Top 10 monstruma koji nisu bili klasične ubice, a čiji su zločini zaprepastili svet: Evo gde su danas

Predstavljamo vam devet pojedinaca i jedan bračni par čiji zločini su izazvali šok i zgrađavanje javnosti, ne samo u njihovim zemljama. Neki od njih i danas su živi

Brutalni i gnusni zločini, nažalost, gotovo su svakodnevna pojava širom sveta. Motivi su različiti, a ono što im je zajedničko jeste zaprepašćenje javnosti koje su izazvali zbog načina na koje su izvršeni.

Predstavljamo vam devet pojedinaca i jedan bračni par čiji zločini su izazvali šok i zgražavanje javnosti, ne samo u njihovim zemljama.

Neki od njih i danas su živi.

Teri Racman

Američki masovni ubica koji je 12. marta 2005. godine otvorio vatru na verskom skupu u Viskonsinu, ubivši sedam osoba pre nego što je izvršio samoubistvo.

On je ušao u crkvu tokom molitve i zapucao na prisutne. Ubio je sedam ljudi pre nego što je pucao sebi u glavu.

Pre masakra, Racman je pokazao znake pripreme za svoje postupke, uključujući nabavku oružja i municije.

Iako nije bilo direktnih dokaza koji bi ukazivali na tačan motiv, veruje se da je bio nezadovoljan crkvenim rukovodstvom i da je bio frustriran zbog finansijskih problema. Neki izvori navode da je bio preopterećen verskim idejama i da je bio u stalnom konfliktu sa samim sobom.

Ovaj masakr je šokirao zajednicu i izazvao veliku tugu i ogorčenje širom Sjedinjenih Američkih Država. Mnogi su tražili objašnjenje i pitali se kako je do ovakvog događaja moglo doći. Takođe, masakr je podstakao rasprave o mentalnom zdravlju, verskom ekstremizmu i sigurnosti u zajednicama i crkvama.

Fred i Rozmeri Vest

Britanski bračni par koji je počinio seriju gnusnih zločina u svojoj kući, uključujući silovanje i ubistvo više mladih žena i devojčica. Među žrtvama se našla i njihova ćerka.

Njihova zločinačka karijera je počela kada su se upoznali 1969. godine. Rozmeri je učestvovala u nekim od Fredovih zločina i bila saučesnik u mnogima.

Zločini su otkriveni 1994. godine kada je policija istraživala nestanak njihove ćerke Hejli. Tokom istrage, pronađeni su ljudski ostaci u njihovoj kući u Glosterširu, što je dovelo do hapšenja Freda i Rozmeri.

Fred se nikada nije suočio sa pravdom jer je pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji 1995. godine, pre suđenja. Njegova smrt je okarakterisana kao samoubistvo.

Rozmeri je suđenje 1995. godine trajalo osam nedelja i proglašena je krivom za 10 ubistava, uključujući i ubistvo sopstvene ćerke Hejli. Osuđena je na doživotni zatvor sa preporukom da nikada ne bude puštena na slobodu.

Danas se nalazi u zatvoru Lou Njutn u Daramu, Engleska. Ona je jedna od najpoznatijih zatvorenica u britanskom zatvorskom sistemu zbog svojih gnusnih zločina i kontroverzi koje su ih pratili.

Kontroverze se tiču kritika na račun britanskih socijalnih službi koje su bile upućene na njihovu kuću u nekoliko navrata zbog sumnji u zlostavljanje i zanemarivanje dece, ali nisu preduzimale adekvatne mere zaštite.

Takođe, slučaj je dobio veliku medijsku pažnju, a neki mediji su kritikovani za senzacionalizam i prekomerno izlaganje detalja zločina, što je izazvalo dodatnu traumu za porodice žrtava.

Postoje i spekulacije da Fred i Rozmeri Vest nisu jedini odgovorni za sve zločine koji su im pripisani, te da je možda postojala veća mreža saučesnika ili pomagača.

Brojni stručnjaci su pokušali da analiziraju mentalno zdravlje i motivaciju ovog para, što je podstaklo rasprave o prirodi zla i mogućnosti rehabilitacije za osobe koje su počinile ovakve zločine.

Poslednja u nizu kontroverzi tiče se i toga što iako je Rozmeri Vest osuđena za mnoga ubistva, postoji stalna debata među pravnicima i stručnjacima o tome da li je pravna procedura bila dovoljno pravedna i da li je svako ubistvo detaljno istraženo.

