Trejsi je umrla onako kako je htela - na plaži, okružena voljenim ljudima: Njena smrt pokrenula je kampanju

Britanka sa terminalnim rakom dojke je eutanazirana na plaži na Novom Zelandu, okružena voljenima, nekoliko dana nakon što je pozvala Veliku Britaniju da promeni zakone o asistiranoj smrti

Britanka sa terminalnim rakom dojke je eutanazirana "na plaži na suncu" na Novom Zelandu samo nekoliko dana nakon što je pozvala Veliku Britaniju da promeni zakone o asistiranoj smrti, otkrio je njen prijatelj, javlja Daily Mail.

Trejsi Hikmen (57), kojoj je dijagnostikovan terminalni rak dojke u martu 2019. godine, borila se za prava na eutanaziju u Velikoj Britaniji pre nego što je preminula u sredu.

Preporučujemo

U emotivnom omažu objavljenom na Instagramu, Trejsin prijatelj sa podkasta Dom Harvi podelio je sliku njih dvoje uz natpis: "Trejsi Hikmen je danas mirno preminula."

Govoreći u Domovom podkastu pre dve nedelje, Trejsi je otkrila da će umreti na plaži 22. maja, okružena svojom sestrom, zetom, nećakom, partnerom i nekoliko bliskih prijatelja.

Objašnjavajući kako će dan proteći, rekla je sa osmehom na licu: "Nadam se da će biti malo čokolade za doručak jer sam pravi ljubitelj čokolade."

"I onda ću otići na plažu sa ljudima koje stvarno volim... i slušati talase, gledati more i uzeti ostatak leka," dodala je.

Rekla je da će osećati "ogromno olakšanje" što može "to učiniti na taj način", dodajući da se oseća kao da je dobila "ogroman dar", ali nije otkrila na kojoj plaži će se odigrati njena asistirana smrt.

"Osećam se privilegovano što sam poslednjih meseci imala priliku da se oprostim od toliko ljudi - koliko ljudi ima priliku da to uradi kada umiru?", dodala je.

"Samo se osećam veoma srećno što sam u poziciji u kojoj sam."

Među stotinama podržavajućih i emotivnih komentara ispod Domovog omaža bio je jedan koji je napisao Trejsin partner Pol Kvoltru.

"Hvala ti na pažljivom postupanju s ovom pričom", napisao je.

"Porodica je zaista cenila kako si skrenuo pažnju ljudi na nju na način koji joj je omogućio da podigne svest koju je želela bez senzacionalizacije niti traženja pažnje.

"Hvala ti mnogo što si jednostavno nasledstvo koje je želela za svoje mlade praunuke i druge pretvorio u nešto zaista posebno."

Trejsi je eutanazirana na Novom Zelandu - gde je to legalizovano 2019. godine, samo nekoliko dana nakon što je podelila prkosnu poruku na društvenim mrežama u kojoj je tvrdila da je "u miru" sa svojom odlukom da okonča život po sopstvenim uslovima.

Prošle nedelje, Britanka je sa Novog Zelanda svojim fanovima u hrabroj izjavi rekla: "Što se bliži, osećam se mirnije."

"Ali mi je žao što uzrokujem tugu svojoj porodici i prijateljima, iako oni razumeju."

"Alternativa je da živim još nekoliko meseci, ali da imam neizvestan i bolan kraj."

Trejsi je često govorila o zakonima oko asistirane smrti u Velikoj Britaniji i koristila je svoju onlajn platformu da se bori za to da drugi u njenoj situaciji mogu odlučiti kada je pravo vreme za njih da umru.

"Pogledajte šta je Novi Zeland uradio i uradite to još bolje," rekla je o svojoj poruci britanskim političarima", govoreći za The Guardian.

"Mnogo se fokusira na pravo na život, ali ljudi bi trebalo da imaju pravo na mirnu, blagu smrt."

