"Nestašni momci" NATO-a: Orban i Edrdogan igraju svoju igru koja se ne dopada ostatku zapadne vojne alijanse

M. P.
Vreme čitanja: oko 5 min.

Turska i Mađarska se pripremaju za Trampovo predsedništvo i kroje sopstveni kurs u Alijansi

Foto: Tanjug/AP

Turska i Mađarska su došle na NATO samit spremne za balansiranje i pregovaranje, piše Politico.

Na prvi pogled, obe zemlje su solidni članovi saveza. Mađarska troši 2,1 odsto BDP-a na odbranu, što je iznad cilja saveza, i modernizuje svoju vojsku. Turska ima drugu po veličini vojsku u NATO-u, posle SAD.

Ali, ni mađarski premijer Viktor Orban, ni turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nisu prijatni partneri za ostatak 32-članog saveza. Ova dvojica populista - jedan koji brani hrišćanske vrednosti, a drugi sve više islamističke - imaju šire zajedničke interese.

Obojica koketiraju sa Rusijom, kolebaju se u podršci Ukrajini i imaju spoljne politike koje se često sukobljavaju sa prioritetima NATO-a.

Njihov cilj je da osiguraju da NATO bude čisto odbrambeni savez - drugim rečima, da se drži podalje od Ukrajine. Takođe se spremaju za moguću promenu vlasti u Sjedinjenim Državama i zbližavaju se sa Donaldom Trampom.

Čim je Orban stigao u Vašington sa svojih mnogo kritikovanih sastanaka u Moskvi i Pekingu, seo je sa Erdoganom. Kasnije u četvrtak, odleteo je na Floridu da poseti Trampa u Mar-a-Lagu.

Orban je iskoristio NATO samit kao svoju najnoviju platformu da propoveda svoju samoproklamovanu "mirovnu" misiju - napor da se okonča rat u Ukrajini pod uslovima koji izgledaju kao da ih postavlja ruski lider Vladimir Putin, inicijator rata.

"Razgovarano je o pitanju rata između Rusije i Ukrajine," saopštila je Orbanova kancelarija nakon sastanka s Erdoganom, dodajući da je mađarski premijer "zatražio podršku za mađarsku mirovnu misiju s obzirom na to da je Turska do sada bila jedini uspešni posrednik u sukobu."

Mađarska je bila jedina NATO zemlja koja se izuzela iz nove misije saveza da podrži Ukrajinu koordinisanjem prenosa zapadnog oružja i obuke ukrajinskih vojnika.

Nekoliko nedelja pre samita, Orban je prisilio tadašnjeg holandskog premijera Marka Rutea da potpiše i potvrdi poštovanje ovog stava - neophodno pokoravanje pre nego što je odobrio Ruteovu kandidaturu za sledećeg generalnog sekretara NATO-a.

Foto: Tanjug/AP

Pregovarači s Putinom

Turska je takođe stavila Rutea na probu pre nego što je odobrila njegovu kandidaturu. Sada, na užas američkih i evropskih diplomata, Ankara ima novi zahtev, prema rečima dva NATO zvaničnika: da Turska bude domaćin NATO samita 2026. godine.

Turska je takođe izazvala probleme u poslednjem trenutku sa deklaracijom NATO samita, koja je izdata u sredu uveče.

Ranije ove nedelje, Turska je "ponovo otvorila deklaraciju" u vezi sa raznim tačkama, prema rečima jednog diplomate, opisujući ovaj potez kao "redak" s obzirom na napredni stadijum pregovora o formulaciji.

Na kraju, deklaracija pominje da NATO zemlje "rado iščekuju ponovni susret na našem sledećem samitu u Hagu, u Holandiji, u junu 2025. godine, nakon čega sledi sastanak u Turskoj." Format (sastanak nasuprot samitu) i vreme (2026. ili kasnije) su namerno ostavljeni nejasni kako bi zemlje kasnije usaglasile detalje.

