Tako izbegavaju zabranu talibana: Avganistanski farmeri katapultom prebacuju opijum u susedni Iran

Cene su takođe dramatično porasle otkako su talibani preuzeli kontrolu nad Avganistanom u avgustu 2021. godine, skočivši sa oko 30 funti (oko 35 evra) po kilogramu na između 800 i 1.000 funti

Kako bi izbegli zabranu proizvodnje opijuma koju su nametnuli talibani po povratku na vlast u Avganistanu, tamošnji farmeri su se dosetili kako da ovaj glavni sastojak heroina prebace u susedni Iran. Kako prenosi britanski dnevnik "The Telegraph", oni za to koriste katapulte!

Duž pustog, prašnjavog puta na granici Avganistana sa Iranom, praćke, odnosno katapulti se nižu jedna za drugim. Godinama su ove praćke korišćene za transport droge iz zapadne avganistanke provincije Nimroz preko granice do Sistana i Beludžistana u Iranu.

Preporučujemo

Sada, posle uvođenja talibanske zabrane na proizvodnju opijuma upotreba katapulta se dodatno povećala, posebno pod velom noći.

"Povoljne su noći kada ima puno mesečine", kaže Džaber, koji često na ovaj način prebacuje opijum.

"To olakšava ljudima na drugoj strani da lociraju pakete. Talibani su pooštrili zabranu i česta su hapšenja, zato sada svoje operacije izvodimo pod okriljem mraka i svake noći koristimo drugu lokaciju, kako bismo izbegli bilo kakve sukobe sa njima", dodaje ovaj 31-godišnjak.

Granica je delom zaštićena rovovima i električnim ogradama, što znači da su katapulti rešenje.

"Sa svakim lansiranjem, oko pola kilograma putuje 300 do 400 metara dalje u Iran. Iako su ove noći prvenstveno fokusirane na opijum, imam kontakt koji posebno traži heroin koji šalje u Tursku", navodi Džaber.

Novi vladari u Avganistanu intenzivirali su nacionalnu akciju protiv proizvodnje droge i farmi maka uoči približavanja sezone žetve, što je izazvalo proteste bez presedana. Talibani su upozorili da će rasporediti vojsku u regionu kako bi suzbili javne demonstracije.

Ranije ovog meseca izbili su nemiri kada su talibanske snage za borbu protiv narkotika počele da uništavaju polja maka u provinciji Badakšan. Video snimci koji kruže društvenim mrežama pokazuju kako stanovnici skandiraju slogane protiv vrhovnog vođe talibana, Mule Hibatulaha Akhundžada, koji je naredio zabranu uzgoja maka.

Cene su takođe dramatično porasle otkako su talibani preuzeli kontrolu nad Avganistanom u avgustu 2021. godine, skočivši sa oko 30 funti (oko 35 evra) po kilogramu na između 800 i 1.000 funti. Nagli porast podstakao je mnoge farmere širom zemlje da gaje mak u tajnosti, bilo u svojim privatnim baštama ili u udaljenim selima.

Ahmadvali (42), jedan od farmera, transformisao je svoj nekada raskošan vinograd u udaljenom selu u zapadnom Farahu u farmu maka zaštićenu od talibanskih očiju visokim zidovima. On za zadužio dvojicu svojih sinova da osmatraju farmu u slučaju da talibani postanu sumnjičavi. Ovom farmeru je potrebno samo još deset dana da pobere obilnu žetvu opijuma.

"Imao sam nekoliko farmi u Helmandu i Kandaharu, ali Talibani su ih sve uništili. Onda sam ovde povadio svoj vinograd, napravio veliki zid oko njega i pretvorio ga u farmu opijuma", kaže on i nastavljao:

"Još imam nešto opijuma od prošle godine, ali oklevam da ga prodam. Sve ga manje ima, a cene rastu iz dana u dan. Treba mi samo još deset dana pre nego što počnem sa žetvom".

Međutim, talibanski zvaničnici rekli su da je značajan aspekt nedavnih protesta bilo namerno naduvavanje cena, što koriste najviši zvaničnici, koji poseduju tajne farme ili skladišta opijum, za daljnje bogaćenje:

"Mnogi od njih , posebno oni koji su povezani sa establišmentom u Kandaharu, nagomilali su stotine kilograma uskladištenog opijuma. Pre samo dve godine, moj komandant nije imao ništa osim pokvarenog motocikla, a sada ima dva Lend Kruzera i raskošnu kuću. Oni postaju sve bogatiji sa svakom farmom maka koju unište", rekao je jedan lokalni talibanski zvaničnik u zapadnom Heratu.

Avganistan je držao titulu najvećeg svetskog proizvođača opijuma sve dok talibani nisu nametnuli zabranu uzgoja početkom 2022. godine, ustupajući prvo mesto Mjanmaru. Proizvodnja opijuma u ​​zemlji je opala za više od 90 odsto, prema izveštaju Ujedinjenih nacija, dok pripadnici talibana širom zemlje uništavaju farme maka.

Uzgoj u provinciji Helmand, koja je nekada proizvodila oko četiri petine avganistanskog opijuma, pala je na oko 2.500 hektara prošle godine , u odnosu na 320.000 hektara godinu dana ranije. Hadži Holam Iahia (46), koristi drugačiju strategiju da sakrije svoje polje maka u okrugu Sangin u Helmandu.

Okružio ga je visokim drvećem i oko njega gaji pšenicu kao dodatnu masku. Njegov mlađi brat je u talibanima i pomaže mu da harmu drži van sumnje nadređenih.

"Ponekad mu dajem opijum i novac da mu se zahvalim. Tržište je odlično. Opijum je crno zlato. Ranije su nam druga vlada, a sada talibani, govorili da gajimo pšenice", kaže on.

Ihaia planira da deo svog opijuma pošalje rođaku u zapadnoj provinciji Nimroz, koji će ga zatim prokrijumčariti u susedni Iran, gde su cene takođe porasle. Veliki deo opijuma i heroina proizvedenog u Avganistanu se krijumčari u Iran, koji važi za kapija na putu droge ka Evropi.

Bašir (29), koji ima "kuhinju" za proizvodnju heroina u blizini iranske granice, raširio je svoje operacije šverca opijuma u ​​Iran kao odgovor na još veće cene na tržištu .

"Prošlo je nekoliko meseci otkako sam slao velike količine heroina jer je opijum lakši za promet i sada profitabilniji. Opijum je postao redak", kaže Bašir.

Putujući sa dvojicom naoružanih ljudi, on svake nedelje nosi oko 20 kilograma opijuma do granice, a onda posao preuzimaju njegovi iranski kontakti. On prima uplatu u američkim dolarima na granici, nakon toga je odgovornost njegovih iranskih kolega da je distribuiraju unutar svoje zemlje i prosleđuju turskim kolegama za evropska tržišta.

"Moramo da učinimo ljude srećnim u teškim vremenima gde god da se nalaze. Talibani su nam malo otežali posao", zaključuje Bašir.

(Telegraf.rs)