Na Novom Zelandu, zakoni doneti u okviru Zakona o izboru kraja života 2019. godine omogućavaju kompetentnim odraslim osobama da izaberu asistiranu smrt - pod strogim uslovima da imaju terminalnu bolest, da su stariji od 18 godina i da imaju šest meseci života.

Linda Klark - Trejsina sestra koja živi u Velikoj Britaniji - ponovila je njene pozive britanskoj vladi.

"Da je Trejsi još u Velikoj Britaniji, morala bih da je gledam kako prolazi kroz užasnu smrt", rekla je britanskim novinama.

Trejsi je dijagnostikovan rak dojke u martu 2019. nakon rutinskog mamograma, uprkos tome što je bila zdrava, vegetarijanka i nepušač.

Mamogram je otkrio maligni tumor u njenoj levoj dojci i u roku od dva sata lekar je razgovarao sa njom o mastektomiji i mogućnosti hemoterapije.

"Bilo je veoma šokantno. Dva sata nakon standardnog mamograma sedela sam tamo i razgovarala sa lekarom o mastektomijama bez ikoga da me podrži", rekla je za The Press.

Trejsi je dijagnostikovan HER2-pozitivan rak dojke - oblik raka koji je generalno agresivniji od drugih.

Leva mastektomija je izvedena i sledilo je 12 iscrpljujućih nedelja hemoterapije.

Rekla je da je imala neželjene efekte, kao što su gubitak sluha i "moždana magla", ali se rak povukao.

To joj je omogućilo da se vrati na posao i trči maratone.

Ali u oktobru 2021. Trejsi je otkrila da je gledala televiziju sa Polom kada je primetila utrnulost na jednoj strani lica i prstima leve ruke.

"Moja prva misao je bila: 'Da li se rak vratio?'", rekla je.

Snimak mozga nije otkrio nikakve abnormalnosti, a neurolog je sugerisao da bi mogla imati neki oblik migrene.

Trejsi je imala sumnje i bila je zabrinuta da simptomi mogu biti povezani sa njenom prethodnom dijagnozom raka, ali su njene brige bile odbijene.

Zatim su u novembru 2022. počeli napadi, kada je Trejsi otkrila: "Odjednom nisam mogla da govorim. Nisam mogla da formiram rečenice i bila sam utrnula sa strane."

Brojne posete bolnicama i zdravstvenim centrima nisu dali rezultate - lekari nisu mogli da pruže objašnjenje za njene pogoršavajuće simptome.

Tek u februaru 2023, kada se napad dogodio pred neurofizioterapeutom, Trejsin onkolog je konačno obavešten.

MRI snimak njenih leđa otkrio je dva tumora, a naknadni PET sken je pokazao još tumora koji su se proširili na pluća, grudni zid, limfne čvorove i kičmu.

Trejsi je rekla da u toj fazi nije bila kvalifikovana za asistiranu smrt jer su lekari verovali da ima više od šest meseci života - iako se rak brzo širio.

"Sken je pokazao da se između februara i aprila stanje jako pogoršalo. Počeli su da pričaju o mogućnosti da ne dočekam Božić," rekla je i dodala da je čak razmišljala o samoubistvu odbijanjem hrane i pića.

Trejsi je bila terminalno bolesna, ali je postojala mogućnost tretmana koji bi joj mogao produžiti život, možda čak za osam godina.

Ali je otkrila da je rastrzana između borbe za više vremena ili odbijanja tretmana da bi priroda uzela svoj tok dok maksimalno koristi vreme koje joj je preostalo.

Odlučila je da pokuša sa tretmanom.

Nakon daljih rundi "zaista teške" hemoterapije, Trejsi je izgubila još 20 procenata sluha.

Tretman je takođe doveo do oštećenja nerava što je rezultiralo inkontinencijom, što je opisala kao "jednu od najtežih stvari sa kojima se suočavala".

Imunoterapija joj je izazvala dijareju i umanjila mentalne sposobnosti, otežavajući joj koncentraciju, razmišljanje i donošenje odluka.

Nakon što je pretrpela bolne nuspojave, rekla je svom onkologu da više ne želi tretman.

