Posle rezanja troškova: Policija u Denveru će umesto patrola na pozive građana slati dronove

U aprilu su gradske vlasti u Denveru donele odluku da smanje policijski budžet usled migrantske krize čiji su troškovi narasli na 89 miliona dolara

Policija u Denveru je pokrenula novi program prema kome će na pozive građana na broj "911" umesto uobičajenih patrola slati - dronove! Kako prenosi Dailymail, policija je reagovala nakon rezanja troškova zbog čega je ostala bez miliona dolara koji su preusmereni na migrante.

Slična je situacija i u još nekim gradovima u američkoj saveznoj državi Kolorado. Robert Vajt, bivši načelnik Policijske uprave Denvera, prvobitno se nije složio sa upotrebom dronova 2013. godine, a 2018. godine jedini dron ove agencije je povučen.

Preporučujemo

Sada, policijsko odeljenje planira da iskoristi grant od 100.000 dolara od Denverske policijske fondacije za pokretanje programa. Policija Denvera planira da od tog novca kupi nekoliko dronova i da započne svoj program dronova u roku od šest do 12 meseci.

"Polećemo. Dugoročni obim onoga što pokušavamo da uradimo su bespilotne letelice kao prva pomoć građanima. U suštini, imaćemo stanice na vrhu svakog od naših okruga tako da možemo da odgovorimo bespilotnim letelicama na kritične potrebe ili vanredne situacije, koje se javljaju širom grada", rekao je Fil Gonšak, direktor Biroa za strateške inicijative pri odeljenju za Denver Post.

Kancelarija šerifa okruga Arapahoe, sa sedištem u Centenialu u Koloradu, koristi robotske leteće uređaje od 2017.

"Ovo je zaista budućnost za sprovođenje zakona u nekom trenutku, sviđalo nam se to ili ne", rekao je narednik Džeremaja Gejts, koji vodi jedinicu dronova u kancelariji šerifa okruga Arapaho.

Ova kancelarija šerifa ima 14 pilota koji su koristili 20 dronova za obavljanje zadataka, uključujući praćenje osumnjičenih u begu, potragu za nestalima, obezbeđivanje nadzora tokom operacija SVAT timova i mapiranje mesta nesreće ili zločina.

Gates navodi da odeljenje sada razmatra da koristi svoje bespilotne letelice da reaguju pre policajaca, a u nekim slučajevima, da ih i u potpunosti zamene. Ako se dron rasporedi pre nego što policajac odgovori na poziv, mogao bi da napravi mapu područja i pošalje video-snimak uživo policajcu koji stiže na teren.

U slučaju da se dron doveze na mesto poziva hitne pomoći, uređaj će moći da odredi ozbiljnost poziva i da obavesti službenike da li treba da odgovore.

"Mogao bih da preletim dronom iznad prijavljenog sumljivog vozila i kažem: Hej, to vozilo nije na propisanom mestu - i da ne pošaljem policajca da razjasni situaciju. To štedi resurse", dodao je Gejts.

Ovaj program je još u veoma ranoj fazi jer moraju da se uzmu u obzir troškovi, javno mnjenje i odrede kakva će oprema biti potrebna za upravljanje dronom za hitne pozive.

Gejts je rekao da bi leteći uređaji mogli da se koriste i za reagovanje na prekide rada semafora, slanjem video snimka uživo policajcima. Dronovi će stići do mesta za hitne slučajeve brže nego što bi to uradio policajac jer neće morati da se suočavaju sa saobraćajnim gužvama.

"Šta ako dobijemo poziv da neko nosi pištolj, a dron može da se probije iznad glave osumnjičenog i vidite da to uopšte nije pištolj, pre nego što na lice mesta uopšte i izađe policijska patrola", pita se Gejts.

Mađutim, Lora Moraf, advokat američke unije za građanske slobode u Koloradu, zabrinuta je da bi agencije za sprovođenje zakona koje koriste dronove mogle da utiču na ljudska prava.

"Zabrinuti smo šta bi značilo da su dronovi zaista svuda po nebu u Koloradu. Šta bi to značilo za aktivnosti vezane za Prvi amandman, za slobodu govora, organizovanje i proteste - jer praćenje od strane organa za sprovođenje zakona, uključujući i dronove, može promeniti način na koji ljudi govore i protestuju", smatra ona.

Ona je izrazila zabrinutost da bi raspoređivanje bespilotnih letelica moglo da dovede do "prekomerne policije".

"Znamo da postoji problem sa ljudima koji često prijavljuju da Afroamerikanci rade sumnjive poslove. Dakle, slanje drona na svaki poziv na 911 bi moglo biti opasno i dovesti do više kontrole nad obojenim zajednicama", dodala je Lora Moraf.

U međuvremenu, Policijska uprava Litletona koristi dronove samo proaktivno, tokom velikih javnih događaja za praćenje određenih oblasti.

"Iskoristili smo dron da dostavimo jednom pacijentu defibrilator pre nego što je hitna pomoć bila u prilici da odgovori na poziv. Nedostatak je bio očigledan. Neophodan je bio neko na licu mesta ko će da da postavi i primeni. Dronovi to još ne rade.", kaže marednik Brajan Bartnes.

U aprilu su gradske vlasti u Denveru donele odluku da smanje policijski budžet usled migrantske krize čiji su troškovi narasli na 89 miliona dolara. Gradske službe su ostale "kratke" za ukupno 41 milion dolara, a policijske vlasti su dobile budžet manji za 8,4 miliona.

(Telegraf.rs)