Igra prestola u Briselu: Ovo su glavni favoriti da naslede Ursulu fon der Lajen na čelu Evropske komisije

Počela je nova uzbudljiva igra u kojoj uglavnom učestvuju političari, diplomate i zvaničnici koji su kritični prema aktuelnmoj šefici Evropske komisije, a koji bi mogli da dobiju njenu funkciju

Izbori za Evropski parlament, koji će se održati od 6. do 9. juna se sve više približavaju, a jedno od glavnih pitanja jeste ko bi mogao da nasledi Ursulu fon der Lajen na mestu predsednice Evropske komsije.

Kako prenosi portal "Politico.eu", mnogo je spekulacija o tome ko će naslediti Fon der Lajenovu, a jedna od opcija jeste i to da ona zadrži svoju funkciju. Iako važi za najvećeg favorita, ipak, sama političarka je najavila da nije spremna za još jedan petogodišnji mandat u Briselu.

Preporučujemo

To znači da je počela nova uzbudljiva igra u kojoj uglavnom učestvuju političari, diplomate i zvaničnici koji su kritični prema šefu Komisije, a koji bi mogli da dobiju njenu funkciju. U nastavku su glavni kandidati koji su predstavljeni ili kao prava alternativa ili kao način da se izvrši pritisak na Fon der Lajen da se od nje izvuku razni ustupci.

Na listi se ne nalaze vodeći kandidati glavnih političkih partija. Mala je verovatnoća da će Evropska narodna partija (EPP) odustati od mesta šefa Evropske komisije ako posle izbora ostane najveća politička snaga u Briselu.

Mario Dragi

Zbog čega? Ovaj 76-godišnjak je vodio široku italijansku koaliciju sve dok se nije raspala 2022, a njegovo ime se često pojavljuje kada se upražnjene međunarodne liderske uloge. Do sada se bivši italijanski premijer i predsednik Evropske centralne banke uglavnom povezivao sa poslom predsednika Evropskog saveta (kada Šarl Mišel ode). Dragi se već vratio u centar politike EU, radeći na zvaničnom briselskom planu da blok bude konkurentniji, koji će ispuniti neposredno posle izbora za EU ​​kada će se evropski lideri prepirati oko najvažnijih zadataka. Povrh toga, blizak je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu.

Zašto da ne? Italijan nema jasnu političku pripadnost i teško je shvatiti zašto bi EPP prepustila moćno mesto predsednika EK nekome bez jasne političke lojalnosti.

Šanse: 2:5

Roberta Mecola

Zbog čega? Kao što je već rečeno EPP neće odustati od mesta predsednika EK ukoliko osvojih najviše glasova, ali ukoliko Fon der Lajenova ne dobije neophodnu podršku druga žena najveći kandidat za tu funkciju je upravo Roberta Mecola. Kao predsednica Evropskog parlamenta ona je uspela da ostane iznad političkih sukoba i ova taktika joj je ranije pomogla da obezbedi svoju sadašnju funkciju. Istovremeno je pokazala liderstvo u spoljnoj politici i bila je prvi lider EU koji je posetio Kijev nakon ruske invazije u februaru 2022. Poreklom sa Malte, Meca bi mogao da bude pobeda za južnu Evropu kada se podele glavni poslovi. Prošle nedelje je viđena u društvu grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa i poljskog premijera Donalda Tuska.

Zašto da ne? Malta je najmanja država u EU, i po veličini i po broju stanovnika. Ni Metcola nema nikakvog izvršnog iskustva, čak ni u svojoj zemlji. Njen konzervativni dosije o abortusu iskorišćen je protiv nje na početku njenog predsedavanja zakonodavnim telom EU.

Šanse: 2:5

Kristin Lagard

Zbog čega? Zato što je Francuskinja. Makronovo oklevanje da podrži Fon der Lajen za najviši položaj postavlja očigledno pitanje: nakon pet godina nemačke vladavine i još dužeg perioda kada su Nemci ili Austrijanci bili na ključnom mestu šefa osoblja predsednika Komisije, da li Makron želi rođenog Francuza da vodi Komisiju? Kao bivša ministarka finansija i aktuelna predsednica Evropske centralne banke, Lagardova ima više izvršno iskustvo i ima dodatnu prednost što je žena.