Njena prognoza se promenila u martu ove godine kada su lekari otkrili desetine tumora u njenom mozgu i savetovali da verovatno ima samo tri meseca života.

To je, kako je rekla, bio "ogroman šok" i dovelo je do toga da uzme morfijum.

Nakon dijagnoze, Trejsi je podnela zahtev za asistiranu smrt kroz jednostavan proces na Novom Zelandu koji uključuje procenu dva lekara.

Medicinski tim joj je administrirao lekove dok se opuštala na plaži, slušala talase okružena porodicom, izgubivši svest u roku od nekoliko minuta.

Eutanazija, ili medicinski asistirano umiranje, trenutno je ilegalna i u Velikoj Britaniji i na širem Britanskom ostrvu, a bilo koji lekar ili osoba koja izvrši eutanaziju može biti krivično gonjen za ubistvo iz nehata ili ubistvo.

Čak i pomoć terminalno bolesnoj osobi da sama sebi oduzme život, nazvana asistirano samoubistvo, je krivično delo u Engleskoj, Velsu i Severnoj Irskoj i kažnjivo sa do 14 godina zatvora.

Iako ne postoji specifičan zakon o asistiranoj smrti u Škotskoj, pomoć nekome da okonča sopstveni život mogla bi dovesti do krivičnog gonjenja za ubistvo iz nehata u okolnostima gde sud utvrdi da smrt osobe nije bila potpuno dobrovoljna.

Ali Trejsi nije bila sama u svojoj borbi da asistirano umiranje postane legalno u Velikoj Britaniji, jer je i bolesna od raka, Dejma Ešer Rancen, takođe pozvala na legalizaciju te prakse.

Rancen je predvodila hor nezadovoljstva nakon izveštaja poslanika o asistiranoj smrti koji nije dao jasne nalaze ili predloge u februaru.

Istraga, koju je sprovela Komisija za zdravlje i socijalnu zaštitu, postavljena je da pruži "osnovu za diskusiju" o tome da li bi zakon trebalo da se promeni.

Ali komisija se nije odlučila za poziv na debatu u Donjem domu, što bi omogućilo poslanicima da raspravljaju o svojim razlikama u vezi s postojećim zakonodavstvom pre nego što održe glasanje.

Umesto toga, preporučili su da vlada razmotri kako da odgovori ako se pojave potezi za uvođenje asistirane smrti u zakon u delovima Velike Britanije.

Ester, koja ima četvrti stadijum raka pluća i prijavljena je za kliniku za asistiranu smrt Dignitas u Švajcarskoj, nazvala je izveštaj "duboko razočaravajućim".

Ona je rekla za izveštaj iz februara:

"Mnogi od nas osećaju da je vreme da ova zemlja sustigne najbolje prakse u inostranstvu i jedini način da se to postigne je prava debata u parlamentu sa slobodnim glasanjem na kraju."

"Duboko sam razočarana što ovaj izveštaj - koji su mnogi od nas čekali - ne dolazi sa tom preporukom."

"Bojim se da je u mnogim aspektima to bila propuštena prilika."

Asistirana smrt na Novom Zelandu

Asistirana smrt je zdravstvena usluga dostupna na Novom Zelandu od 7. novembra 2021.

Postoji strogi kriterijum podobnosti za dobijanje mogućnosti izbora asistirane smrti jer neće svi sa terminalnom bolešću biti podobni.

Novozelanđani stariji od 18 godina koji imaju terminalnu bolest koja će verovatno završiti njihov život u roku od šest meseci mogu biti podobni.

Medicinske procene i provere sigurnosti se sprovode kako bi se osiguralo da osoba ispunjava uslove i donosi odluku sama i bez pritiska.

Ako se osoba smatra podobnom, mora se doneti nekoliko odluka uključujući njihovu medicinsku negu na kraju života, kao i razgovore o tome gde i kada žele da se njihova asistirana smrt odvija.

Osoba će izabrati datum i vreme svoje smrti uz podršku prisutnog lekara.

(Telegraf.rs)