NATO lideri idu u Vašington na samit, sve oči uprte u Bajdena, postoje i drugi problemi: Ovo su glavne teme

Ako ruski rat u Ukrajini, izazovi koje donosi sve agresivnija Kina i sukob Izraela i Hamasa u Gazi nisu bili dovoljni, posvećenost nekih ključnih članica da odbrani svoje saveznike dovodi se u pitanje

NATO lideri sastaju se ove nedelje na samitu u Vašingtonu povodom obeležavanja 75 godina vojne alijanse, koja nikada nije bila veća i više fokusirana, ali se takođe suočava sa potencijalnim egzistencijalnim pretnjama spolja i iznutra.

Ako ruski rat u Ukrajini, izazovi koje donosi sve agresivnija Kina i sukob Izraela i Hamasa u Gazi nisu bili dovoljni, posvećenost nekih ključnih članica da odbrani svoje saveznike dovodi se u pitanje.

Preporučujemo

Postoji duboka neizvesnost oko sposobnosti predsednika Džoa Bajdena da pobedi svog prethodnika, NATO skeptika Donalda Trampa u novembru, kako bi vodio najmoćnijeg člana alijanse.

Dok Bajdenove političke nevolje izazivaju zabrinutost kod kuće i u inostranstvu, zemlje u Evropi suočavaju se sa sopstvenim problemima zbog porasta desničarskog populizma, posebno u Francuskoj i Mađarskoj, koji preti posleratnoj stabilnosti i bezbednosti.

Tokom trodnevnog samita, ovo su stvari na koje treba obratiti pažnju:

Sve oči uprte u Bajdena

Diplomate i analitičari su rekli da će pažljivo pratiti, iako su NATO lideri prihvatili da nemaju kontrolu nad američkim izborima.

"Ishod izbora u novembru veoma su značajni za NATO i skoro svi šefovi država i vlada u alijansi misle isto, čak iako odbijaju da pričaju o tome", rekao je Džef Ratke, predsednik američko-nemačkog instituta u Univerzitetu Džons Hopkins.

Mogućnost povratka Trampa u Belu kuću alarmirala je mnoge u Evropi koji strahuju da bi mogao da smanji obaveze SAD prema NATO-u ili Ukrajini - ili ih potpuno povuče iz toga.

"Ne postoji ništa što Bajdenove kolege iz NATO-a mogu da urade da utiču na taj ishod, tako da su u neprijatnoj poziciji da budu posmatrači procesa koji je ključan za alijansu, ali nad kojim oni nemaju kontrolu", rekao je Ratke.

Bajden, koji je preuzeo zasluge za jačanje NATO-a i otpor ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, rekao je da će njegovo samopouzdanje i kompetentnost biti izloženi.

Ali on će biti pod neverovatnim pritiskom da zaustavi sve veću zabrinutost da nije sposoban za taj posao, kao de fakto šef NATO-a ili glavnokomandujući najvažnijeg člana alijanse.

"Nepredvidljivost šta bi (Tramp) mogao da uradi i koliko brzo bi to mogao da uradi na funkciji, ostavlja ljude na ivici. Bio bi značajan potres za NATO ako bi pobedio", dodao je Ratke.

Ali nije sve ni o Bajdenu

Iako će fokus biti na Bajdenu, 31 drugi lider ima glas u donošenju odluka NATO-a. Samit će biti prvo pojavljivanje novog britanskog premijera Kira Starmera na svetskoj sceni nekoliko dana nakon pobede na izborima.

Starmer bi trebalo da ima i prvi susret sa Bajdenom u sredu u Beloj kući.

Iako je novi britanski premijer signalizirao nastavljanje jake podrške NATO-u i Ukrajini, dobici krajnje desnih partija, kao i levičarskih grupa koje se protive podršci Zapada izraelskom ratu u Gazi, mogu razvodniti uticaj Londona.

Još više zabrinjava ishod izbora u Francuskoj, gde se vlada predsednika Emanuela Makrona suočava sa političkom nestabilnošću nakon što su se levičarske stranke ujedinile kako bi pobedile ekstremnu desnicu na parlamentarnim izborima, ali još uvek nisu osvojile većinu u parlamentu.

Tu su i Mađarska i Turska, poslednje dve NATO članice koje zadržavaju najnovije članice, Finsku i Švedsku, da se pridruže alijansi.

