Pitanje koje se sve glasnije postavlja: Može li se upotrebiti 25. amandman da se zameni Bajden, kao kandidat?

A. P.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Javni pozivi nekih demokratskih zvaničnika i donatora da aktuelnog predsednika zamene na glasačkom listiću, pokrenuli su pitanje koje proceduralne opcije postoje za to

Sumnjivi poslovi sina Hantera u Ukrajini: Džozef Bajden Foto: Tanjug/AP

Nakon nastupa na prvoj debati sa bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom, aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden pokušava da uveri Demokratsku stranku da ima šanse da pobedi na izborima, da njegove godine nisu problem i da ima sposobnost da vodi zemlju.

Javni pozivi nekih demokratskih zvaničnika i donatora da ga zamene na glasačkom listiću, pokrenuli su pitanje koje proceduralne opcije postoje za to, prenosi Glas Amerike navodeći da je jedna od njih 25. amandman koji reguliše ko nasleđuje predsednika.

Iako se bavi ključnim pitanjem, 25. amandman postoji tek od 1967. godine.

Pre toga, jedini relevantan akt bio je član II Ustava, koji je predviđao da potpredsednik preuzima predsedničke dužnosti u slučaju smrti predsednika, ostavke ili nemogućnosti da obavlja svoje dužnosti.

Ali ovaj član je imao velika ograničenja: nije imao ništa o smeni potpredsednika, niti je precizirao kako će se utvrditi nesposobnost predsednika da vlada.

Nejasnoća o tome je izazvala probleme tokom američke istorije.

Džejms Garfild i Vudro Vilson su proveli deo svog predsedničkog mandata uglavnom nesposobni, a potpredsednik nije imao mandat da preuzme funkciju dok je predsednik još živ.

Amandman koga je 1965. predložio senator Birč Bej i ratifikovan dve godine kasnije, sadrži četiri odeljka.

Odeljak 1. ponavlja član II, ali dalje pojašnjava da u slučaju upražnjenog predsedničkog mesta, potpredsednik postaje novi predsednik i u potpunosti nasleđuje tu funkciju,i nije samo vršilac dužnosti predsednika.

Odeljak 2 popunio je ključnu prazninu i regulisao proceduru za postavljanje novog potpredsednika, imenuje ga predsednik i potvrđuju oba doma Kongresa.

Odeljak 3 dozvoljava predsedniku da se proglasi nesposobnim da vlada tako što formalno obaveštava lidere Kongresa i omogućava potpredsedniku da postane vršilac dužnosti predsednika.

Predsednik, takođe, može da poništi ovu odluku, tako što će obavestiti Kongres da je sposoban da ponovo preuzme funkciju.

Odeljak 4 je najsloženiji deo amandmana, koji se odnosi na to ko još osim predsednika može proglasiti predsednika nesposobnim za obavljanje službene dužnosti.

Detalj sa nedavne debate između Trampa i Bajdena

Prema tekstu, to ovlašćenje daje se potpredsedniku, zajedno sa većinom članova predsedničkog kabineta, iako takođe, dozvoljava Kongresu da umesto njih imenuje druge zvaničnike.

Kongres, takođe, ima poslednju reč ako predsednik ospori odluku i ostane sposoban za funkciju, zahtevajući dve trećine glasova da bi se utvrdilo da je predsednik zaista nesposoban da obavlja mandat.

Obim onoga što čini nesposobnost, međutim, namerno je ostavljen otvoren.

Dok je najočiglednije tumačenje hitan zdravstveni slučaj, ustavni stručnjaci su izneli druge mogućnosti kao što su kidnapovanje, privremena ili ekstremna nesposobnost.

Iako Odeljak 4 nikada nije korišćen, ta mogućnost je pokrenuta, nakon napada Trampovih pristalica na američki Kapitol 6. januara 2021.

Sada je potpredsednica Kamala Haris suočena sa pozivima da se aktivira 25. amandman kako bi se Bajden razrešio vlasti, uključujući i formalnu rezoluciju koju je podneo republikanski predstavnik Čip Roj.

(Telegraf.rs/Tanjug)