Stručnjaci za Telegraf nakon izbora za EP: "Kormilo Evrope skreće udesno, ali treba puno dok se tanker okrene"

Dejan Jović: Na neki način ovo je uspeh umerene desnice EPP. Oni su strahovali da će morati da naprave veće ustupke tvrđoj desnici. Vladimir Vuletić: Makron sad on pokušava da spase što se spasiti može raspisivanjem izbora

Dugo očekivani i najavljivani izbori za Evropski parlament posle pandemije koronavirusa i u jeku ruske invazije na Ukrajinu očekivano su doveli do porasta podrške strankama desnice.

Kako sada stoje stvari, najskuplju cenu loših rezultata mogao bi da plati francuski predsednik Emanuel Makron, čiju stranku Preporod (15,5 odsto osvojenih glasova) do nogu je potuklo Nacionalno okupljanje (31,4 odsto glasova) na čijem čelu je Marin Le Pen.

Preporučujemo

Makron je već u nedelju uveče raspustio vladu i parlament, zakazujući prvi krug izbora za 30. jun, a drugi za nedelju dana kasnije. Loše rezultate ostvarila je i vladajuća koalicija u Nemačkoj na čijem čelu je kancelar Olaf Šolc.

Dejan Jović, politolog i doktor političkih nauka iz Hrvatske u razgovoru za Telegraf.rs kaže da smatra kako uprkos rezultatima neće doći do velikih promena posle izbora:

"Na neki način ovo je uspeh umerene desnice EPP. Oni su strahovali da će morati da naprave veće ustupke tvrđoj desnici. To je dilema koja se pojavljuje ne samo u vezi sa evropskom politikom nego i u čitavom nizu nacionalnih država. Kao što ste videli u Hrvatskoj nakon zadnjih izbora mi smo isto imali tu dilemu gde je HDZ hteo da izbegne desniju stranku Domovinski pokret ali nije uspeo. Tako da je jednim delom morao da ide na kohabitaciju i saradnju sa njima. Sada je situacija takva da se neće praviti veći ustupci evropske politike prema desnijim opcijama. Jednim delom to je zbog toga što postoji velika politička odgovornost koja je dovoljna da omogući veliku koaliciju između socijalista, liberala i centrističko-desnih stranaka. To je dobar model i za nacionalne države koje se osećaju pod pritiskom zbog uspeha tvrde desnice".

Jović navodi i primer Francuske gde je Makronovo raspuštanje vlade, vidi kao izraz političke odgovornosti:

"Evidentno je da je na izborima, iako su bili samo evropski, pokazana narodna volja koja je drugačija od stvarnog stanja kompozicije vlasti u Francuskoj. To je fer stvar i jedina moguća koja se može napraviti i možda je bolje što je Makron to učinio sada nego da se pojača pritisak da mu je vlast nelegitimna. U EU je i dalje bez obzira na rezultate, bitan kontinuitet u važnim zemljama poput Francuske, Nemačke i Italije, dakle većih zemalja. Sada imamo tu i Španiju i Poljsku, koje imaju sve veću težinu. Ako se pogledaju rezultati, Evropska narodna stranka (EPP) ostvarila je dobre rezultate u istočnim zemljama uključujući i Hrvatsku gde je HDZ dobio dva mandata više. Ali ove zemlje nisu toliko značajne za samu EU, mogu da postanu ako dobiju neka mesta u raspodeli mandata. Sada svi više gledaju šta će biti u Nemačkoj i Francuskoj".

Pojedinačno gledano, Dejan Jović smatra da niko od desničara nije napravio posebno veliki iskorak:

"Sada se dešava proces da ono što nam je izgledalo kao ekstremno i radikalno, kroz tu saradnju na evropskom nivou poput Đorđe Meloni ili na nacionalnom nivou sa tim raznim tvrdim desnim partijama, postaje normalizovano u velikoj meri. Recimo Melonijeva se u velikoj meri promenila. Posebno treba voditi računa da je ona mnogo manje radikalna kad nastupa u evropskim institucijama nego kad se radi o domaćoj politici. Rekao bih sada da dolazi do igre gde tradicionalna desnica pokušava da omekša tu tvrđu desnicu, a ona zbog ulaska u institucije zapravo pristaje na određeni broj ustupaka i mislim da će se to događati i dalje. Ta mogućnost jedino ne važi za Alternativu na Nemačku koji su prilično radikalni i gde ih velika koalicija sprečava da pristupe vlasti.

Naš drugi sagovornik sociolog, profesor Vladimir Vuletić za Telegraf.rs kaže da je najvažnija poenta izbora da je "došlo do pomeranja udesno ali ne u meri da je moglo da ugrozi postojeći mejn strim pogotovo kada je reč o očekivanjima ko će činiti izvršnu vlast u EU":

"Čini se da je aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zapravo najizglednija za tu ulogu. Drugim rečima teško da će se nešto bitno promeniti u politici Evropske unije po suštinskim pitanjima iako je ovo pomeranje zapravo svojevrsna opomena birača vladajućim strukturama da nisu suštinski zadovoljni sa politikom koju vodi EU. E sad, kako će elite reagovati i da li će ovo upozorenje shvatiti da koriguju svoju politiku ili će naprosto još više ići u pravcu kao i do sada stavljajući građane pred svršen čin ostaje da se vidi".