Viktor Orban je podigao uzbunu posetivši Rusiju prošle nedelje zbog razgovora sa Putinom, dok turski lider Redžep Tajip Erdogan ostaje u dobrim odnosima sa Kremljom.

Budućnost NATO-a

U mnogim aspektima, alijansa nikada nije izgledala jače. Od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, NATO je dobio dva člana, čime je broj porastao na 32. Istovremeno, istočne i centralnoevropske članice bliže ruskoj granici - baltičke države, Poljska i Češka - ubrzale su podršku Ukrajini i NATO-u kao instituciji.

Ali NATO je krh. Njegove politike moraju biti donete jednoglasnim konsenzusom, a politički potresi u prestonicama ometaju buduće odluke. Od lidera NATO-a se očekuje da još jednom potvrde svoju politiku "otvorenih vrata" - da je članstvo otvoreno za svaku zemlju koja ispunjava uslove. Ali Ukrajina ove nedelje neće videti svoj poziv za koji se nada.

"Na neki način, ovaj samit NATO-a dolazi kao neka vrsta najboljeg i najgoreg vremena. Najbolja vremena, u smislu da alijansa zna o čemu se radi", rekao je Maks Bergman, direktor programa Evropa, Rusija i Evroazija u Centru za strateške i međunarodne studije.

"Ali ovo je takođe i najgore vreme - zbog rata u Ukrajini, izazovi povećanja evropske potrošnje za odbranu, zabrinutost za pouzdanost Sjedinjenih Država", rekao je on.

Potrošnja na odbranu bila je jedna od najvećih Trampovih pritužbi na NATO, i on je više puta sugerisao da SAD neće braniti zemlje koje ne ispunjavaju dogovoreni cilj da troše 2% bruto domaćeg proizvoda na odbranu.

Zvaničnici NATO-a zagovarali su značajno povećanje - na 23 - broja saveznika koji ispunjavaju tu obavezu. Očekuje se da će još nekoliko njih reći da ispunjavaju taj standard tokom samita.

Nastavak podrške Ukrajini

Mnoge NATO zemlje u protekloj godini potpisale su sopstvene bezbednosne sporazume sa Ukrajinom kako bi obezbedile dugoročne garancije pomoći Kijevu da se brani od Rusije i spreči potencijalne buduće napade.

Rusija je napravila značajne dobitke na bojnom polju u proteklih nekoliko meseci tokom kongresnog odlaganja u odobravanju američke vojne pomoći. To je prevaziđeno i novi multimilijardni paket pomoći očekuje se da bude saopšten ove nedelje.

Ali cilj Ukrajine je da se pridruži NATO-u, što bi je stavilo pod okrilje kolektivne bezbednosti alijanse po članu 5, koji obavezuje druge članice da stanu u njenu odbranu u slučaju napada.

Članstvo je malo verovatno dok konflikt besni. Međutim, saveznici planiraju da Ukrajini pruže "most" do članstva koji bi dodatno odredio sledeće korake.

U međuvremenu se očekuje da zemlje obećaju novu vojnu i ekonomsku podršku. Milijarde dolara su već poslate u Ukrajinu, a zvaničnici kažu da dolazi još. Odlazeći generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u petak da bi doprinosi u iznosu od otprilike 43 milijarde dolara godišnje trebalo da budu polazna linija za napredovanje.

Ne zaboravite Kinu

NATO saveznici se takođe fokusiraju na pretnje koje predstavlja Kina, uključujući uporne kampanje dezinformacija koje imaju za cilj da poseju sumnje u demokratske sisteme.

I oni su se više puta žalili da je kineska prodaja nekih alata i tehnologije omogućila Moskvi da obnovi rusku odbrambenu industrijsku bazu za vođenje rata u Ukrajini.

SAD su prozvale Kinu što vodi politiku koja ugrožava bezbednost Evrope, dok Peking traži šire komercijalne odnose sa zemljama Evrope.

Treću godinu zaredom, lideri ili najviši zvaničnici iz Australije, Novog Zelanda, Japana i Južne Koreje prisustvovaće NATO samitu kako bi raspravili kako da se nose sa kineskim pretnjama u Južnom kineskom moru i šire.

(Telegraf.rs)