Predsednik Irana je mrtav, šta sad? Smrt Ebrahima Raisija dolazi u teškom trenutku za Bliski istok

Ovlašćenja iranskog predsednika su manja od ovlašćenja vrhovnog vođe Alija Hamneija, koji je poslednji arbitar unutrašnjih i spoljnih poslova u Islamskoj Republici

Smrt iranskog predsednika Ebrahima Raisija i ministra spoljnih poslova u padu helikoptera dolazi u posebno teškom trenutku za Bliski istok, i za sam Iran.

Podsetimo, Raisi i iranski šef diplomatije Hosein Amir-Abdolahijan stradali su u padu helikoptera u planinama na severozapadu zemlje.

Preporučujemo

Čitav svet sada iščekuje šta će se dalje dešavati, s obzirom na to da je situacija na Bliskom istoku veoma krhka. Sukob Izraela i Hamasa i humanitarna katastrofa koja je usledila u Gazi u poslednjih sedam meseci podstakli su globalno mnjenje i povećali tenzije širom Bliskog istoka.

To je takođe iznelo na videlo decenijama dug rat u senci između Irana i Izraela.

Prošlog meseca, Iran je pokrenuo raketni i napad napad dronovima na Izrael, što je bio njihov prvi direktni napad na zemlju, a kao odgovor na vazdušni napad na iranski konzulat u Damasku u kojem je ubijen glavni komandant iranske elitne Revolucionarne garde (IRGC), za šta su optužili Izrael.

Nedelju dana kasnije, Izrael je uzvratio paljbu, gađajući mete izvan iranskog grada Isfahana.

Od tada su direktni udari između dve države prestali, ali posrednički rat se nastavlja, a militanti koje podržava Iran, kao što su Hamas i Hezbolah, nastavljaju da se bore protiv izraelskih snaga.

U međuvremenu, tvrdolinijsko rukovodstvo Irana izdržalo je eksploziju nedavnog narodnog neslaganja na ulicama gde su godine sankcija koje su predvodile SAD teško pogodile.

U zemlji su mesecima održavane demonstracije, predvođene mladima, a protiv klerikalne vladavine i pogoršanja ekonomskih uslova nakon smrti Mahse Amini 2022. godine.

Iranske vlasti su od tada započele sve širu borbu protiv neslaganja kao odgovor na proteste.

Taj obračun je doveo do kršenja ljudskih prava, od kojih neka predstavljaju "zločine protiv čovečnosti", navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija objavljenom u martu.

I dok su protesti uglavnom utihnuli, protivljenje klerikalnom rukovodstvu i dalje je duboko ukorenjeno među mnogim Irancima, posebno mladim ljudima, koji žude za reformama, zaposlenjem i hoće da se udalje od "gušenja verske vladavine".

Raisi, bivši šef pravosuđa, tvrdolinijaš sa sopstvenim brutalnim iskustvom u oblasti ljudskih prava, izabran je za predsednika 2021. godine u glasanju koje je politička elita Islamske Republike osmislila da se kandiduje praktično bez izazova, piše CNN.

Raisi je pobedio umerenijeg kandidata i videlo se da njegova pobeda označava početak nove ere "tvrđe linije" u Iranu. Ipak, izlaznost na tim izborima bila je samo 41 odsto, što je rekordno nizak nivo.

Ovlašćenja iranskog predsednika su manja od ovlašćenja vrhovnog vođe Alija Hamneija, koji je poslednji arbitar unutrašnjih i spoljnih poslova u Islamskoj Republici.

Pošto je Raisi mrtav, verovatno će morati da se održe novi izbori.

Iranski ustav nalaže da će potpredsednik, trenutno Mohamed Mokhbar, preuzeti funkciju privremenog predsednika i da će novi predsednički izbori biti održani u roku od 50 dana.

To znači da iranski klerikalni establišment, na čelu sa Hamneijem, sada mora da pronađe novog lidera koga će moći da podrže u pozadini intenzivne regionalne nesigurnosti i domaćeg nezadovoljstva.

(Telegraf.rs)