Desnica bi mogla da osvoji Evropski parlament i to najviše zahvaljujući glasovima maloletnika?

U pojedinim zamljama EU granica za glasanje je snižena na 16 godina starosti, tako da će maloletnici iz Belgije, Nemačke, Austrije, Grčke i Malte moći po prvi put da izađu na birališta i na glasačkim listićima da zaokruže svoje favorite

Više od 337 miliona Evropljana u svih 27 zemalja članica Unije, ima pravo glasa na izborima za Evropski parlament, koji se završavaju u nedelju, a prvi put na birališta izlazi veliki broj mladih. Kako je preneo BBC, u pojedinim zamljama EU granica za glasanje je snižena na 16 godina starosti, tako da će maloletnici iz Belgije, Nemačke, Austrije, Grčke i Malte moći da zaokruže svoje favorite.

Da li će upravo glasovi maloletnika biti presudni za pobedu desnice, što sugerišu brojna istraživanja javnog mnjenja znaće se od ponedeljka kada počnu da pristužu rezultati glasanja.

Preporučujemo

"Ovo je velika prilika za nas, jer dobijamo priliku da se čuje naš glas što ranije nije bio slučaj", kaže Mare Velinde (17), studentkinja iz Belgije.

Slično misli i njen kolega i prijatelj Agust Dučene:

"Mislim da Evropa mora da ustane i da bude jača. Ne možemo se uvek osloniti na NATO".

Za ovu grupu prijatelja, kao i za mnoge njihove kolege, ovi evropski izbori su od ogromnog značaja kada je u pitanju bezbednost. Odrasli su kada im je rečeno da je Evropa bezbedna ali u poslednje dve godine to uverenje je nestalo.

Lore Sleck (17) zabrinuta je zbog rata u Evropi:

"Moji nastavnici istorije kažu da bi ne bi bili iznenađen ako se u budućnosti dogodi svetski rat" i svi njeni prijatelji klimaju glavom u znak slaganja.

"To me zaista plaši".

Na evropskim izborima 2019. mladi su izašli u rekordnom broju. Njihovi glasovi su većinom otišli ​​zelenim strankama koje su se zalagale za snažnu klimatsku politiku. U to vreme je aktuelan bio "zeleni talas". Ali pet godina je dug period u politici. Ako su ankete tačne, veliki broj mladih birača razmišlja da glasa za stranke desnice i krajnje desnice, a koje su uglavnom evroskeptici.

"Želimo da ukinemo status kvo, i zato mnogi moji prijatelji glasaju za desno", kaže Bence Sabo, dok prisustvuje protestu farmera protiv EU u Briselu.

Brujanje traktora  stapa se sa glasovima demonstranata koji osuđuju evropsku elitu.

"Sve što dolazi sa desnice se demonizuje", kaže ovaj 25-godišnjak iz Mađarske i dodaje:

"Mi zapravo možemo da rešimo probleme koje je levica pokušala da reši - i nije uspela".

Pitanja koja brinu mlade Evropljane, naravno, variraju. Ali ovo je generacija koja je odrasla tokom pandemije koronavirusa, a sada se oseća zabrinuto na više frontova: rat u Evropi, klimatske promene, neizvesno tržište rada i nedostatak pristupačnog stanovanja.

"Mi nismo ekstremisti. Samo smo ljuti“, objašnjava Lazar Potrebić, 25-godišnjak iz Srbije, koji zahvaljujući tome što poseduje mađarski pasoš i ima pravo glasa.

Kao i mnogi njegovi vršnjaci i on je zabrinut za budućnost i oseća da tradicionalne stranke ne slušaju njihove brige.

"Osećamo da naše potrebe nisu zadovoljene. Ljudi naših godina čine zaista važne životne korake. Dobijamo prve poslove, razmišljamo o osnivanju porodice ali ako pogledate po Evropi, cene iznajmljivanja stanova su skočile do krova i teško je naći posao".

Dejv Sinardet, profesor političkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Briselu ima razumevanja za ovakve stavove mladih:

"Naravno, osećaj da vas ne slušaju kada ste mladi, da niste deo jednačine, nije ništa novo. Ali mnoge stranke krajnje desnice aktivno se dodvoravaju mladim glasačima. Radikalna desnica kanališe osećanja protiv establišmenta. Imaju pomalo buntovničku atmosferu posebno kada je u pitanju njihov plan protiv buđenja i to se dopada mladim ljudima", smatra on.

