Volodimir i dalje radi u Černobilju, 38 godina nakon katastrofe: "Ovo je moj dom"

Teror koji će zauvek obeležiti okolno stanovništvo počeo je oko 1.30 časova. Krov reaktora 4, težak 1.000 tona, oduvan je u vazduh, a tone radioaktivnih materija stigle su na više od 1.000 metara u atmosferu

Danas se navršava 38 godina od katastrofe u Černobilju, kada se dogodila najgora nesreća u nuklearnoj istoriji.

U početku je sve bilo skriveno od očiju sveta, ali su se na kraju otkrile razmere tragedije.

Preporučujemo

U noći 26. aprila 1986. godine, bezbednosni test u nuklearnoj elektrani Černobilj izmakao je kontroli.  Reaktor 4 je eksplodirao, ispustivši tone supstanci u atmosferu, a razorni efekti se osećaju i danas.

Razmere katastrofe su čuvane u tajnosti, a vrlo malo ljudi je znalo šta se zaista dogodilo. Mihail Gorbačov, generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza, prvi put je govorio o incidentu posle 18 dana. Nažalost, to nije bila jedina stvar koja je kasnila. Grad Pripjat, koji se nalazi na kilometar i po od elektrane i koji je izgrađen posebno za radnike u Černobilju, evakuisan je 36 sati nakon eksplozije.

"Prvi put smo se suočili sa tako moćnom silom kao što je nuklearna energija koja je izmakla kontroli", rekao je tada Gorbačov.

Teror koji će zauvek obeležiti okolno stanovništvo počeo je oko 1.30 časova. Krov reaktora 4, težak 1.000 tona, oduvan je u vazduh, a tone radioaktivnih materija stigle su na više od 1.000 metara u atmosferu. Velike oblasti Ukrajine, Belorusije i Rusije bile su jako kontaminirane, a evakuisano je oko 336.000 ljudi.

Severnu Evropu je prekrivao radioaktivni oblak dve stotine puta jači od Hirošime, a visok rizik od kontaminacije uticao je na milione ljudi tokom vremena. Sve je nakon testiranja bezbednosti u fabrici izmaklo kontroli.

Skoro četiri decenije nakon najgore nuklearne nesreće u istoriji, ljudi i dalje smatraju Černobilj "svojim domom". Reč je o stotinama ljudi koji žive i rade u zoni isključenja.

"Rad u černobiljskoj zoni isključenja je čudno zadovoljstvo, ali mi, zaposleni, to volimo. Tiho je", kaže Volodimir Verbistki, jedan od Ukrajinaca koji su odrasli i nastavili da žive u oblasti oko nuklearne elektrane.

Za njega je grad duhova i dalje "dom".

"Bio je vikend, a ja sam ostao budan do kasno čitajući. Oko 4 sata ujutru je došla žena i rekla nam da se nešto dogodilo u elektrani. Video sam da reaktor više ne postoji", priča Volodimir kako je sve izgledalo.

On kaže da je bilo jasno da se dogodila neverovatna katastrofa.

Iako je radio u elektrani, od njega su tražili da ostane kod kuće. Tako je pomogao supruzi i sinu da se evakuišu.

Mesec dana nakon nesreće, Volodimira su pozvali da se vrati, a onda su ga prebacili u zabranjenu zonu, gde je ostao da radi sve do danas, piše VOA.

(Telegraf.rs)