Makron bio "neprepoznatljiv" na samitu NATO: Zašto je predsednik Francuske bio toliko tih?

Francuska nije bila ni približno prisutna u poređenju sa pripremama za samit u Vilnjusu

Emanuel Makron nije izazvao veliku pažnju na samitu NATO-a u Vašingtonu, koje bi trebalo da bude "prirodno stanište" francuskog predsednika. Razlog za to je politički haos kod kuće, a nakon vanrednih izbora koje je tražio Makron i koji su rezultirali raspuštanjem parlamenta.

Predsednik Francuske stigao je u Vašington dan nakon što je okupljanje počelo i bio je neobično tih tokom čitavog samita. Umesto spoljnopolitičkih izjava, fokus je bio na unutrašnjoj politici. Tokom leta iznad Atlantika, u francuskoj štampi objavljeno je Makronovo otvoreno pismo javnosti, u kojem tvrdi da "niko nije pobedio" na izborima.

Preporučujemo

"Emanuel Makron nije jedna od zvezda samita? Pa je l' to toliko važno? Ne, nije!", rekao je Kamil Grand, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a.

Promena u tonu bila je šokantna, piše Politico.

Na prošlogodišnjem NATO samitu u Viljnusu, Makron je stavio Francusku ispred svojih saveznika objavljujući da šalje SCALP rakete dugog dometa u Ukrajinu, nešto što čak ni SAD nisu pristale da urade u to vreme. Ove godine se nije ni pojavio pragu gde lideri daju izjave brojnim novinarskim ekipama.

Kada je reč o Ukrajini, Makron nije imao mnogo da ponudi tokom ovog samita. Nije obećavao nove PVO sisteme Kijevu, za razliku od drugih saveznika poput SAD i Nemačke.

"Francuska nije bila ni približno prisutna u poređenju sa pripremama za samit u Vilnjusu. Sve to govori o političkoj smetnji kod kuće. Makron je i dalje predsednik Francuske, koja i dalje ima veoma jaku vojsku i ključnu ulogu na istočnom krilu. Nije potpuni gubitak, ali njegovo kockanje visokog rizika i posledice toga svakako narušavaju njegov kredibilitet i težinu njegove reči“, rekao je Jorn Flek, viši direktor Evropskog centra pri Atlantskom savetu.

Čak su se i Makronovi razgovori sa drugim liderima uglavnom vrteli oko situacije kod kuće. Francuski predsednik je tokom plenarne sednice Severnoatlantskog saveta u sredu imao ohrabrujući ton.

Svojim kolegama je rekao da su "Francuzi odlučili da isključe ekstremističke stranke koje bi mogle da dovedu u pitanje posvećenost Francuske Ukrajini ili alijansi", prema tvrdnjama francuskog diplomatskog zvaničnika.

Tokom poslednje konferencije za medije, jedini put kada se i obratio novinarima za dva dana, Makron je rekao da je saveznicima poručio da "Francuska ima jasan ustav koji joj omogućava da obezbedi kontinuitet u spoljnoj politici".

Ali Makronova slabost dovela je do neprikladnog odnosa gde ljudi sa zebnjom razmišljaju o "političkom zdravlju" francuskog predsednika, koji je sebe jednom uporedio sa rimskim bogom Jupiterom.

Jedan britanski zvaničnik rekao je da Makron i dalje "cenjen i važan" deo zapadne alijanse, iako ima problema u svojoj zemlji. Taj zvaničnik je istakao i da će prvi čovek Francuske biti i ključni partner ambicijama novog britanskog premijera Kira Starmera da se potpiše britansko-evropski pakt o bezbednosti - glavni spoljnopolitički cilj nove britanske vlade.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je novinarima u četvrtak da "Francusku ima jakog predsednika i da će biti snažan partner kada je reč o međunarodnim pitanjima".

Francuska u vakumu

Nema sumnje u to da su zemlje NATO-a odahnule što je izbegnut najgori scenario za vojnu alijansu — francusku vladu koju predvodi ekstremno desničarski, NATO skeptični, Nacionalni skup.

Ali, politička previranja u Francuskoj otvaraju mogućnosti za druge evropske zemlje. Tako je novi britanski šef diplomatije Dejvid Lemi pervo otišao u Berlin, a ne u Pariz.

"Lični uticaj predsednika Makrona je smanjen, a neki od francuskih partnera nameravaju da imaju koristi od ovog delimičnog povlačenja francuskog rukovodstva, apsorbovanog domaćom scenom“, rekla je Aleksandra de Hop Shefer, viša potpredsednica Nemačkog Maršalovog fonda.

Kako je navela, Berlin će, posebno, nastaviti da zaobilazi Pariz po pitanjima odbrane i produbljivaće svoja strateška partnerstva sa drugim evropskim zemljama.

Prošle nedelje su se Šolc i poljski premijer Donald Tusk usaglasili oko zajedničkog akcionog plana odbrane.

Italijanski Leonardo i nemački Rajnmetal takođe su potpisali strateško partnerstvo o kopnenom naoružanju - samo nekoliko nedelja nakon što su propali razgovori između italijanskog giganta i KNDS-a, koji je delimično u francuskom državnom vlasništvu.

Francuska ostaje glavna vojna sila EU, tako da Makron može samo toliko da padne. Francuska odbrana i spoljna politika neće biti potpuno narušene. Na marginama samita, Francuska, Poljska, Nemačka i Italija potpisale su pismo o zajedničkom razvoju raketa dugog dometa.

Međutim, iako Francusku neće voditi krajnja desnica, kao što se u početku strahovalo, nesigurnost oko političke situacije otvara brojna pitanja među saveznicima.

I dalje nije jasno ko će biti novi premijer pošto francuske partije, za razliku od svojih evropskih kolega, nisu naviknuti na to da formiraju koalicije.

"Pariz je sada crna kutija, ništa ne može da se izrodi iz ovog haosa. Malo toga znamo o tome šta se zapravo dešava", rekao je visoki evropski zvaničnik.

Neki stavovi, poput podrške Ukrajini, verovatno se neće dramatično promeniti za mandata nove vlade.

"U bilo kojoj parlamentarnoj konfiguraciji, niko nije neprijateljski raspoložen prema Makronovoj spoljnopolitičkoj agendi“, kaže Grand, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a.

On kaže da čak ni vlada predvođena Novim narodnim frontom neće pogaziti vojnu pomoći Ukrajini, misleći na levičarski savez koji je bio prvi u anketama.

Međutim, zemlje koje su bliže granici sa Rusijum strahuju da Makronovi odvažni predlozi možda nikad neće biti ostvareni. Ranije ove nedelje predsednik Litvanije Gitanas Nauseda izrazio je zabrinutost da će se ostvariti Makronov kontroverzni plan da se pošalju vojni instruktori u Ukrajinu. Francuski zvaničnici ističu da ta mogućnost i dalje postoji.

Makronova spoljnopolitička i odbrambena agenda će za sada ostati zamagljena unutrašnjom politikom.

Očekuje se da će 18. jula otputovati u Veliku Britaniju na sledeći sastanak Evropske političke zajednice - format koji je kreirao. Ali to je takođe dan kada će francuski poslanici izabrati novog predsednika Narodne skupštine - što je ključni korak u otkrivanju dinamike moći posle izbora.

(Telegraf.rs)