Ankara je takođe nastojala da ublaži referencu na saradnju NATO-a i EU. Ovo pitanje je bolna tačka za Tursku, čije članstvo u EU postoji samo na papiru. Na ovom polju, međutim, Turska je postigla manje uspeha - 23 zemlje dele članstvo u EU i NATO.

Na kraju, NATO saopštenje navodi da savez "prepoznaje vrednost jače i sposobnije evropske odbrane koja pozitivno doprinosi transatlantskoj i globalnoj bezbednosti i koja je komplementarna NATO-u i interoperabilna sa NATO-om." Ovo neće biti muzika za Erdoganove uši - ali on mora da bira svoje bitke.

Foto: Handout / AFP / Profimedia

Slični, ali svako za sebe

Zapadne diplomate u NATO već godinama posmatraju tango između Ankare i Budimpešte.

Najveća glavobolja za većinu NATO saveznika nastala je kada su obe zemlje odugovlačile sa Švedskom kandidaturom za NATO - podnetom 2022. godine i odobrenom tek posle više od 600 dana.

Dok ove dve zemlje komplikuju situaciju za širi savez, njihovi zahtevi nisu uvek usklađeni.

Mađarski zvaničnici su se u privatnim razgovorima žalili da su bili iznenađeni kada je Turska preduzela korak u vezi sa Švedskom aplikacijom u januaru, nakon što je Ankara osigurala prodaju američkih F-16 borbenih aviona. Kao odgovor, Mađarska je počela da se pomera u vezi sa Švedskom i dobila je dogovor da kupi još četiri švedska borbena aviona Saab JAS Gripen.

Iako su i Orban i Erdogan prekršili red s ostatkom saveza i sastali se sa Putinom, njihovi stavovi o Ukrajini nisu potpuno isti.

Mađarski lider je nastojao da podriva ulogu NATO u Ukrajini i ponavlja Putinove tačke u vezi sa ratom, tvrdeći da Ukrajina neće moći da se održi protiv superiornih ruskih snaga. Mađarska takođe nema nameru da se pridruži ostatku EU u obustavljanju kupovine ruskog prirodnog gasa.

Foto: Tanjug/AP

Turska je izjavila svoju podršku za "teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost" Ukrajine i šalje oružje Kijevu, dok održava živahne trgovačke odnose sa Rusijom - uključujući velike kupovine gasa.

Obe zemlje su oprezne u vezi s uplitanjem NATO-a u sukob. Erdogan je upozorio na X-u da "savez ne bi trebalo da bude uvučen u rat prilikom osmišljavanja koraka za podršku Ukrajini."

Uprkos tome što imaju politike koje su potpuno van linije s ostatkom NATO, savez ostaje ključni prioritet spoljne politike za obe zemlje. Zapravo, Orban je čak pokazao određeno poštovanje kada je stigao na samit, fizički se poklonivši šefu NATO Jensu Stoltenbergu i predsedniku SAD Džou Bajdenu dok se pojavljivao na sceni za zvaničnu fotografiju.

Turska ima mnogo šire interese od NATO-a. Njena vojska je u Siriji i redovno prelazi u Irak. Pokušala je da formira blok koji uključuje bivše sovjetske zemlje poput Azerbejdžana, Turkmenistana, Uzbekistana, Kirgistana i Kazahstana. Takođe redovno zahteva da se NATO više fokusira na borbu protiv terorizma, što je agenda koja služi njenim nacionalnim interesima.

Orban je čak neformalno prisustvovao turskom samitu ranije ovog meseca, što mu je donelo oštru reakciju od vrhunskog diplomate EU Žozepa Borela.

Nekoliko dana pre nego što je Erdogan sreo Bajdena i Stoltenberga, pojavio se u Kazahstanu i prisustvovao sastanku Šangajske organizacije za saradnju, grupacije za bezbednost i odbranu koju su osnovali Peking i Moskva, i zatražio puno članstvo.

Ali u nedavnom intervjuu za Politico, turski ministar odbrane Jašar Guler rekao je: "Najdelotvornija bezbednosna organizacija u evroatlantskom regionu je NATO ... Mislimo da nema potrebe za bilo kakvom drugom formacijom."

(Telegraf.rs)