Ove kontroverze su doprinele širokoj diskusiji o problemima vezanim za pravosuđe, socijalne službe i medijsku etiku u Velikoj Britaniji.

Omar Matin

Američki "domaći terorista" koji je 12. jula 2016. godine izvršio napad na gej noćni klub "Pulse" u Orlandu, Florida, ubivši 49 ljudi i povredivši 53 ljudi. Ovaj zločin se smatra jednim od najsmrtonosnijih masovnih ubistava u istoriji SAD.

Matin je ušao u noćni klub s poluautomatskom puškom i pištoljem i otvorio vatru na posetioce.

Nakon tročasovne policijske opsade, Matin je ubijen.

Matin je bio čuvar i radio je za kompaniju G4S. Tokom istrage otkriveno je da je bio poznat FBI-u jer je ranije bio ispitivan zbog mogućih veza s terorizmom. Njegov otac, Sedik Matin, takođe je bio poznat po kontroverznim političkim i religijskim stavovima.

Matin je tokom masakra pozvao hitne službe i identifikovao se kao pripadnik Islamske države, mada nema čvrstih dokaza mu je ta teroristička organizacija bila direktno naređena po pitanju napada.

Nakon masakra, FBI je obavio detaljne istrage kako bi utvrdio motive i pozadinu napada.

Utvrđeno je da je bio oženjen i imao je dete. Njegova bivša supruga, Nur Salman, kasnije je bila optužena za pomaganje i podsticanje Matina u planiranju napada. Ona je tvrdila da nije znala za njegove planove, ali je 2018. godine priznala da je lagala FBI i pristala je na sporazum o priznanju krivice za manju optužbu.

Masakr u gej noćnom klubu Pulse ostavio je dubok trag na američkoj javnosti i izazvao raspravu o kontroli oružja, bezbednosti noćnih klubova i pitanjima homofobije i terorizma.

Mark Dutru

Belgijanac koji je 1990-ih godina oteo, silovao i ubio nekoliko devojčica. Njegovi zločini su izazvali veliki užas i zaprepašćenje u Belgiji.

Dutru je bio optužen za otmice, silovanja i ubistva nekoliko devojaka i dečaka tokom 1990-ih godina. Njegovi zločini su uključivali zlostavljanje i držanje žrtava u podrumu svoje kuće.

Među njegovim žrtvama bile su i dve devojčice, An i Ifje, koje su otete i zatvorene u podrumu njegove kuće u mestašcu Marcinel kod grada Šarloa. Obe devojčice su pronađene mrtve.

Dutru je uhapšen 1996. godine, nakon što je jedna od njegovih žrtava, Sabin Darden, uspela da pobegne iz njegovog podruma i pozove pomoć. Nakon hapšenja, policija je pretražila kuću i pronašla tela nekih žrtava i tragove zlostavljanja.

Sudski proces je bio izuzetno kontroverzan i praćen je velikom medijskom pažnjom. Mnogi su kritikovali belgijske vlasti zbog postupanja tokom istrage i suđenja, uključujući i navodnu korupciju i zataškavanje.

Godine 2004 Dutru je osuđen na doživotnu robiju zbog otmica, silovanja i ubistava.

Ono što ovaj slučaj izdvaja od drugih jesu i njegova bivša supruga Mišel Martin i njen bivši muž Mišel Lelievr, koji su takođe osuđeni kao saučesnici u nekim od njegovih zločina.

Mišel Martin je bila optužena za pomaganje u kidnapovanju i držanju zatočenih devojčica koje je Dutru oteo. Ona je osuđena 2004. godine na 30 godina zatvora, ali je 2012. uslovno puštena na slobodu zbog "dobrog ponašanja", što je izazvalo veliki javni bes.

Mišel Lelievr, njen drugi muž, bio je ključni saradnik Dutrua. Optužen je za kidnapovanje i držanje zatvorenih dvoje mladih devojaka koje je Dutru oteo. Lelievr je svedočio protiv Dutrua i Martinove tokom suđenja i osuđen je na 25 godina zatvora.

Oboje su bili kritikovani zbog svojih uloga i ponašanja tokom slučaja, naročito Mišel Martin zbog svoje nespremnosti da spreči Dutrua i da pomogne devojčicama koje je on držao zatvorene.

