Džinovski krpelj naraste i do 2 centimetara, došao na Balkan iz Afrike: On "juri" žrtve, nije kao običan
Istraživači su imali priliku da se sretnu sa ovim parazitom na visoravni Krasu u Italiji gde su ranije ove vrste bile povremene
Džinovski krpelj je parazit koji je u stanju da juri žrtve dugačkom trasom čak 100 metara i oko 10 minuta, a najviše mu odgovara mediteranska klima, međutim, usled promena u klimatskim uslovima počeo je da se rapidno nastanjuje i na području južne i istočne Evrope, odnosno na Balkanu, u Italiji, Španiji...
Istraživači su imali priliku da se sretnu sa ovim parazitom na visoravni Krasu u Italiji gde su ranije ove vrste bile povremene.
Preporučujemo
Osumnjičeni za svirepo ubistvo Marije (8) pokušao da objasni šta se zbilo: Ovo je rekao o jezivom zločinu
Američki vojnik koji je uhapšen u Rusiji nije optužen samo za krađu, terete ga i za nešto mnogo gore
Najveća razlika koja je uočena kod ovog krpelja, za razliku od onog običnog, regularnog, jeste što on je u stanju da "juri" žrtvu i to čak 10 minuta i do 100 metara.
Verovatno je do širenja oblasti u kojoj se pojavljuje džinovski krpelj doprinelo to što se klima promenila i što Zemlja trenutno prolazi kroz svojevrsnu "krizu".
"Poslednjih godina naše klimatsko zagađenje je uništilo dugotrajne zimske mrazeve na Krasu što je dovelo do naseljavanja džinovskog krpelja", rekli su iz prirodnjačkog muzeja u Trstu.
Širenje komaraca i krpelja je jedna od glavnih pretnji koja se povezuje sa globalnim zagrevanjem. Ova vrsta krpelja, poznatiji kao mediteranska hijaloma, kako je istakao Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti, normalno je rasprostanjen u Severnoj Africi i zemljama kao što su Maroko, Egipat, Tunis, ali i šire - u Turskoj, Izraelu, Iraku i Iranu. Upravo je u Turskoj došlo do eksplozije kada je uočen značajan porast zaraženih goveda kod kojih su otkriveni krpelji.
Zbog klimatskih promena, ova vrsta preti da se proširi i na, između ostalih, Italiju gde je vrsta već nekoliko puta otkrivena.
Širenje ovog krpelja je povezano sa kretanjem kičmenjaka, ptica setlica ali i sisara, koji se prodaju i na taj način kreću iz zemlje u zemlju. Džinovski krpelj može sisati krv domaćinu čak trideset dana i više.
Kada se napiju krvi dostižu veličinu od čak dva centimetra u prečniku zbog čega ih je lakše videti na zemlji ili na telu.
U slučaju ujeda, potrebno ga je što pre otkloniti na način kao što uklanjate i običnog krpelja i isprati alkoholom mesto ujeda.
Ukoliko vas ujede džinovski krpelj preti vam virus krimsko-kongo hemoragične groznice koja je slična onoj koju izazivaju virus ebole i virus marburg. U većini slučajeva infekcija je asimptomatska ili blaga, ali može doći do komplikacija i da se desi da bude fatalna.
(Telegraf.rs)