Za lidera španske stranke Voks, Santjaga Abaskala, glavna pitanja su prava transrodnih osoba i abortus. Migracije su još jedno pitanje koje mlade birače vodi udesno. Prošle godine je oko 380.000 ljudi ilegalno prešlo granice EU, najveći broj od 2016.

"Stav EU o migracijama bio je previše blag", smatra Đorđo, 28-godišnji Italijan.

On će glasati za Braću Italije, premijerke Đorđe Meloni, verovatno najuspešniju stranku krajnje desnice u Evropi. On smatra da bi EU trebalo da ima migracionu politiku sličniju onoj u Mađarskoj, Slovačkkoj i Poljskoj. Sve ove zemlje su dovele u pitanje novi migracioni pakt EU koji nesložnim zemljama daje pravo da plaćaju, a ne da primaju nove dolaske.

"Bili su nemilosrdno kritikovani kada su pravili ograde ali realnost je da ono što EU radi ne funkcioniše", kaže Đorđo i dodaje:

"Nemamo pojma ko ulazi u EU. Dolaze kroz rupe u igradi i mogli bi da imaju krivični dosije što znači da je Evropa manje bezbedna".

Političari krajnje desnice takođe rade bolji posao u privlačenju pažnje mladih na internetu, njihova strategija društvenih medija je bez premca. Savršen primer je francuski političar Džordan Bardela - harizmatični 28-godišnji lider Nacionalnog skupa, koji je na čelu stranačke liste za evropske izbore. Sa 1,2 miliona pratilaca na TikToku, svoju zabavu čini privlačnom za mlade Francuske.

Prema jednom istraživanju, 36 odsto Francuza mlađih od 24 godine ga podržava.

"TikTok i Instagram su pogodni vrsta poruka koje radikalna desnica želi da širi. Pojednostavljeni, nenaglašeni video snimci o pitanjima kao što su migracija, bezbednost i rodna ravnopravnost", kaže Dejv Sinardet.

U Italiji, Mateo Salvini iz krajnje desničarske Lige vodi kampanju na Instagramu sa sloganom "Manje Evrope, više Italije". On postavlja slike generisane veštačkom inteligencijom sugerišući da "više Evrope" znači biti primoran da jedete insekte, muškarce sa bradama poput Isusa koji rađaju kao i neoprostivi greh za Italijane - jedenje ananasa na pici.

"Ove poruke izazivaju emocionalni odgovor, i zato ih algoritam pojačava, posebno na TikToku", kaže profesor Sinardet i nastavlja:

"Krajnja desnica je vrlo rano investirala u društvene mreže i sada ubiru plodove".

Preko šest od deset mladih građana EU kaže da će glasati na predstojećim evropskim izborima. Umesto "zelenog talasa", ovoga puta oni bi mogli da budu ključni u pružanju najznačajnijeg skretanja udesno od osnivanja EU. To bi moglo suštinski da preoblikuje evropsku agendu o pitanjima koja se kreću od klime, preko migracija, do podrške Ukrajini.

Bence Sabo iz Mađarske nema sumnje da će se ovo pretvoriti u zakonodavnu vlast EU koja je više usklađena sa mladom generacijom. Bar, to je njihovo obećanje na TikToku.

Neizvesna borba levice i desnice u Holandiji, pokazuju izlazne ankete

Izlazne ankete posle izbora u Holandiji pokazuju da će biti neizvesna trka između levice i desničarske antiislamske stranke Gerta Vildersa. Izlaznost u Holandiji je bila oko 47 odsto, što je pet odsto više nego pre četiri godine.

Istraživanja pokazuju da će koalicija zelenih i laburista osvojiti osam mesta u Evropskom parlamentu, jedno više od Slobodarske partije Gerta Vildersa, koja je prošle godine osvojila najviše glasova na parlamentarnim izborima u Holandiji. Danas se glasa u Čaškoj i Irskoj, dok ostale članice Evropske unije glasaju za vikend.