"Oblak" peska i prašine iz Sahare nad Evropom i Srbijom: Ovom delu kontinenta prete i superćelijske oluje
Jugoistok kontinenta i naš region nalazi se na udaru toplotnog talasa i temperatura i do 40°C
Već danima jugoistočna Evrope i naše područje nalaze se na udaru vrele vazdušne mase sa severa Afrike, uz temperature i do 40°C. Istovremeno, severna, zapadna i jugozapadna Evropa pod uticajem je osetno svežije vazdušne mase, uz pravo jesenje vreme, dok je centralni deo kontinenta na udaru oluja.
Nad našim područjem je izražen termički visinski greben, a nad zapadnom Evropom prostrana visinska dolina, sa ciklonom u prizemlju sa centrom nedelako od Pirinejskog poluostrva.
Ovakva sinoptička situacija dovodi do strujanja vrelog vazduha prema našim predelima i preko Panonske nizije ka centralnoj Evropi. Osim vrele vazdzušne mase, u sklopu jugozapadnog visinskog strujanja do evropskom kopna i Srbije stiže i "oblak" peska i prašine iz Sahare.
Glavnina ovih čestica danas i tokom vikenda premeštaće se preko centralnog Mediterana i Italije, ali i Jadranskog mora do Alpa, Balkanskog poluostrva, Srbije i Panonske nizije, pa i do centralne Evrope.
Zbog povećane koncentracije peska i prašine, atmosfera će biti zamućena, vedro nebo neće biti u potpunosti plavo.
U predelima sa padavinama, kiša će biti prljava, odnosno sa česticama peska, a što može biti najviše vidljivo na vozilima.
Strujanje vrele vazdušne mase sa severa Afrike preko našeg područja ka centralnoj Evropi, a ujedno i strujanje osetno hladnije vazdušne mase sa severozapada i sa Atlantika takođe ka centralnoj Evropi, dovešće do "sudara" ovih vazdzušnih masa i stvaranja veoma snažnih grmljavinskih oluja od zapadne preko centralne do istočne Evrope.
Oluje će biti najizraženije nad centralnom Evropom i oblašću Alpa, uz jake gromove, obilne pljuskove i grad.
Nažalost, biće uslova i za nastanak superćelijskih oluja, naročito nad severnim predelima Italije, nad jugoistočnim padinama Alpa, nad jugozapadnim predelima Austrije, nad Češkom, istokom Nemačke i jugozapadom i zapadom Poljske. U ovim predelima očekuje se veoma krupan grad, pa čak i opasnost od tornada. Inače, superćelijske oluje su jedine odgovorne za nastanak tornada, a 20 procenata superćelijskih oluja dovodi do formiranja tornada. Oni su najizraženiji u Americi, u proseku godišnje SAD pogodi 1100 tornada, a Evropu, 100 do 300 i to najčešće zapadne i centralne predele kontinenta, a najveći deo njih nije ni približnih dimenzija i jačina onih u SAD.
Tokom vikenda atmosfera i nad Srbijom će se destabilzovati, a dotok svežije vazdušne mase iznad pregrajanog tla usloviće da vreme, odnosno atmosfera burno odreaguje i nastanak grmljavinskih oluja i nepogoda.
(Telegraf.rs)