Jeziva smrt: Kako je popularna devojka 3 godine bila mrtva u stanu s uključenim televizorom da to niko ne zna?

Džojs Vinsent bila je popularna mlada žena sa svetom pred sobom

I pored mreže prijatelja, poznatih veza i niza obožavalaca, Džojs Vinsent je umrla sama, piše The Sun.

Prema rečima njenih prijatelja, Džojs bila je popularna, mlada žena, sa svetom pred sobom.

Preporučujemo

Imala je stabilan posao u multinacionalnoj korporaciji i brojne obožavaoce koji su želeli da je bolje upoznaju.

I pored velike grupe prijatelja, Džojs je u 38. godini pronađena mrtva.

Dana 25. januara 2006. godine, policija je ušla u njenu kuću u Vud Grinu, Severni London, da bi pronašla njene ostatke na sofi.

Džojsino telo bilo je okruženo upakovanim božićnim poklonima, a televizor je i dalje bio uključen.

Bilo je jasno da je odavno mrtva, pošto su njeni ostaci bili u procesu raspadanja, ali niko nije mogao da nasluti koliko dugo je ležala na sofi truleći.

Prva naznaka bila je hrana u njenom frižideru, kojoj je rok trajanja istekao 2003. godine.

Nakon istrage se ispostavilo da je Džojs verovatno doživela napad astme dok je gledala TV u decembru te 2003. godine.

Šokantne okolnosti njene smrti uznemirile su naciju i počela su da naviru brojna pitanja.

Kako je moguće da je živahna mlada žena, koja je nekada bila tako popularna, ležala mrtva u svom stanu tri godine pre nego što je to bilo ko primetio?

Džojs je rođena u Hemersmitu 1965. godine, kao dete roditelja imigranata.

Njena majka je umrla kada je imala 11 godina i odgajale su je četiri starije sestre u jugozapadnom Londonu. Pohađala je školu Fulam Giliat za devojčice, ali ju je napustila sa 16 godina bez kvalifikacija.

Tokom 1980-ih godina, okružila se grupom prijatelja iz muzičke industrije i provodila dane na jedrenjima, a večeri u glamuroznim noćnim klubovima.

Zahvaljujući dobrim vezama, Džojs je večerala sa megazvezdama poput Stivija Vondera, izlazila je sa poslanikom i živela sa Alisterom, koji je bio menadžer za turneje pevačice Beti Rajt.

On je ranije otkrio kako je Džojs imala "auru" oko sebe koja je pojačana misterijom o prošlosti koju je čuvala.

Do 1985. godine, smirila se i dobila posao u investicionom fondu pre nego što se pridružila Ernst&Young-u u njihovom trezoru.

Kada je imala 25 godina Džojs je prisustvovala događaju "Nelson Mandela, Međunarodna tribina za slobodnu Južnu Afriku", na Vembliju, a zahvaljujući Alisteru, otišla je iza scene i upoznala čuvenog borca za slobodu.

Međutim, 11 godina kasnije, njen život se potpuno promenio.

Godine 2001. dala je otkaz iz nepoznatih razloga i provodila vreme živeći u Sigurnoj kući, radeći kao spremačica u jeftinom hotelu.

Tokom tog vremena, Džojs se udaljila od porodice i počela je da prekida veze sa svojim nekada bliskim prijateljima.

Februara 2003. godine preselila se u garsonjeru iznad tržnog centra u Vud Grinu.

Njen stan bio je u vlasništvu Metropoliten Housin Trusta i koristio se za smeštaj osoba koje su preživele nasilje u porodici.

Prve naznake da Džojs nije dobro došle su mesec dana pre njene smrti, kada je primljena u bolnicu nakon što je povraćala krv.

Dijagnostikovan joj je čir i vratila se kući dva dana kasnije. Ništa se više nije čulo od Džojs sve do 25. januara 2006. godine, kada su radnici iz trusta za stanovanje probili njena ulazna vrata.

