Svi odgovori na jednom mestu: Šta znači nalog za hapšenje lidera Izraela i Hamasa i kakav uticaj ima MKS?

Evo šta znamo o slučajevima MKS i šta to znači za Izrael i Hamas

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) zatražio je naloge za hapšenje najviših čelnika Hamasa i Izraela zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti tokom napada na Izrael 7. oktobra i kasnijeg rata u Gazi, javlja CNN.

Ako budu odobreni od strane panela sudija, nalozi za hapšenje biće izdati za izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta. Traže se nalozi i za tri vodeća člana Hamasa: lidera Gaze Jahju Sinvara, političkog lidera Ismaila Hanijea i Mohameda Diaba Ibrahima al-Masrija, lidera oružanog krila Hamasa, koji je poznatiji kao Mohamed Deif.

Evo šta znamo o slučajevima MKS i šta to znači za Izrael i Hamas.

Kako bi nalog za hapšenje uticao na Netanjahua ili vođe Hamasa?

Odluka o traženju naloga za hapšenje ne znači odmah da je osoba kriva, već je to prva faza procesa koji bi mogao dovesti do dugotrajnog suđenja.

Ako sud utvrdi da postoji dovoljno dokaza o zločinima, može pozvati osumnjičenog da se dobrovoljno pojavi. Sud takođe može izdati nalog za hapšenje, oslanjajući se na članice da izvrše hapšenje i prebace osumnjičenog u MKS.

Ako se osumnjičeni pojavi pred sudom, održava se pretkrivični postupak na kojem sud odlučuje da li postoji dovoljno dokaza da slučaj ode na suđenje. Zatim sledi suđenje pred tročlanim sudoma, na kojem tužilaštvo mora dokazati "izvan svake sumnje" da je osoba kriva za zločine.

Kada prođe presuda, optužena osoba može biti osuđena na maksimalno 30 godina zatvora. Pod izuzetnim okolnostima, može se izreći i doživotna kazna zatvora, kaže sud.

Do sada je MKS izdao naloge za hapšenje protiv 42 osobe, od kojih je 21 uhapšena uz pomoć članica.

"Neposredan problem za izraelske zvaničnike pod bilo kojim nalogom za hapšenje MKS bio bi taj što bi 124 članice suda bile u zakonskoj obavezi da ih uhapsi ako bi putovali u bilo koju od tih zemalja", napisao je Čile Eboe-Osuji, bivši predsednik MKS-a, ovog meseca u magazinu "Foreign Policy".

"Tu obavezu ne bi trebalo potceniti", dodao je, ističući da je "prošle godine Putin otkazao svoje planove da prisustvuje samitu BRIKS-a u Južnoj Africi, izgleda zbog obaveze Pretorije da ga uhapsi."

Od vođa Hamasa za koje se traže nalozi za hapšenje, dvojica - Sinvar i Deif - veruje se da se nalaze u Pojasu Gaze, dok Hanije boravi u Kataru, koji nije potpisnik Rimskog statuta.

Šta je MKS i koga može da optuži?

MKS, sa sedištem u Hagu u Holandiji, osnovan je 2002. godine i zadužen je za gonjenje pojedinaca za zločine genocida, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

Za razliku od Međunarodnog suda pravde (MSP), MKS nije organ Ujedinjenih nacija i ne sudi državama.

Iako je MKS nezavisan od UN-a, podržan je od strane Generalne skupštine UN-a i održava sporazum o saradnji sa UN-om. Kada slučaj nije u nadležnosti MKS-a, Savet bezbednosti UN-a može uputiti taj slučaj MKS-u, dajući mu nadležnost.

Sud može istraživati navodne zločine počinjene na teritoriji ili od strane državljana bilo koje države koja je prihvatila nadležnost suda potpisivanjem Rimskog statuta, sporazuma koji je uspostavio MKS. Svaka članica može zatražiti od tužioca MKS-a da pokrene istragu.

Sud je ranije izdao naloge za hapšenje visokih zvaničnika, uključujući bivšeg sudanskog predsednika Omara al-Bašira, Seifa Gadafija, sina pokojnog libijskog lidera Moamera Gadafija, i nedavno ruskog predsednika Vladimira Putina.

Potpisnice su obavezne da uhapse osobe za koje su izdate naloge za hapšenje, ali lideri često pokušavaju da izbegnu te naloge, ograničavajući svoju slobodu kretanja.

MKS nema sopstveni mehanizam sprovođenja i oslanja se na podršku zemalja za hapšenja.

Da li MKS ima jurisdikciju nad izraelskim državljanima?

Akcije Izraela u Gazi su predstavljene MKS-u od strane pet zemalja - Južne Afrike, Bangladeša, Bolivije, Komorosa i Džibutija - u novembru, pozivajući sud da istraži moguće zločine genocida, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, među ostalima, na palestinskim teritorijama, i zatražili su da se utvrdi da li "jedna ili više specifičnih osoba treba da bude optužena."

Izrael ne priznaje jurisdikciju MKS-a jer nije potpisao Rimski statut. Ali to ne znači da njegovi građani ne mogu biti gonjeni od strane suda.

Sud je već istraživao moguće zločine koje je Izrael počinio od 2014. godine u Gazi, okupiranoj Zapadnoj obali i okupiranom Istočnom Jerusalimu. Istraga je počela u martu 2021. godine, i sudu je upućena od strane Palestinske uprave, koja je usvojila mandat MKS-a 2015. godine kao Država Palestina. MKS je tada zaključio da ima jurisdikciju nad sukobom i, "većinom glasova, da teritorijalni opseg ove jurisdikcije se proteže na Gazu i Zapadnu obalu, uključujući Istočni Jerusalim."

