Objavljena pisma Semovog sina: Serijski ubica policiju izazivao da ga uhapse, na kraju ga odalo ovo

Vreme čitanja: oko 4 min.

Serijski ubica nije ni slutio da će parking karta kupljena 1977. godine u Njujorku biti ključ u istrazi protv njega i koštati ga slobode

Foto: Courtesy Everett Collection / Everett / Profimedia

David Berkovic, koji je sam sebe zvao Samov sin, dok su ga policajci nazivali Ubicom kalibra 44, poznat je kao serijski ubica koji je tokom 70-ih godina prošlog veka ubijao nasumično odabrane ljude u Njujorku. Policajcima je ostavljao pisma u kojima ih je izazao da ga uhapse, što je predstavljalo poseban pečat.

Detektivi su ga dugo tražili i pokušavali da mu uđu u trag, a serijski ubica nije ni slutio da će parking karta kupljena 1977. godine u Njujorku biti ključ u istrazi protv njega i koštati ga slobode.

"Pa, konačno ste me uhvatili", rekao je David policajcima koji su posle nekoliko godina uspeli da doakaju serijskom ubici.

Berkovic je prvo ubistvo izvršio u leto 1976. godine, a potom su se žrtve nizale jedna za drugom. Tog leta je upucao ukupno 13 osoba od kojih je preminulo šest.

Nije birao koga će ubiti, pucao je u žene, u ljude koji su sedeli u svojim automobilima ili šetali parkom...

Berkovic je u Ameriku stigao 1974. godine iz Južne Koreje gde je bio na službenoj dužnosti kao američki vojnik. Na ovaj korak se odlučio sa 18 godina, kada mu je preminula majka, što je bila na neki način "prekretnica" u njegovom životu.

Nakon povratka iz Južne Koreje, David je u Americi bio zaposlen kao poštar, a kada se otkrilo da je on Samov sin, serijski ubica koji je sejao paniku i strah širom Njujorka, njegove komšije i prijatelji su bili šokirani jer su ga doživljavali kao "povučenog mladića".

Prve žrtve su mu bile dve tinejdžerke koje su sedele u kolima ispred kuće. Jednu je ranio, drugu je ubio. Tri meseca kasnije pucao je u par koji je sedeo u vozilu, a zatim i u dve devojčice koje su išle kroz park do kuće.

Policija nije povezala ta tri slučaja sve dok u januar 1977. godine ponovo nije ubio jedan par. Tada su shvatili da svi događaji imaju zajedničku stvar - u sve žrtve je pucano iz pištolja kalibra 0.44 milimetara zbog čega je osnovana posebna policijska jedinica čiji je posao bio da ulovi ubicu.

I dok ga je policija interno zvala Ubicom kalibra 44, on je sam sebe zvao Samovim sinom. U sledećim mesecima Berkovic je ubio jednu studentkinju, a zatim je pucao na još jedan par u vozilu, a tada je policiji prvi put ostavio i pismo. Potpisao se kao Samov sin i izazvao ih da ga uhvate.

Foto: TNS / ddp USA / Profimedia

Takva pisma nađena su kasnije i na mestima njegovih drugih zločina, a lov na njega bio je najveći lov na čoveka u istoriji Njujorka. Gradom u leto 1977. godine vladala panika jer je žrtva mogao biti svako, a onda je Berkovic počinio grešku koja će se kasnije ispostaviti fatalnom.

Kada je u januaru 1977. napao još jedan par, pri čemu je muškarca ubio, a ženu oslepio, svedok je malo nakon pucnjave blizu mesta događaja video automobil. Setio se da je automobil imao parking kartu, a taj je detalj policiji bio dovoljan da dođe do Berkovica. Jer ustanovilo se da je na tom mestu na taj dan i u to vreme bila izdata samo jedna parking karta koja je glasila na njegovo ime. Policajci su ga uhvatili 10. avgusta 1977. godine, a on je tokom ispitivanja priznao ubistva.

"Da, ubio sam te ljude, ali to mi je naredio moj komšija, a poruku mi je preneo njegov pas", tvrdio je Berkovic.

Njegov pokušaj da se izvuče na ludilo nije prošao, jer je proglašen razumnim i 1978. godine je proglašen krivim za svako od šest ubistva koja je počinio kao i za 1500 požara koje je u prethodnim godinama izazvao u okolini Njujorka. Dok mu je sudija čitao kaznu, kojom ga je za svako ubistvo osudio na kazne u rasponu od 25 godina do doživotnog zatvora, Berkovic je pokušao da pobegne.

Foto: Courtesy Everett Collection / Everett / Profimedia

Tačnije, pokušao je da iskoči kroz prozor sudnice koja je bila na sedmom spratu, ali su taj njegov pokušaj sprečili pravosudni policajci. S obzirom na to da su mediji vrlo iscrpno pratili njegovo suđenje, on je brzo postao "zvezda" koju su mnogi želeli intervjuisati.

Tvrdio je da je bio deo satanističkog kulta koji je vodio isti onaj komšija koji mu je preko psa naređivao da ubija, a kako je sve to bilo "zanimljivo" javnosti, zbog čega su mediji uskoro počeli da nude ogromne sume kako bi ispričali njegovu priču ili napisali knjigu o njemu. Zbog svega toga donesen je i tzv. zakon Samov sin, kojim je zabranjeno da osuđeni kriminalci imaju financijsku korist od priča, knjiga ili filmova koji su nastajali inspirisani njihovim zločinima.

Od kada je osuđen i zatvoren, Berkovic je do 2016. godine 15 puta podneo zahtev za pomilovanje i uslovnu slobodu, međutim, svaki je put odbijen.

U zatvoru je prešao na hršćanstvo te je napisao knjigu o svom zatvorskom životu, koju su na internetu objavili njegovi sledbenici, a u toj se knjizi ispričao svojim žrtvama i njihovim porodicama. U zatvoru je pisao i eseje u sklopu projekta koji je trebao pomoći studentima psihologije i kriminalistike da bolje shvate kako funkcionišu serijske ubice.

"Doslovno sam pevao kada sam išao kući nakon ubistva. Želja da ubijem te žene narasla je do takvih proporcija, a sav taj pritisak konačno je nestao kada sam povukao obarač. No taj pritisak nestao je samo na kratko vreme", rekao je David kada je uhapšen.

(Telegraf.rs)