Ako Tramp ode u zatvor, iza rešetaka neće biti sam: S njim će, ni krivi ni dužni, morati da budu i oni

"Naše mere obezbeđenja će se nastaviti nepromenjene," rekao je Entoni Guljelmi, šef komunikacija Tajne službe

Bivši predsednik SAD Donald Tramp je u četvrtak proglašen krivim po optužbama za krivična dela, što postavlja potencijalne izazove za Tajnu službu odgovornu za njegovo obezbeđenje, baš u trenutku kada jedan od vodećih demokrata pokušava da mu oduzme tu zaštitu, javlja Fox News.

Beni Tompson, demokrata iz Misisipija i rangirajući demokrata u Odboru za unutrašnju bezbednost Predstavničkog doma, predstavio je zakon pod nazivom Zakon o uskraćivanju beskonačne sigurnosti i vladinih resursa dodeljenih osuđenim i izuzetno nečasnim bivšim štićenicima (DISGRACED).

Preporučujemo

"Nažalost, trenutni zakon ne predviđa kako bi zaštita Tajne službe uticala na zatvorsku kaznu zaštićene osobe — čak i bivšeg predsednika", rekao je Tompson u izjavi.

"Žalosno je što smo došli do ovoga, ali ovaj ranije nezamislivi scenario mogao bi postati naša stvarnost."

Tramp je proglašen krivim po sve 34 tačke za falsifikovanje poslovnih dokumenata prvog stepena u slučaju Njujork protiv Trampa. Optužbe su se odnosile na navodne isplate izvršene pre predsedničkih izbora 2016. kako bi se utišala porno glumica Stormi Denijels o navodnoj vanbračnoj vezi sa Trampom iz 2006. Tramp je negirao sve optužbe i bilo kakvu aferu sa Denijelsovom.

Ali, presuda podiže mogućnost da bi pretpostavljeni republikanski kandidat za 2024. mogao završiti iza rešetaka. Taj neviđeni razvoj događaja postavio bi mnoga dodatna pitanja, uključujući kako bi se njegova zaštita Tajne službe prilagodila.

U izjavi za Fox News, agencija je saopštila da ishod slučaja "nema uticaja na način na koji Tajna služba Sjedinjenih Država obavlja svoju zaštitnu misiju."

"Naše mere obezbeđenja će se nastaviti nepromenjene," rekao je Entoni Guljelmi, šef komunikacija Tajne službe.

Gradonačelnik Njujorka Erik Adams ranije je rekao da su gradsko Odeljenje za kaznene ustanove i zatvor Rajkers Ajlend u Njujorku "spremni" da prime Trampa.

Na pitanje da li bi Tramp bio smešten sam ili sa opštom populacijom, portparol Odeljenja za kaznene ustanove rekao je prošlog meseca: "Odeljenje bi pronašlo odgovarajući smeštaj za njega ako bi završio u našem pritvoru."

New York Times je izvestio da su vođeni razgovori između Tajne službe i drugih organa reda o tome kako da se Tramp premesti i zaštiti ako bi kratko bio zatvoren zbog nepoštovanja suda, ali izazov duže zatvorske kazne još nije rešen.

To može biti delimično zbog toga što, iako je izricanje kazne u julu, verovatno će uslediti niz dugih Trampovih žalbi koje bi mogle stići do Vrhovnog suda.

A.T. Smit, bivši zamenik direktora agencije, rekao je da, iako je ovo neistraženo područje, Tajna služba neće dozvoliti da misija bude ugrožena.

"Oni će se prilagoditi situaciji. Radiće sa kolegama koje mogu postati neophodne u zavisnosti od sudske odluke... kako bi ispunili svoju misiju, a to je zaštita bivšeg predsednika", rekao je on za The Telegraph.

Jedna potencijalna prepreka toj zaštiti mogla bi doći od Tompsona i demokrata, koji su predstavili zakon u Predstavničkom domu kojim se oduzima zaštita Tajne službe kriminalcima osuđenim na zatvorsku kaznu.

Prateći informativni list kaže da zakon rešava mogućnost da logistika zaštite Tajne službe rezultira time da Tramp dobije kućni pritvor umesto zatvorske kazne.

"Ovaj zakon bi uklonio mogućnost sukobljenih linija autoriteta unutar zatvora i omogućio sudijama da odmere kazne pojedincima bez potrebe da uzimaju u obzir logističke brige osuđenika sa zaštitom Tajne službe", navodi se u dokumentu.

U međuvremenu, iz Trampove kampanje kažu da je ista pojačana zaključkom suđenja i da su uvereni da ga to približava povratku u Belu kuću.

(Telegraf.rs)