Šta ako se Bajden povuče? Demokrate će morati da izaberu jednu od ovih 10 opcija, evo koliko su one realne

M. P.
Vreme čitanja: oko 6 min.

Promena bi bila daleko od lake, uprkos zabrinutostima zbog Bajdenovog učinka u debati. Ali evo ko se ranije pojavio kao kandidat — i ko bi mogao ponovo da se nađe u kombinaciji

Foto: Shutterstock

Demokratska stranka je veći deo kampanje za 2024. godinu provodila ignorišući zabrinutost Amerikanaca zbog starosti i mentalne oštrine predsednika Džoa Bajdena, mesto da se suoče s problemom, piše The Washington Post.

Ali stranka je naglo izvukla glavu iz peska u četvrtak uveče, nakon gotovo univerzalno kritikovanog prvog nastupa Bajdena u debati. Ovo je dovelo do poziva da Bajden odstupi, uključujući i one koji su mu lojalni.

Taj trenutni odgovor je izuzetno značajan sam po sebi. To je vrsta razgovora koju izbegavate — a stranka se trudila da ga izbegne — dok ga ne smatrate apsolutno neophodnim.

Kako navodi The Washintgon Post, plan zamene kandidata sadrži mnoge prepreke. Gotovo sigurno bi zahtevao Bajdenovo pristajanje da odstupi — on drži gotovo sve delegate za Demokratsku nacionalnu konvenciju u avgustu — i čak i tada proces njegove zamene je problematičan. Nije čak jasno da bi alternativa bila bolja za stranku.

Ali, to je perspektiva koju je stranka razmatrala pre nego što je Bajden najavio kampanju za reizbor prošle godine. Imena su se pojavila kao alternative ili čak kao izazivači u primarnim izborima.

Dakle, ako stranka krene ovim putem, ko bi uopšte imao smisla da ga zameni kao predsednički kandidat? The Washington Post je naveo listu onjih deset, zajedno s njihovim vrlinama i manama.

1. Potpredsednica SAD Kamala Haris

Foto: Tanjug/AP

Teško je zamisliti da Harisova ne bude alternativa osim ako i ona sama ne odustane. Na kraju krajeva, ona je potpredsednica. I preskakanje prve ženske i prve crne potpredsednice bilo bi rizično za stranku koja se bori da zadrži svoje uobičajeno ogromne margine među crnim glasačima — glavnim delom svoje baze.

Problem je što je ona otprilike jednako nepopularna kao i Bajden.

Nedavne ankete Monmaut univerziteta i Safolk univerziteta pokazale su da je nezadovoljstvo njom veće od podrške za 18 odnosno 16 poena. Harisova sopstvena predsednička kampanja 2020. godine je prošla loše, i stranka bi imala malo poverenja da bi ona bila značajno poboljšanje u odnosu na Bajdena.

Republikanci nisu skrivali da uživaju u ideji da ona bude na čelu, čak je i Trampova kampanja emitovala reklamu tokom debate u četvrtak ukazujući na mogućnost da Harisova jednog dana zameni Bajdena kao predsednica.

2. Grečen Vitmer

Foto: MediaPunch Inc / Alamy / Alamy / Profimedia

Ovo je ime koje ćete verovatno često videti u narednim danima. Guvernerka Mičigena kombinuje to što je stvarno moguća alternativa s izgledom koji je gotovo idealan na papiru.

Ona je guvernerka koja dolazi iz ključne države (demokrate moraju da drže "swing" države, s obzirom na probleme koje u njima imaju). Pobedila je u obe svoje trke sa oko 10 poena razlike u odnosu na konkurente. Ankete ove godine su pokazale da je u Mičigrenu odobravaju između 54 i 61 posto. Takođe je iskusnija i ima više nacionalni profil od mnogih drugih rastućih demokratskih guvernera, kao što su guverner Pensilvanije Džoš Šapiro i guverner Merilenda Ves Mur.

Nakon Harisove, brzo bi se našla na vrhu.

3. Pit Butidžidž

Foto: Printskrin/Youtube/The View

Možda se zanemaruje činjenica da je sekretar za transport gotovo pobedio na nominacionim izborima u Ajovi i Nju Hempširu 2020. godine kada je bio samo gradonačelnik srednje velikog grada Saut Bend u Indijani. A ako stranka traži antitezu Bajdenovoj nesposobnosti da vodi poruku protiv Trampa, to je Butidžidž. Njegovo nadmudrivanje s domaćinima Fox Newsa i republikancima na kongresnim saslušanjima često se široko deli u demokratskim krugovima. On je talentovan govornik.

Ako postoji veliki nedostatak kod njega, to je što izgleda da je pogrešan kandidat da zaustavi očigledan problem demokratske liste s različitim — a posebno crnim — glasačima. Dobio je vrlo malo podrške od takvih grupa 2020. godine.

