Telegraf u Havani: Ovim tenkom je Kastro pobedio Amerikance, zarobljenike trampio za hranu i lekove

Kuba čuva uspomenu na pobedu tek osnovane države nad daleko nadmoćnijim protivnikom prilikom pokušaja nasilnog svrgavanja vlasti u ovoj karipskoj državi

Najreprezentativni eksponat Muzeja revolucije u Havani je jedan tenk, koji je zbog svoje veličine izložen ispred ove istorijske institucije. Skroman natpis ispred ove ratne mašine otkriva čime je zaslužio da se nađe na ovom mestu i kakvu je ulogu odigrao u odbrani nezavisnosti Republike Kube pre 63 godine.

"Sovjetski Sau 100, sa kojim je Fidel pogodio brod 'Hjuston' opremljen od strane Centralne obaveštajne agencije prilikom invazije plaćenika na plaži Giron!" Ovim rečima Kuba čuva uspomenu na pobedu tek osnovane države nad daleko nadmoćnijim protivnikom prilikom pokušaja nasilnog svrgavanja vlasti u ovoj karipskoj državi.

Preporučujemo

Operacija “Zapata”, što je bio kodirani naziv akcije iza koje su stajale SAD počela je 17. aprila 1961. godine napadom na plažu Giron blizu Zaliva Svinja. Brigada od 1.500 kubanskih disidenata koje je obučila CIA iskrcala se na ovom mestu u nameri da pokrenu pobunu protiv Kastra.

Ova vojna intervencija bila je vrhunac američko kubanskih tenzija koje su usledile nakon što je dve godine ranije Fidel Kastro zbacio proameričkog predsednika Batistu. Planiranje ove akcije započelo u vreme predsednika Dvajta Ajzenhauera koji nije stigao da je okonča zbog isteka mandata a nezahvalnu dužnost da je sprovede u delo nevoljko je prihvatio njegov naslednik Džon Ficgerald Kenedi.

Akcija je započela bombardovanjem Kastrove avijacije u Havani i Santijagu kako bi se olakšao posao brigadi 2506 koja je na Kubu stizala sa mora. Međutim, ovi napadi skoro da nisu dotakli kubansku avijaciju, a Amerikancima je propao element iznenađenja jer je Kastro saznao šta mu se sprema. Seo je u tenk koji se danas nalazi ispred Muzeja revolucije i lično predvodio svoju vojsku do Zaliva Svinja.

Prema svedočenju preživelih napadača, kada su se približili obali upalili su se reflektori i usledila je paljba koja je dovela do totalnog rasula u brigadi 2506. Borbe su se vodile tri dana, a kada je bilo jasno da Kenedi neće poslati avione kako bi izbegao otvoreno uplitanje Amerike u sukob, usledila je predaja preživelih plaćenika.

Kako se navodi u izvorima iz tog perioda, komandant brigade 2506. Pepe San Roman poslao je 19. aprila poslednju poruku koja je glasila: "Uništavam svu opremu i radio vezu. Nemam više ništa sa čime bih se borio!" Zatim je jednom od operativaca CIA koji je bio sa njim, kazao: "A, vi gospodine ste kučkin sin!"

Od oko 1500 boraca iz brigade 2506 poginulo ih je oko 200, zarobljeno ih je njih 1183 dok su oni koji nisu stigli da se iskrcaju, uspeli da pobegnu.

Kako je Amerika negirala svoju umešanost u ovaj napad, Kastro je odlučio da iskoristi medije i da dokaže suprotno. Pred novinarima je lično saslušavao zarobljenike i tražio da priznaju ulogu SAD u pokušaju rušenja njegove vlasti što su oni učinili. Zatim se obratio Amerikancima i ponudio im trampu, kazao je da će im predati zarobljenike, osim onih za koje su postojali dokazi da su ranije na Kubi počinili zločine, u zamenu da mu za svakog od njih daju po jedan traktor.

Amerikanci su isprva odbili ovu ponudu da bi posle par meseci ipak pristali i Kubancima dali hranu, lekove i traktore u vrednosti od preko 50 miliona dolara. Osim nekolicine, koji su streljani kao kolovođe pobune protiv Kastra, ostali su vraćeni na Floridu. U Americi su preživeli dočekani kao heroji a predsednik Kenedi ih je odlikovao. Na Kubi ih smatraju izdajnicima i svakog 19. aprila vojnim paradama obeležavaju dan pobede u Zalivu Svinja.

Amerika i Kuba ostali su u neprijateljskim odnosima, pa je ova karipska država i dalje pod sankcijama SAD i njenih saveznika. Zbog toga stanovništvu nedostaju osnovne životne namirnice jer ih dobijaju u simboličnoj količini, a mesečno sledovanje im se upisuje u knjižice. Međutim, kubanske vlasti i posle Kastrove smrti ostaju dosledne njegovoj politici da ne sarađuju sa Amerikom koju smatraju nosiocem svetskog imperijalizma.

(Telegraf.rs)