Prva dama Ukrajine nije kupila "Bugati": Evo kako bivši policajac sa Floride širi lažne vesti iz Moskve

Priča o "Bugatiju" i Zelenskoj pogodila je mnoge od glavnih tema operacije širenja dezinformacija - ukrajinsku korupciju, potrošnju američke pomoći i unutrašnje funkcionisanje francuskog visokog društva

Mreža internet sajtova čije je sedište u Rusiji, koja je maskirana da izgleda kao lokalne američke novine, širi lažne vesti kao deo operacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji, koja sve više cilja predstojeće predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama.

Kako je otkrila istraga BBC, bivši policajac sa Floride, koji se preselio u Moskvu, jedna je od ključnih ličnosti iza ove operacije.

Preporučujemo

Jedna od brojnih lažnih vesti koje su potekle iz ove kuhinje glasi:

Olena Zelenska, prva dama Ukrajine kupila je automobil "Bugati Tubilon", retko sportsko vozilo za 4,5 miliona evra, nakon što je posetila Pariz povodom obeležavanja 80. godišnjice Dana D, iskrcavanja saveznika u Normandiju. Kupovina je izvršena novcem koji je Amerika poslala kao pomoć Ukrajini.

Da je istinita, ova vest bi bila prava "bomba". Prvobitno je objavljena na opskurnim francuskim internet sajtovima pre par dana ali je ubrzo razotkrivena. Eksperti su odmah primetili čudne anomalije na fakturi koja je priložena.

Uzbunjivač koji se citira u priči pojavio se u čudno montirnaom video snimku, koji je verovatno delo veštačke inteligencije. "Bugati" se ubrzo oglasio demantujući navode, nazivajući ih "lažnim vestima", a advokati su zapretili pravnim postupkom protiv odgovornih.

Međutim, čak i pre nego što je istina izašla u javnost, laž je postala viralna. Influenseri su već pokupili lažnu priču i naširoko je proširili. Džekson Hinkl, proruski aktivista i fan Donalda Trampa objavio je na mreži Iks link sa pričom koji je videlo više od 6,5 miliona ljudi.

Ova lažna priča se ubrzo proširila i videlo ju je preko 12 miliona ljudi. Bila je to lažna priča, na veb stranici lažnih vesti, osmišljenoj da se proširi na mreži. Ona potiče iz operacije dezinformisanja koja je osmišljena u Rusiji i koja je prvi put otkrivena u Rusiji prošle godine.

Tada je glavni cilj operacije bilo širenje lažnih vesti usmerenih protiv vlasti u Ukrajini. BBC je tokom istrage u poslednjih šest meseci, ispitao na stotine članaka sa nekoliko desetina internet sajtova, a sve ukazuje da su američki birači nova meta operacije.

Cilj je da se utiče na američke glasače i poseje nepoverenje uoči izbora u novembru. Neke od ovih priča su grubo ignorisane u javnosti, ali druge su pokupili influenseri i proširili ih po društvenim mrežama, pa čak i članovi Kongresa SAD.

Priča o "Bugatiju" pogodila je mnoge od glavnih tema operacije - ukrajinsku korupciju, potrošnju američke pomoći i unutrašnje funkcionisanje francuskog visokog društva.

Drugi lažnjak koji je postao viralan objavljen je ranije ove godine na sajtu pod nazivom "The Houston Post", jednom od nekoliko desetina sajtova sa američkim imenima koji se u stvarnosti vode iz Moskve. U ovoj lažnoj vesti se navodi da je FBI nezakonito prisluškivao odmaralište Donalda Trampa na Floridi.

To se poklopilo sa Trampovim navodima da je pravni sistem nepravedno usmeren protiv njega, da postoji zavera da osujeti njegovu kampanju i da njegovi protivnici koriste prljave trikove da ga potkopaju. Sam Tramp optužio je FBI da prati njegove razgovore.

Stručnjaci kažu da je ta operacija samo jedan deo mnogo većih tekućih napora, vođenih iz Moskve, za širenje dezinformacija tokom predizborne kampanje u SAD.

Iako se nisu pojavili čvrsti dokazi da ove konkretne veb-sajtove lažnih vesti vodi ruska država, istraživači kažu da su obim i sofisticiranost operacije u velikoj meri slični prethodnim koje je podržavao Kremlj u vezi napora za širenje dezinformacija na Zapadu.

"Rusija će biti umešana u američke izbore 2024. godine, kao i drugi", rekao je Kris Krebs, koji je kao direktor američke Agencije za sajber bezbednost i infrastrukturnu bezbednost, bio odgovoran za obezbeđivanje integriteta predsedničkih izbora 2020.

"Već ih vidimo, iz šire perspektive informativnih operacija na društvenim medijima i drugde, kako ulaze u borbu, gurajući se protiv već spornih tačaka u američkoj politici", dodao je on.

BBC je kontaktirao rusko Ministarstvo spoljnih poslova i ruske ambasade SAD i Velike Britanije, ali nije dobio odgovor. Otkada su kampanje dezinformisanja privukle pažnju tokom predizborne kampanje u SAD 2016, trgovci dezinformacijama morali su da postanu kreativniji kako u širenju svog sadržaja tako i u stvaranju verodostojnog narativa.