Radnike, koji su došli u stan da istraže hiljade neplaćenih kirija, dočekala je gomila pošte - uključujući neku iz 2003. godine.

Džojs je pronađena kako leži na leđima na sofi s uključenim televizorom i grejanjem.

Obdukcija nije mogla da utvrdi uzrok smrti jer su ostaci bili "uglavnom skeletni", ali se veruje da je pretrpela napad astme.

Ostavljena da umre sama

Džojs je morala da bude identifikovana upoređivanjem stomatoloških zapisa sa fotografijom sa odmora na kojoj se smeje.

Na sudskom saslušanju čulo se da su komšije pretpostavljale da njen stan nije zauzet i za smrad su, ne znajući da je tu njeno telo koje se raspada, krivili kontejnere za smeće koji su u blizini.

Prozori su bili postavljeni tako da niko nije mogao da gleda unutra, a zgrada sa stanovima bila je bučna, pa lokalci nisu dovodili u pitanje zvukove iz njenog televizora.

Čak i kada su se insekti počeli pojavljivati u susednim domovima, stanovnici su samo zatvarali prozore.

Električna energija i grejanje mogli su i dalje da rade, jer su računi kontinuirano bili plaćani.

Pošto je njena kirija automatski plaćana trustu za stanovanje, zvaničnici su verovali da je Džojs živa.

Tek kada su njeni benefiti prestali da pokrivaju kiriju i dugovi se nagomilali, postalo im je sumnjivo.

U to vreme, iz organizacije je saopšteno: "Gospođica Vinsent se uselila u nekretninu za stanovanje u opštim potrebama, u februaru 2003. godine. Dodatak za stanovanje delom je plaćao kiriju gospođice Vinsent, i stoga, s obzirom na njenu starost, nije bilo razloga za sumnju da se desilo nešto neuobičajeno."

"Tokom ovog perioda, naši zapisi pokazuju da MHT nisu kontaktirali komšije ili porodicu da izraze bilo kakve brige, tako da smo obavešteni samo kada su se nagomilali značajni dugovi i kada smo pokušali da dobijemo pristup", navodi se u saopštenju

Godine 2011. film "Snovi o životu" sa Zejv Ešton u ulozi Džojs ponovo je stavio njenu priču u žižu javnosti.

Režiserka Karel Morli razgovarala je sa prijateljima i bivšim partnerima kako bi razumela kako je njena smrt tako dugo mogla da prođe neprimećeno.

Jedan bivši prijatelj, Džon Joanu, rekao joj je: "Problemi sa Džojse bili su u tome što je bila veoma privlačna."

"Bilo joj je teško to što je bila tako lepa i bila je veoma pametna, mnogo pametnija nego što je davala do znanja. Mislim da je imala nekoliko života."

Iako se zatvorila od sveta u poslednjim mesecima svog života, Džojs nikada nije bila daleko od misli svojih sestara.

Bile su toliko zabrinute za Džojs da su unajmile privatnog detektiva da je pronađe, ali kada nisu dobile odgovor, zaključile su da je njihova sestra namerno prekinula veze s njima.

Nažalost, Džojs nikada nije imala priliku da pročita pisma koja su joj poslale jer je već ležala mrtva u svom stanu.

Kako je Džojs postala žrtva izolovanog društva

Uprkos življenju u gradu od osam miliona ljudi, tragična smrt Džojs prošla je neprimećeno gotovo tri godine.

Komšije su zatvarale prozore pred insektima koji su se uselili dom u kojem je ležalo njeno trulo telo.

Ignorisali su i miris raspadanja - umesto toga krivili su smeće u blizini za smrad.

Čak ni stambena asocijacija nije imala pojma da je umrla dok njena novčana pomoć konačno nije presušila.

Računi su se automatski plaćali kroz njene beneficije - što znači da je televizor mogao ostati uključen tri godine.

Nažalost, baš kada je Džojs okrenula leđa svetu, čini se da je i svet okrenuo leđa njoj.

(Telegraf.rs)