4. Džoš Šapiro

Guverner Pensilvanije je jedna od zanimljivijih rastućih zvezda u Demokratskoj stranci, zaradivši pohvale za svoju veliku pobedu 2022. godine i dvostranačke kredencijale. Takođe, poput Vitmerove, prilično je popularan u ključnoj državi za demokratsku listu. Čak ga i više od troje u 10 Trampovih pristalica tamo voli, prema anketi rađenoj ove godine. Teško je videti kako to ne bi privuklo pažnju demokrata.

Ali Šapiro se uglavnom smatra opcijom za 2028. godinu, budući da je guverner tek godinu i po dana. Bio je na državnoj funkciji neko vreme, prethodno je bio državni tužilac, ali bio bi to brzi uspon.

5. Džered Polis

Guverner Kolorada i bivši kongresmen ima neke od istih dvostranačkih kredencijala kao Šapiro. Prvi otvoreno gej muškarac koji je izabran za guvernera napravio je impresivnu karijeru i uglavnom je izbegavao da se zaglavi u potencijalno problematičnim liberalnim politikama. Takođe je ostvario velike pobede — dvocifrenim procentima 2018. i gotovo 20 poena 2022. godine.

I jasno je izrazio interesovanje za odlazak na nacionalni nivo jednog dana.

6. Gevin Njusom

Foto: Tanjug/AP

Možda se niko nije više pojavio kao alternativa ako Bajden odstupi od guvernera Kalifornije, delom zbog njegovih napora da proširi svoj nacionalni profil mešajući se s nacionalnim republikancima i republikanskim guvernerima. U tom pogledu, Njusom bi imao neke od istih atributa kao Butidžidž.

Ali, teško je zamisliti da Demokratska stranka sada odluči da je recept kalifornijski guverner i bivši gradonačelnik San Franciska, grada protiv kojeg bi se republikanci samo tako rado borili ukazujući na njegov problem s kriminalom. To bi praktično pozvalo republikance da karikiraju demokratsku listu.

7. Rafael G. Vornok

Senator iz Džordžije pobedio je u ključnoj "swing "državi dva puta u kratkom vremenu. Njegov rejting bi bio viši od drugih crnih kandidata koji su se našli na ovakvim listama u prošlosti, poput senatora Korija Bukera iy Nju Džersija.

Vornoova kampanja 2022. godine, posebno, bila je viđena kao plan za to kako demokrate mogu voditi kampanju 2024. godine. A s obzirom na to da se demokrate bore da drže "swing" države izvan srednjeg zapada u igri, izbor nekoga ko dolazi iz jedne od tih država ima smisla.

8. Mišel Obama

Foto: Tanjug/AP

Ovo je fantazijska opcija za demokrate — i to u više nego jednom smislu.

Činilo bi se da je idealna alternativa za mnoge, ali takođe izgleda malo verovatno da će se kandidovati.

Obama je najpopularnija bivša prva dama u Americi, još od Ledi Bird Džonson, prema anketi YouGov krajem 2023. godine. Takođe je dosledno bila voljena od strane jasne većine Amerikanaca, što ne možemo reći za mnoge političke ličnosti.

Ali ona je izrazila gotovo nikakvo interesovanje za kandidovanje; prelazak s toga na vođenje predsedničke kampanje za samo nekoliko meseci je ogroman skok. Takođe smo ove nedelje saznali o prijavljenim tenzijama između nje i Bajdenove kampanje.

To je zaista opcija za hitne slučajeve. A čini se da je staklo neprobojno.

9. Ejmi Klobučar

Foto: Tanjug/AP

Senatorka iz Minesote bi imala najviše smisla ako demokrate traže kandidata s mnogim istim atributima kao što ih ima Bajden, minus problem starosti. Ona je pragmatična i čini se široko prihvatljiva. Ima snažnu izbornu evidenciju u svojoj državi.

Ali i dalje ima vrlo ograničen nacionalni profil, a njena predsednička kampanja 2020. godine nije stekla veliki zamah. Ako je cilj odabrati nekoga ko će se boriti protiv Trampa, možda ona nije pravi recept.

10. Endi Bešir

Možda niko nije više dobio na vrednosti u poslednjih nekoliko meseci. To se duguje činjenici da je guverner Kentakija bio na ponovnim izborima 2023. godine i pobedio u veoma republikanskoj državi.

Ima intrigantnu dvostranačku privlačnost, i uspeo je u svojoj državi bez preteranog skretanja udesno. (Često vidimo da demokratski guverneri u crvenim državama i republikanski guverneri u plavim državama moraju zauzimati pozicije koje nisu u skladu s njihovom strankom na nacionalnom nivou.) Čak je tokom kampanje 2023. godine naglašavao svoju podršku pravima na abortus — što je ranije bilo nezamislivo.

Takođe se izveštava da preduzima korake koje biste očekivali od nekoga s nacionalnim ambicijama. Ali nije jasno kako bi se on uklopio s liberalnim glasačima koje demokrate moraju motivisati.

(Telegraf.rs)