Ovi zločini ostavili su dubok trag na belgijskoj društvenoj svesti i doveli do poziva za reformom pravosudnog sistema i sistema zaštite dece u Belgiji.

Tomas Hamilton

Britanski masovni ubica koji je 1996. godine otvorio vatru u osnovnoj školi u Danblejnu, Škotska, ubivši 16 dece uzrasta od pet i šest godina, kao i njihovog nastavnika (45) i ranivši još petnaestoro pre nego što je izvršio samoubistvo.

Ovaj jezivi zločin šokirao je javnost, ne samo u Velikoj Britaniji, a ostao je upamćen kao "masakr u Danblejnu".

Dana 13. marta 1996. godine, Hamilton je upao u osnovnu školu. Ušao je u prostoriju gde su se nalazili učenici prvog razreda i njihova učiteljica Gven Mejor. Bez upozorenja, otvorio je vatru iz dva pištolja, tipa Smith & Wesson i Browning.

Ispalio je ukupno 105 metaka za manje od četiri minuta.

U ovoj stravičnoj pucnjavi, 16 dece i njihov učiteljica su izgubili život, a još 15 dece i jedan učitelj su povređeni.

Nakon što je završio sa pucnjavom, Hamilton je pucao sebi u glavu i preminuo na licu mesta.

Nakon ovog užasnog zločina, Škotska je preduzela stroge mere u vezi sa oružjem. Uspostavljena je nova zakonska regulativa koja je znatno pooštrila uslove za posedovanje i nošenje oružja, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.

Motiv za ovaj strašan zločin ostao je prilično nejasan. Iako su neki spekulisali o mogućim razlozima, poput njegovih problema sa mentalnim zdravljem ili frustracijama koje je imao prema društvu, tačan motiv nikada nije definitivno utvrđen.

Hamilton je bio poznat po tome da je imao niz kontroverznih aktivnosti i da je bio veoma usamljen. Prema nekim izveštajima, imao je i istoriju zlostavljanja dece, a bio je i suspendovan iz nekoliko dečjih klubova koje je vodio. Međutim, ništa od ovoga nije pružilo jasnu sliku o tome šta ga je motivisalo da izvrši ovaj masakr.

Anders Eklund

Ovaj švedski serijski ubica počinio je više zločina između 2000. i 2008. godine. Najpoznatiji je po otmici i ubistvu dve devojčice u Švedskoj.

Eklund je bio elektrotehničar poznat po radikalnim političkim stavovima i asocijalnom ponašanju. Bio je poznat policiji zbog ranijih incidenta i bio je pod istragom za nekoliko krivičnih dela pre nego što je konačno uhapšen i osuđen.

Njegov najpoznatiji zločin dogodio se 2000. godine kada je oteo i ubio 10-godišnju devojčicu Englu Hjelmaus u blizini njene kuće.

Devojčica je nestala je 5. avgusta 2000. u blizini svoje kuće u Stjarnhovu, blizu švedskog grada Strangnes. Nakon što je nestala pokrenuta je velika potraga u kojoj je učestvovalo mnogo ljudi i policijskih službenika. Njeno telo je pronađeno 12. avgusta, u šumovitom području nedaleko od mesta gde je nestala.

Njegov drugi najpoznatiji zločin je otmica i ubistvo Pernile Helgren (31) 2008. godine. Njen nestanak je prijavljen 28. maja te godine, nakon čega je pokrenuta potraga. Njeno telo je pronađeno 1. juna, u šumovitom području blizu mesta gde je živela.

Anders Eklund je prvobitno uhapšen i osuđen zbog otmice i ubistva Engle Bremer, pošto su se DNK tragovi poklopili s njegovim.

Kasnije je otkriveno da je ubio i Helgrenovu, pa su se i u tom slučaju poklopili DNK nalazi.

Suočen s dokazima, priznao je oba zločina.

Eklund je 2008. godine osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu za ova zverstva. On je osuđen i za ranije napade i zločine, uključujući seksualne napade i napade na decu.

Trenutno se nalazi u zatvoru Kumla u Švedskoj. Kumla je visokoobezbeđeni zatvor u blizini istoimenog mesta, oko 200 km zapadno od Stokholma.

Inače, Eklundova zločinačka aktivnost izazvala je ogroman šok i ogorčenje u Švedskoj i postala je predmet intenzivne medijske pažnje.