Naš sagovornik ističe da je, pojedinačno gledano, Francuska, gde je raspuštena vlada i gde su zakazani izbori, predsednik Makron mogao da bira ono što se kaže - "pukovnik ili pokojnik":

"Da nije raspustio vladu nema sumnje da bi vremenom njegova pozicija sve više postepeno slabila i bilo bi pitanje šta bi se dogodilo na sledećim izborima. A u ovom trenutku on još uvek može da održi kakvu takvu stabilnu vladavinu. Makron ima izrazit politički instinkt i zapravo je pokušao da podizanjem retorike prema ratu u Ukrajini na neki način homogenizuje svoje biračko telo. To je bila pogrešna strategija i sad on pokušava da spase što se spasiti može raspisivanjem izbora. Makron je uradio najbolje što je mogao u datim okolnostima.

I vladajuća koalicija u Nemačkoj je ostvarila loš rezultat...

"I ranije je bilo poznato da je takozvanoj semafor koalicijiji u Nemačkoj, posle odlaska Angele Merkel, takoreći ustupljeno da vrše vlast. Data im je šansa i oni je nisu iskoristili i nisu se najbolje snašli u ovom vremenima koja su za Evropu, a posebno za Nemačku teška. Hrišćansko demokratska unija je praktično prepustila vruć krompir aktuelnoj vlasti i oni su se opekli. Pretpostavljam da će već na sledećim izborima u Nemačkoj biti jasno da oni više ne mogu da formiraju većinu.

To su posledice ovih evropskih izbora u dve najveće države u Evropskoj uniji. Ne verujem da će doći do nekih većih promena. Ono što je dobro je to što se nadam da će pritisak na Srbiju koji je do sada dolazio iz ove dve zemlje sada biti nešto manji jer sada one moraju da se bave više sobom i problemima koje imaju politike u ovim zemljama".

Profesor Vuletić se posebno osvrće i na dobre rezultete desničarskih lidera pojedinačno, poput već spomenute Marin Le Pen, ili Đorđe Meloni, italijanske premijerke, čija je stranka Braća Italije na Apeninima osvojila najviše glasova (28,8 odsto) i Viktora Orbana (Fideš je osvojo 44,6 odsto):

"Čini mi se da taj izraz desničari nije uvek najaktuelniji, ali koristimo ga kada se krećemo u posebnom političkom prostoru. Jasno je na evropskom nivou da su one stranke koje se zalažu za jačanje nacionalnih vrednosti jačaju. A to je iz jednostavnog razloga jer kada se Evropa i na neki način čitav svet nalazi u krizi, tada se svi mi, kao i čovek pojedinačno kada je neka kriza, svako gleda pre svega sebe i sopstvene interese. To je uobičajeno i logično. Ne mislim da će to nešto posebno bitno da promeni. Čak i kada bi osvojile vlast ove grupe, iako su daleko od toga, teško da bi one mogle da menjaju neke najvažnije pravce politike".

Među najvažnija pitanja profesor Vuletić navodi:

"Da krenemo od migranata. Nisu migranti sad neka stvar koju neko želi ili ne i oni zato dolaze. Jednostavno oni dolaze u Evropu zato što oni koji imaju kapital njima se više isplati da plaćaju jeftiniju radnu snagu koja dolazi spolja nego da plaćaju skupo one koji su tu. A imate i situaciju da neće ljudi ni da rade jer je populacija u EU prekvalifikovana za mnoge poslove. Kada je reč o Rusiji i ratu, toliko je novca već uloženo. To su stotine i možda hiljade milijardi koje su ulupane u rat da oni koji su to sve finansirali teško da će sada pod pritiskom javnog mnjenja reći - E, sad nema veze, nek Rusi tamo pobede i puj pike ne važi. Ne mogu da zamislim koje bi to političke opcije došle na vlast u Evropi da bi promenile te ključne stvari koje izazivaju nezadovoljstvo.

Zaključak našeg sagovornika jeste da ovi izbori jesu važni jer pokazuju šta narod u Evropskoj uniji misli.

"Čitav prostor EU je toliko rascepkan i mnoge stranke nestaju i pojavljuju se iako vode sličnu politiku. Kada se sve sabere i oduzme, uprkos pomeranju udesno, to nije napuštanje onoga što je mejnstrim. Najbolji primer toga je Đorđa Meloni koja uprkos tome što pripada bloku desnice ona daje snažniju podršku osim centrističkim grupacijama. U Evropskoj komisji će verovatno doći do nekih personalnih promena, negde će strankama morati da se učini ustupak ali ne toliko da se promeni politika na celom nivou. Vi možete da okrećete kormilo ali tanker dok se okrene potrebno je mnogo vremena. Nije došlo do oštre polarizacije. Ranije je ta retorika i strah od ekstremne desnice uspevao".

(Telegraf.rs)