Makron stigao u Novu Kaledoniju: Najavio ostanak policijskih snaga

Makron stigao u Novu Kaledoniju, najavio ostanak policijskih snaga

Francuski predsednik Emanuel Makron doputovao je u Novu Kaledoniju, francusku prekomorsku teritoriju pogođenu nasilnim protestima, gde je najavio da će 3.000 francuskih policajaca ostati na tom ostrvu dokle god to bude potrebno.

"U predstojećim satima i danima, velike nove operacije će biti predviđene gde je to neophodno", rekao je Makron na sastanku sa političkim i poslovnim vođama ostrva, istakavši da će poredak biti ponovo uspostavljen u potpunosti jer "nema drugog izbora".

Preporučujemo

On je dodao da će 3.000 francuskih policajaca ostati na tom ostrvu, ako bude potrebno, i za vreme Olimpijskih igara u Parizu.

"Lično verujem da vanredno stanje ne treba da bude produženo", kazao je Makron, kao i da ono treba da bude ukinuto kada demonstranti uklone barikade sa puteva.

Na sastanku sa Makronom je bio premijer Nove Kaledonije Luj Mapu, ali i predsednik Kongresa Roš Vamjtan, potpisnik Numeanskog sporazuma iz 1998. godine kojom je utrt put postepenoj nezavisnosti za Novu Kaledoniju, prenosi Rojters.

Ovaj sporazum je istekao 2021. godine, do kad su propala tri referenduma o nezavisnosti, čije rezultate ne priznaju pripadnici domorodačkog naroda Kanak.

Vamjtan je lider Kaledonijskog sindikata, najveće stranke u koaliciji za nezavisnost FLNKS u čijem se saopštenju pre sastanka navodi da se nadaju da će Makron "udahnuti novi život" u pregovore svih strana nekadašnjeg sporazuma.

Makron je napomenuo da "smirivanje ne može da znači zanemarivanje" većinskog stava na Novoj Kaledoniji.

Protesti na ostrvu traju više nedelja, a postali su nasilni 13. maja zbog najavljenog glasanja u francuskom parlamentu o promenama u ustavu Nove Kaledonije 14. maja.

Promena bi podrazumevala proširenje prava glasa u Novoj Kaledoniji na francuske građane koji žive na tom ostrvu više od 10 godina, što je protivno Numeanskom sporazumu prema kojem niko ko se doselio na ostrvo posle 1998.godine nema pravo glasa.

Francuska vlada smatra da je to isključenje jedne petine ljudi iz glasanja "apsurdno", ali separatisti Nove Kaledonije smatraju da bi proširenje glasačkog spiska pogodovalo profrancuskim političarima, prenosi Rojters.

Pošto je reč o ustavnoj reformi, za njeno usvajanje je potrebno izglasavanje u oba doma francuskog parlamenta, za šta Makron i dalje nije najavio datum.

FLNKS je u saopštenju zatražila od Makrona da pruži više vremena za postizanje političkog dogovora o budućnosti ostrva.

Francuska je anektirala Novu Kaledoniju 1853. godine, a iz statusa kolonije je prešla u status prekomorske teritorije 1946. godine.

Nova Kaledonija je treći najveći proizvođač nikla na svetu, ali je taj sektor u krizi i oko 20 odsto njenih stanovnika živi u siromaštvu, piše Rojters.

Francuski zvaničnici su saopštili da je od početka nereda do subote šest osoba poginulo, a da su dve povređene tokom razmene vatre na barikadi na severu ostrva.

Vlasti su proglasile vanredno stanje koje uključuje noćni policijski čas, kao i zabranu javnih okupljanja, prodaju alkohola i nošenja oružja.

Na ostrvu je ostalo više hiljada turista zbog zatvaranja jedinog aerodroma za komercijalne letove, a Francuska, Australija i Novi Zeland su organizovali letove za izvođenje tih turista iz Nove Kaledonije.

(Telegraf.rs/Tanjug)