Zapad zabrinut zbog najnovijeg napada Ukrajinaca: Pogođen ruski radarski sistem za nuklearke

Analitičari upozoravaju da bi Kijev trebalo da izbegava nuklearnu infrastrukturu nakon što je navodno izveo još jedan napad na ruskoj teritoriji

Ukrajinski napad dronom na rusku radarsku stanicu koja može pratiti nuklearne rakete izazvao je zabrinutost na Zapadu, piše The Telegraph.

Kijev je 23. maja pogodio radarsku stanicu Armavir u pograničnom regionu Krasnodar, oštetivši najsavremenije postrojenje koje pruža konvencionalnu vazdušnu odbranu kao i deo Moskovskog sistema za nuklearno upozoravanje.

Preporučujemo

Ukrajinski zvaničnici su u subotu potvrdili da su njihove snage izvele napad, rekavši da postrojenje nadzire vazdušni prostor iznad njihove zemlje i okupiranog Krima.

Radarska stanica je navodno bila u stanju da prati dalekometne ATACMS rakete, koje su SAD isporučile Ukrajini ranije ove godine.

Mauro Đili, viši istraživač u Centru za bezbednosne studije na ETH Cirih, rekao je da je napad dronom bio taktički uspešan jer će prisiliti Rusiju da preraspodeli sisteme protivvazdušne odbrane, a takođe znači da nijedno rusko vojno postrojenje nije nedodirljivo.

"Možemo debatovati o efikasnosti i vrednosti, ali strateški postoji logika", rekao je on.

Drugi zapadni analitičari, međutim, bili su oprezniji i rekli da bi Ukrajina trebalo da izbegava napade na rusku nuklearnu infrastrukturu.

"To nije mudra odluka Ukrajine", rekao je Hans Kristensen, stručnjak za nuklearni arsenal u Federaciji američkih naučnika. "Bombarderi i vojna postrojenja su drugačiji jer se koriste za napade na Ukrajinu."

Tord Are Iversen, norveški vojni analitičar, rekao je da napad na deo ruskog sistema za nuklearno upozoravanje "nije naročito dobra ideja... posebno u vremenima tenzija."

"U interesu je svih da ruski sistem za upozoravanje na balističke rakete funkcioniše dobro", rekao je on.

Kremlj svoje nuklearne vojne objekte smatra prestižnim projektima i napade na njih shvata veoma provokativnim.

Napadnut je jedan od najmodernijih radarskih sistema Rusije. Kremlj je rasporedio 10 instalacija klase Voronjež duž granice. Svaka ima domet od oko 6.500 kilometara i može pratiti 500 objekata istovremeno.

Rusija još nije komentarisala navodni napad, ali se uklapa u obrazac intenziviranih ukrajinskih napada dronom ove godine na ciljeve duboko unutar Rusije, uključujući rafinerije nafte i transportne čvorove.

Napad je usledio ubrzo nakon što je Moskva započela taktičke vežbe nuklearnim raketama u svom Južnom vojnom okrugu.

Olaf Šolc je odlučno odbio da isporuči nemačke dalekometne rakete Taurus Ukrajini, rekavši da se boji potencijalne nuklearne eskalacije.

SAD do sada nisu popustile ukrajinskim zahtevima da im se dozvoli korišćenje zapadnog oružja u prekograničnim napadima.

Frustrirani ukrajinski vojni komandanti rekli su da su morali da posmatraju kako Rusija gomila snage preko granice u de facto zaštićenoj zoni koju nisu smeli da napadaju.

Od tada, ruske snage su zauzele nekoliko sela i gađale Harkov raketama ispaljenim s lokacija i ratnih aviona unutar Rusije.

Britanija je već dala dozvolu Ukrajini da koristi njene rakete za napade na Rusiju i sada raste pritisak na Belu kuću da učini isto.

Entoni Blinken, američki državni sekretar, navodno podržava ovu promenu, a ovog vikenda Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, rekao je za Economist da je vreme da se "uklone neka ograničenja".

"Ukrajina i njeni NATO saveznici i dalje moraju biti oprezni", rekao je Fabian Hofman, doktorand istraživač raketne tehnologije na Univerzitetu u Oslu, "jer će neki američki zvaničnici i neki od evropskih saveznika Ukrajine smatrati napad na radarsku stanicu nepromišljenim."

"Imam određene brige u vezi sa političkom mudrošću ove odluke, jer može imati negativne posledice za Ukrajinu u budućnosti u smislu ograničenja ciljeva", rekao je on.

(Telegraf.rs)