Ta istraga, kako je rekao tužilac MKS-a Karim Kan, "je u toku i obuhvata eskalaciju neprijateljstava i nasilja od napada koji su se dogodili 7. oktobra 2023. godine."

Izjave Netanjahua ovog meseca ukazuju na anksioznost u vezi sa istragom MKS-a. Izdavanje naloga za hapšenje izraelskih zvaničnika bi ostavilo "neizbrisivu mrlju" na zdanju međunarodnog prava i pravde, rekao je Netanjahu, dodajući da je MKS "osnovan kao posledica Holokausta" i ne bi trebalo da pokušava da "potkopa" Izraelovo osnovno pravo na samoodbranu.

Akcija MKS dolazi dok Međunarodni sud pravde (MSP), drugačiji sud u Hagu, razmatra slučaj koji je pokrenula Južna Afrika u kojem se Izrael optužuje za genocid nad Palestincima u Gazi. Izrael priznaje MSP.

Rat Izraela u Gazi, izazvan napadom Hamasa 7. oktobra koji je ubio 1.200 ljudi u Izraelu i uzeo više od 250 drugih za taoce, traje gotovo osam meseci.

Više od 35.000 ljudi je navodno ubijeno tokom izraelskog napada na Gazu, prema palestinskim vlastima. Veliki delovi teritorije su svedeni na ruševine i više od polovine populacije od 2,3 miliona je interno raseljeno. Glad je nastupila u delovima pojasa.

Da li MKS ima jurisdikciju nad Hamasom?

Palestinski lideri su se prijavili na Rimski statut 2015. godine. Kao takav, MKS ima jurisdikciju nad akterima u Gazi i drugim palestinskim teritorijama i time, nad akterima na tim teritorijama, uključujući Hamas.

Tužilac MKS-a Kan je to potvrdio u oktobru, rekavši da navodni zločini koje je Izrael počinio u Gazi, ili Hamas u Izraelu, spadaju pod jurisdikciju suda, izvestio je Reuters.

To znači da sud može optužiti lidere Hamasa za moguće zločine počinjene protiv i Izraelaca i Palestinaca u Gazi. Šeli Aviv Jeini, šef odeljenja za međunarodno pravo u Izraelskom forumu za taoce i nestale porodice, rekla je da MKS može učiniti Hamas odgovornim za zločine čak i ako država Izrael ne priznaje autoritet suda.

"Mi smo NVO, privatan entitet"” rekla je Jeini za CNN ranije, dok su se porodice taoca koje drži Hamas u Gazi okupile da podnesu žalbu protiv Hamasa MKS-u. "Mi možemo izneti zahtev u ime talaca čak i ako država (Izrael) ne priznaje njegovu (MKS-ovu) jurisdikciju."

Tužilac MKS-a Kan je u ponedeljak rekao da traži naloge "na osnovu dokaza prikupljenih i pregledanih od strane mog kancelarije", i zahvalio se porodicama talaca "za njihovu hrabrost da se pojave i pruže svoje izveštaje."

Prema Članu 15 Rimskog statuta MKS-a, bilo koji pojedinac, grupa ili organizacija može podneti žalbe sudu o potencijalnim zločinima.

Član političkog biroa Hamasa, Muhamed Nazal, rekao je za CNN u februaru da je odlazak u MKS "greška" koja će zaustaviti pregovore za povratak talaca.

"Najkraći put za povratak njihovih talaca je da se završi tekući pregovarački proces", rekao je član Hamasa za CNN tada.

Kako su Hamas, Izrael i drugi reagovali na akciju MKS-a?

I Hamas i izraelski političari osudili su potez MKS-a.

Hamas je rekao da je to pokušaj da se "izjednače žrtve s agresorima izdavanjem naloga za hapšenje lidera palestinskog otpora bez pravnog osnova." Militantna grupa je saopštila da su zahtevi za naloge za Netanjahua i Galanta došli "sedam meseci kasno", aludirajući na trajanje izraelskog rata u Gazi.

Izraelski političari širom političkog spektra osudili su odluku. Ministar spoljnih poslova Izrael Kac nazvao je to "skandaloznom odlukom" i "neobuzdanim frontalnim napadom na žrtve 7. oktobra i naših 128 talaca u Gazi."

Lider opozicije, Jair Lapid, nazvao je to"“potpunim moralnim neuspehom" i rekao da Izrael "ne može prihvatiti skandaloznu poređenje između Netanjahua i Sinvara."

Ministar za nacionalnu bezbednost desničarske orijentacije, Itamar Ben Gvir, optužio je MKS za antisemitizam i pozvao na eskalaciju napada protiv Hamasa, dok je ministar finansija Bezalel Smotrič rekao: "Nismo videli takvu predstavu licemerja i mržnje prema Jevrejima kao što je Haški tribunal još od nacističke propagande."

CNN je kontaktirao kancelariju premijera i Ministarstvo odbrane.

U međuvremenu, u SAD-u, lideri republikanaca u Predstavničkom domu razmatrali su potencijalni zakonodavni odgovor na odluku MKS-a da traži naloge protiv izraelskih lidera, prema republikanskom izvoru upoznatom sa situacijom.

Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson trebalo je da izda saopštenje u ponedeljak, rekao je drugi izvor. Ništa nije odlučeno i diskusije su još u toku, ali se očekuje da će republikanci oštro odgovoriti - i nekoliko njih se već izjasnilo.

Američki zvaničnici su ranije rekli da se "čvrsto protive" istrazi MKS-a o izraelsko-palestinskom sukobu. SAD nisu potpisnice Rimskog statuta.

(Telegraf.rs)