Danas je odlučujući dan o sudbini Asanža: Da li će ga pustiti iz zatvora ili izručiti SAD?

Sud u Londonu danas odlučuje o izručenju Asanža SAD

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž danas bi trebalo da sazna da li je izgubljena pravna bitka, koja traje već 13 godina, a u vezi sa njegovim izručenjem iz Velike Britanije u Sjedinjene Američke Države, koje ga terete za špijunažu.

Dvoje sudija Višeg suda u Londonu trebalo bi da odluče da li britanski sud prihvata uveravanja Vašingtona da se Asanž (52) tokom suđenja za špijunažu u SAD neće suočiti sa smrtnom kaznom i da će moći da se pozove na Prvi amandman američkog Ustava o pravu na slobodu govora, prenosi Rojters.

Asanžov pravni tim kaže da su otvorene opcije - da bi mogao da se nađe u avionu za Ameriku u roku od 24 sata, da bi mogao biti oslobođen ili da bi njegov slučaj mogao da ide u novu, višemesečnu pravnu proceduru.

"Imam osećaj da bi bilo šta moglo da se dogodi u ovoj fazi. On bi mogao biti izručen ili bi mogao da bude oslobođen", rekla je prošle nedelje Asanžova supruga Stela.

Vikiliks je objavio stotine hiljada poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratovima SAD u Avganistanu i Iraku, kao i niz diplomatskih depeša, zbog čega američko tužilaštvo Asanža tereti za kršenje Zakona o špijunaži.

Asanžove brojne pristalice u svetu ocenjuju da je tužba protiv njega napad na novinarstvo i slobodu govora i osveta.

Brojne grupe za ljudska prava, ali i političari, među kojima je australijski premijer Entoni Albanez, zatražili su oslobađanje Asanža.

Džulijan Asanž je 2006. godine osnovao Vikiliks preko koga je objavljivao poverljive ili osetljive informacije.

Vikiliks je 5. aprila 2010. godine objavio video snimak koji pokazuje američki helikopterski napad u kojem su ubijeni civili u Bagdadu, među njima i dvojica novinara Rojtersa.

Asanž je preko Vikiliksa 25. jula 2010. godine objavio više od 91.000 dokumenata, uglavnom tajnih američkih vojnih izveštaja o ratu u Avganistanu.

U oktobru 2010. Vikiliks je objavio 400.000 poverljivih vojnih dosijea koji govore o ratu u Iraku, a sledećeg meseca i hiljade američkih diplomatskih depeša, uključujući i stavove stranih lidera i procene bezbednosnih

pretnji.

Asanž je uhapšen 2010. u Velikoj Britaniji, ali je u februaru 2011. godine pušten uz kauciju.

Prekršajni sud u Vestminsteru u Londonu naredio je izručenje Asanža u Švedsku po optužnici za silovanje, ali on se žalio na tu odluku.

Britanski Vrhovni sud odbacio je Asanžovu žalbu, a pet dana kasnije on nalazi utočište u ambasadi Ekvadora u Londonu i zatražio je politički azil.

Asanž je uhapšen 11. aprila 2019. godine nakon što mu je Ekvador ukinuo politički azil, a 1. maja ga je britanski sud osudio na 50 nedelja zatvora zbog kršenja kaucije.

Trenutno se nalazi u britanskom zatvoru, gde čeka na saslušanje u procesu ekstradicije.

(Telegraf.rs/Tanjug)