Dilan Ruf

Belac koji je 2015. godine ubio devet Afroamerikanaca u crkvi Emanuel African Methodist Episcopal u Čarlstonu, Južna Karolina, u nameri da izazove rasni rat.

Ruf je 17. juna 2015. godine ušao u pomenutu crkvu tokom proučavanja biblijske. Bez upozorenja i bez izgovorene reči, zapucao je na prisutne vernike.

Devet osoba je ubijeno, među kojima je bio i pastor crkve, Klementa Pinkni.

Uhapšen je narednog dana u Severnoj Karolini i kasnije izručen Južnoj Karolini.

Ruf je kasnije priznao da je ovim napadom želeo da izazove rasne nemire, a motiv je bio njegov rasistički stav prema crncima.

Suđeno mu je za federalne optužbe i osuđen je za višestruke zločine, uključujući zločine iz mržnje s smrtnim ishodom i ometanje verske prakse sa smrtnim ishodom.

Nakon osuđujuće presude, porota je kasnije odlučivala da li bi trebalo da dobije smrtnu kaznu. U januaru 2017. godine, pala je takva odluka.

Ruf je osuđen na smrtnu kaznu na federalnom nivou, a takođe je suočen s istom kaznom na saveznom nivou. Iako mu je prvobitna smrtna potvrđena, još je u fazi žalbenog postupka.

Ovaj tragični događaj potresao je SAD i podstakao rasprave o rasizmu, oružju i sigurnosti verskih objekata.

Nalazi se u zatvoru Ter Hot u Indijani.

Timoti Mekvej

Američki "domaći terorista" 1995. godine postavio je bombu u zgradi federalnog okružnog suda u Oklahoma Sitiju, ubivši 168 ljudi, od čega 19 dece, i povredivši 680.

Mekvej (1968–2001.) je bio bivši vojnik i veteran Zalivskog rata, ali je vremenom postao veoma radikalizovan po pitanju antivladinih stavova. Želeo je da se osveti saveznim vlastima zbog čuvene "Vejko opsade" iz 1993, kao i "Rubi Ridž incidenta" iz 1992. godine.

Takođe, želeo je da se osveti državi i zbog drugih "napada", američke spoljne politike, civilnih žrtava u američkim napadima u stranim državama...

Nije "mirisao" ATF i FBI zbog, kako je naveo, "odnosa prema običnim građanima".

Nakon eksplozije na licu mesta pronađen je deo kombija u kom je bio eksploziv, a na kom je ostao serijski broj. FBi je ubrzo otkrio da se radi o iznajmljenom vozilu, te je agente trag odveo do Džankšn Sitija u Kanzasu, gde se nalazila firma za iznajmljivanje vozila. Otkriveno je da je kombi iznajmio izvesni Robert Kling, što je lažno ime koje je Mekvej koristio.

Kada su pomoću zaposlenih u toj firmi napravili skicu osumnjičenog, jedna žena je odmah prepoznala Mekveja.

Uhapšen je zbog glupe greške...

Naime, dok se vozio prema Periju u Oklahomi, zaustavila ga je policijska patrola jer mu je nedostajala zadnja registarska tablica. Da stvar po njega bude još gora, priznao je policajcu da kod sebe ima pištolj, zbog čega je uhapšen.

Tri dana kasnije identifikovan je kao izvšrilac napada u Oklahoma Sitiju.

Kako je nakon hapšenja izjavio, želeo je da napadom u Oklahoma Sitiju "inspiriše revoluciju protiv saveznih vlasti", a postavljanje bombe je branio kao "legitimnu taktiku" protiv onoga što je smatrao "tiranijom vlade".

Dana 2. juna 1997. proglašen je krivim po svih 11 tačaka federalne optužnice. Iako je u njegovom napadu ubijemo 168 ljudi, među kojima i 19 dece, osuđen je samo za smrt osam federalnih agenata. Takođe je osuđen i za zaveru za upotrebnu oružja za masovno uništenje, te za uništenje federalne zgrade.

Dana 13. juna porota je predložila da bude osuđen na smrtnu kaznu.

Pošto je i definitivno osuđen na smrtnu kaznu, Oklahoma je odustala od podizanja optužnice za druge ubijene u napadu.

Nakon što su on i njegovi advokati iscrpeli sva pravna sredstva, nad Mekvejem je 2001. godine izvršena smrtna kazna u zatvoru Ter Hot u Indijani.