Operacija koju je istražio BBC Verifi koristi veštačku inteligenciju za generisanje hiljada novinskih članaka, postavljenih na desetine sajtova sa imenima koja bi trebalo da zvuče suštinski američki. To su: Houston Post, Chicago Crier, Boston Times, DC Veekli i drugi.

Neki koriste nazive pravih novina koje su prestale sa radom pre nekoliko godina ili decenija. Većina priča na ovim sajtovima nisu lažne. Umesto toga, zasnovane su na stvarnim vestima sa drugih sajtova koje je očigledno prepisao softver veštačke inteligencije.

U nekim slučajevima, uputstva za veštačku inteligenciju su bila vidljiva na gotovim pričama, kao što su: "Molim vas, prepišite ovaj članak zauzimajući konzervativan stav". Priče se pripisuju stotinama lažnih novinara sa izmišljenim imenima, a u nekim slučajevima i slikama profila sa drugog mesta na internetu.

Na primer, fotografija najprodavanije spisateljice Džudi Bataljon korišćena je u više priča na veb lokaciji pod nazivom DC Veekli, koju je "napisala" onlajn ličnost po imenu "Jessica Devlin".

"Bila sam potpuno zbunjena", rekla je gospođa Batalion i dodala:

"Još uvek ne razumem šta je moja fotografija radila na ovoj veb stranici".

Ona je rekla da je fotografija kopirana i nalepljena sa njenog LinkedIn profila.

"Nisam imala kontakt sa ovom veb lokacijom. To me je učinilo samosvesnijim zbog činjenice da bilo koju vašu fotografiju na mreži može da koristi neko drugi".

Veliki broj priča, hiljade svake nedelje, zajedno sa njihovim ponavljanjem na različitim veb lokacijama, ukazuje da je proces objavljivanja sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom automatizovan.

Obični pretraživači bi lako mogli da steknu utisak da su sajtovi napredni izvori legitimnih vesti o politici i društvenim pitanjima koja su aktuelna.

Klement Briens, obavšetajni analitičar za sajber kompaniju "Recordet Future", navodi da je utvrđeno da se 120 internet sajtova koristi za širenje širenja lažnih vesti i da je to tek jedna od brojnih operacija dezinformisanja iz Rusije.

Da bi lažne vesti bile uverljivije prate ih snimci na jutjubu. Naracija u ovim snimcima je prepuštena glumcima ili je vrše glasovi generisani veštačkom inteligencijom. Neki od ovih snimaka imaju istovetnu pozadinu što potvrđuje da potiču iz iste kuhinje.

Video snimci nisu tu da bi bili viralni već se oni navode kao izvori. Jedna od lažnih priča koja se proširila i koju su videli milioni ljudi jeste ona po kojoj su ukrajinski zvaničnici kupovali jahte od novca dobjenog kao finansijska pomoć iz SAD.

Priča se pojavila na sajtu "DC Weekly" i ponovilo ju je nekoliko članova Kongresa SAD.

Bivši marinac i policajac sa Floride jedan od ključnih likova

Jedna od ključnih osoba umešana u operaciju širenja dezinformisanja jeste Džon Mark Dugan, bivši američki marinac koji je radio kao policajac na Floridi. On je prvo pokrenuo internet sajt za prikupljnje informacija o svom bivšem poslodavcu - Kancelariji šerifa u oblasti Palm Bič.

Njegov sajt je objavio i autentične informacije uključujući i adrese policajaca zajedno sa glasinama i lažnim vestima. FBI je upao u njegov stan 2016, ali on je već bio pobegao u Moskvu.

Od tada on je objavio više knjiga, javljao se iz okupirane Ukrajine i pojavljivao se na brojnim panelima u Rusiji, događajima u organizaciji vojske i TV stanicama.

U porukama koje je slao istraživačima BBC on je demantovao navode da je umešan u rad sajtova koji šire lažne vesti. Demantovao je i da zna bilo šta o priči o "Bugatiju" i Oleni Zelenskoj. Međutim, u drugom porukama on se hvalio kako je uspešan u širenju lažnih vesti.

U jednom trenutku je takođe implicirao da su njegove aktivnosti oblik osvete američkim vlastima.

"Za mene je to igra. I malo osvete", naveo je on.

U drugoj poruci je iskreno priznao:

"Moj jutjub kanal je dobio mnogo opomena zbog dezinformacija zbog izveštavanja iz Ukrajine. Dakle, ako žele da kažu dezinformacije, hajde da to uradimo kako treba".

Veliki broj digitalnih dokaza takođe pokazuje veze između bivšeg policajca i veb-sajtova sa sedištem u Rusiji. Eksperti su pratili IP adrese i druge digitalne informacije koje vode nazad do veb lokacija koje vodi Dougan.

U poslednjih godinu dana je primetno kako su se lažne vesti iz ove operacije sa dešavanja u Ukrajini preusmerile na dešavanja u SAD i Velikoj Britaniji.

(Telegraf.rs)