Iranski raketni napad na Izrael izvršen pomoću tehnologije i saveta iz Severne Koreje

Severna Koreja je prodavala sisteme Iranu još od 1980-ih, ovo nije prestalo, niti će se verovatno promeniti u bliskoj budućnosti

Iran je prošlog meseca prvi put u istoriji sa svoje teritorije izvršio direktan napad velikih razmera na Izrael. Lansirano je više od 300 dronova, krstarećih projektila i balističkih raketa. Kako prenosi National interest, udar je izvršen zahvaljujući tehnolohiji i savetima iz Saverne Koreje.

Iako je napad bio priliko snažan, takođe je bio prilično neefikasan. Prema rečima portparola američke i izraelske vojske, čak 99 odsto projektila ispaljenih na Izrael nije uspelo da se probije. Izraelska i američka PVO su bile vrlo efikasne, uz podršku drugih saveznika, uključujući i Jordan.

Preporučujemo

Izraelski sistem odbrane od balističkih raketa možda je najbolji na svetu. Ali od oko 120 balističkih projektila koje je Iran koristio, oko polovina ili nije uspela da se u potpunosti da se lansira ili se srušila u letu. Tek polovina iranskih balističkih projektila letela je onako kako je trebalo, što pokazuje da su ovi sistemi sve samo ne dobro napravljeni.

Ali odakle Irancima tehnologija za sklapanje ovih sistema balističkih raketa dugog dometa, koliko god dobri ili loši oni bili? Odgovor je, nesumnjivo, Severna Koreja. Na osnovu slika i opisa iz regiona, mnogi projektili korišćeni u napadu su ono što Teheran naziva Emad. Ovo je balistička raketa srednjeg dometa zasnovana na "Šahab-3", koja sama po sebi nije ništa drugo do kopija severnokorejske rakete "NoDong".

Šahab-3 (NoDong) ima domet od 1.300–1.500 kilometara, ali "Emad" ima prijavljeni domet od oko 1.700 km, a veći domet mu omogućava da gađa Izrael. Severna Koreja je 1993. godine izvela testiranje rakete NoDong uživo za Iran i Pakistan. Nakon testiranja, i Teheran i Islamabad su naručili desetine ovih projektila i njihovih lansera.

Kasnije, na zahtev Teherana, Severna Koreja je izgradila fabriku za NoDong - sada nazvanu Šahab-3 u Iranu. Ali Irancima je i dalje bila potrebna tehnička podrška i delovi za rakete koje su sada proizvodili.

Doprinos Severne Koreje

Kada je Šahab-3 integrisan u iranske snage balističkih raketa, Iranci su skoro odmah započeli rad na novoj raketi zasnovanoj na istom dizajnu, ali većeg dometa. Tako je rođen Emad, koji je Iran javno predstavio kao novu raketu dugog dometa 2015. Iran tvrdi da je Emad legitimno testiran na dometu od 1.700 kilometara, a sistem oboren u blizini Mrtvog mora u Izraelu verovatno dokazuje da je to istina.

Takođe prema Irancima, Emad je znatno precizniji od drugih projektila u inventaru Teherana. Međutim, nije dokazano da je ovo tačno. Dok je ovaj sistem domaće proizvodnje nema sumnje da je Severna Koreja pružila pomoć u proširenju dometa rakete. Ali čak i da nije, Emad je nešto više od preterane verzije Šahaba-3.

Pošto je Šahab-3 kopija originalnih raketa NoDong koje je Severna Koreja proširila na Iran, to znači da su Iranci izveli svoj aprilski napad koristeći rakete koje bi mogle da gađaju Izrael zahvaljujući pomoći Severne Koreje.

Zašto se na jasan doprinos Severne Koreje sposobnosti Irana da napadne Izrael ne obraća više pažnje? Na to pitanje nema odgovora. Bilo je i nekih prilično netačnih analize na ovu temu. Na primer, jedan istaknuti analitičar je izjavio da "nije video nikakve dokaze o razmeni između Severne Koreje i Irana u vezi sa raketnom tehnologijom poslednjih godina“, dok je drugi rekao:

"Mislim da je Severna Koreja na mestu gde mogu da im pomognu iz perspektiva tačnosti. Sama Severna Koreja je značajno povećala preciznost svojih balističkih projektila u poslednjih deceniju i po".

Ove procene su definitivno netačne. Severna Koreja je u stvari sarađivala sa Iranom poslednjih godina na raketnom pojačivaču rakete sa 80 tona potiska. Ministarstvo finansija SAD sankcionisalo je Iran zbog ove aktivnosti 2016. godine, dok je tekuću saradnju između Severne Koreje i Irana dokumentovao Panel eksperata UN 2021. Raketa Hvasong-15 ima ovu sposobnost.

Ovde postoje dve ključne brige. Prvo, rizik od proliferacije ostaje visok, jer nisu uvedene nikakve sankcije niti preduzete akcije koje su značajno usporile severnokorejsko vojno širenje tehnologije. Tu spadaju i severnokorejske rakete, artiljerija i balističke rakete koje je koristila Rusija u Ukrajini. Hamas je u proteklih šest meseci koristio protivtenkovsko oružje, rakete i mogućnosti za izgradnju tunela koje je Pjongjang preneo.

Sada se vidi tehnologija i mogućnost severnokorejskih balističkih raketa koje Iran koristi da gađa Izrael. Druga zabrinutost je da bi Iran mogao da unapredi svoje sisteme. Pjongjang je poslednjih meseci testirao balističku raketu srednjeg dometa na čvrsto gorivo. Ne samo da Severna Koreja imaju veoma tačnu kopiju ruskog Iskandera, već su i Rusima sada preneli desetine ovih sistema za upotrebu protiv Ukrajine.

Iskander je balistička raketa kratkog dometa, tako da bi iranske snage morale da se približe Izraelu da bi ga lansirale - ili da ga dostave nekom od saveznika da ih lansira. Ove i druge moguće nadogradnje iranskih snaga balističkih projektila uveliko bi pojačale pretnju od Teherana.

"Ako to danas vidite u Severnoj Koreji, sutra ćete to videti u Iranu", rekao je Tal Inbar, izraelski ekspert za rakete.

Severna Koreja je prodavala sisteme Iranu od 1980-ih. Ovo nije prestalo, niti će se verovatno promeniti. Bez oštre, odlučne akcije protiv severnokorejske podrške Iranu i njegovim saveznicima, verovatno će biti još više primera severnokorejske proliferacije Iranu u budućnosti.

(Telegraf.rs)