On je prvi osuđenik nad kojim je izvršena najteža kazna od strane federalnih vlasti od uvođenja nacionalnog moratorijuma 1976. i njenog vraćanja 1988. godine.

Teri Nikols

Još jedan američki "domaći terorista", koji je bio osuđen za zaveru sa Timotijem Mekvejom u planiranju i pripremi bombe koja je eksplodirala 19. aprila 1995. godine u Oklahoma Sitiju.

Pre nego što je uhapšen, Nikols je radio različite kratkoročne poslove, uključujući rad na farmi, upravljanje skladištem žitarica, prodaju nekretnina i rad na ranču.

Upoznao je Timotija Mekveja tokom kratkog boravka u američkoj vojsci, koji se okončao 1989. godine kada je zatražio otpust zbog teških okolnosti nakon manje od godinu dana službe.

Na federalnom suđenju 1997. godine osuđen je za zaveru za upotrebu oružja masovnog uništenja i osam slučajeva nenamernog ubistva federalnih službenika. Nakon što porota nije mogla da se dogovori oko smrtne kazne, osuđen je na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta.

Takođe je suđeno i u Oklahomi zbog optužbi za ubistvo u vezi sa bombaškim napadom. Godine 2004. osuđen je za 161 slučaj prvostepenog ubistva, uključujući i jedan slučaj ubistva fetusa, kao i za prvostepenu paljevinu i zaveru.

Kao i u federalnom suđenju, porota u Oklahomi nije mogla da se dogovori o izricanju smrtne kazne.

Zbog ovih zločina, osuđen je na 161 uzastopnu doživotnu kaznu bez mogućnosti uslovnog otpusta.

Trenutno je u ADX Florence, super maksimalnom zatvoru u blizini Florensa, Kolorado.

Anders Bering Brejvik

Norveški ekstremni desničar koji je 2011. godine izvršio dve terorističke napade, prvo postavivši bombu u Oslu, a potom pucajući na letnjem kampu mladih na ostrvu Utoja, ukupno je ubio 77 ljudi.

Brejvik (45) je 22. jula 2011. ispred kompleksa zgrada u kojima se nalaze ministarstva norveške vlade, postavio bombu u vozilo, van, počevši da ostvaruje svoj plan na kom je radio devet godina.

Tačno u 15:25:22 odjeknula je eksplozija nedaleko od kancelarije tadašnjeg premijera Jensa Stoltenberga.

U tom napadu je poginulo osam ljudi, a 209. je povređeno.

Dok se Norveška suočavala sa šokom od očiglednog terorističkog napada i dok su navirala pitanja s koje strane je napad došao i ko snosi odgovornost, Brejvik je nastavio sa svojim planom.

Otišao je do ostrva Utoja, na kom se održavao omladinski letnji kamp u organizaciji podmlatka norveške levičarske Laburističke partije.

Brejvik je, odeven u lažnu policijsku uniformu i sa falsifikovanim ispravama, nešto manje od dva sata nakon prvog šokantnog napada stigao trajektom na Utoju.

Odmah je otvorio vatru i metodično ubijao svakoga na koga je naišao.

Među 69 žrtava ovog monstruoznog napada bili su i Stoltenbergov prijatelj, te polubrat norveške princeze Mete-Marit.

Kada je konačno na ostrvo stigla taktička jedinica policije, Brejvik se predao bez pružanja otpora.

Tokom istrage psihijatri su otkrili da Brejvik boluje od paranoidne šizofrenije, konstatujući da je razvio poremećaj i da je bio psihotičan u vreme napada, ali i psihijatrijskog posmatranja. Zaključeno je da je "kriminalno lud".

Brejvik je pre napada objavio svoj manifest u kom je napao levičare, ismal, migrante i sve ostale koje je optuživao za raspad sistema u Norveškoj i "kulturni genocid".

Na saslušanju pre suđenja rekao je o vlastima svoje zemlje:

"Oni su počinili, ili su planirali da počine, kulturnu destrukciju uključujući uništenje norveške etničje grupe i norveške kulture. To je isto što i etničko čišćenje."

Trenutno je u zatvoru pošto je osuđen je na 21 godinu zatvora, što je maksimalna kazna u Norveškoj. Ipak, zakoni te države dozvoljavaju da se u specijalnim slučajevima, kada osuđenici ne prolaze psihološku evaluaciju, oni ostanu iza rešetaka sve dok predstavljaju opasnost.

(Telegraf.rs)