Zašto da ne? Takođe, zato što je Francuskinja i nije popularna među saradnicima. Nema naznaka da bi Lagardova bila voljna da napusti Evropsku centralnu banku pre kraja svog osmogodišnjeg mandata, pa čak ni da Jelisejska palata ozbiljno razmišlja o tome da je javno podrži. Otkako je napustila MMF, njeno ime se pojavilo tokom gotovo svake rekonstrukcije francuske vlade kao mogućeg ministra.

Šanse: 1:5

Klaus Johanis

Zbog čega? Na predsednika Rumunije se gleda kao na mirnu ruku i miljenik je evropskih lidera, posebno među konzervativcima. I Makron i nemački kancelar Olaf Šolc zasuli su ga pohvalama što je svoju zemlju zadržao u prozapadnom i proevropskom taboru nakon ruske invazije na Ukrajinu - što se ne može reći za Mađarsku, Slovačku ili Bugarsku. Za razliku od Poljske, Rumunija je takođe striktno poštovala pravila jedinstvenog tržišta EU i nije jednostrano uvela ograničenja na ukrajinsko žito - ojačavajući Johanisovu reputaciju kao proevropskog timskog igrača. Mnogi smatraju da je došlo vreme da istočni Evropljanin predvodi EU. Ako je tako, Johanis koji govori nemački je dobro pozicioniran, potiče iz iste političke porodice EPP kao i fon der Lajen. Drugi mandat mu ističe u decembru i on se kandidovao za novog genseka NATO.

Zašto da ne? Johanisova kandidatura u poslednji čas za mesto genseka NATO na uštrb holandskog premijera Marka Rutea uznemirila je pojedine zapadne članice EU.

Šanse: 3:5

Andrej Plenković

Zbog čega? Hrvatski premijer je takođe iz redova EPP i njegov izbor bi odgovorio pozivima da Istočna Evropa dobije ovu funkciju. Njegov izbor bi poslao pozitivan signal državama kandidatima jer je Hrvatska jedna od najmlađih članica Unije. Njegova najava da će predvoditi listu vladajužeg HDZ na izborima za Evropski parlament je naznaka da on hoće da napusti domaću politiku. Ima iskustva i na funkciji premijera je od 2016.

Zašto da ne? Sam Plenković je odbacio glasine da bi mogao da nasledi Ursulu fon der Lajen, što naravno znači da bi mogao da bude zainteresovan za ovu funkiciju.

Šanse: 1:5

Tjeri Breton

Zbog čega? On je Francuz. Breton je prošle godine rekao da je bio kandidat za „Plan B“ da postane evropski komesar još 2019. Snažno je nagovestio da je otvoren za novu šansu i Plan B, ako ne uspe kandidatura Fon der Lajenove. Kao bivši francuski ministar finansija, Breton ima iskustvo na visokim pozicijama, i iako nije iz EPP, on je konzervativan. Njegovo iskustvo kao bivši izvršni direktor koji je industrijsku politiku vratio na dnevni red Komisije omogućava mu da tvrdi da bi trebalo da vodi izvršnu vlast EU koja će biti daleko više fokusirana na konkurentnost.

Zašto da ne? Breton ima možda više neprijatelja nego prijatelja u najvišim krugovima EU, uključujući unutar Komisije. Njegovo drsko samoreklamiranje prati reputacija da voli da priča i pre nego što progovori. Zlobni (i anonimni!) članak objavljen u francuskom izdanju "Atlantico" opisao je Bretona kao "najgoreg francuskog komesara u poslednjih 30 godina". Osim toga, on nije EPP.

Šanse: 1:5

Iznenađenje

Zbog čega? Dugogodišnja trgovina među političkim grupacijama oko evropskih najviših poslova nakon izbora za EU ​​uvek je puna iznenađenja. Još 2019. niko se ne bi kladio na to da će Fon der Lajen postati predsednica Komisije. Brisel bi mogao da bude iznenađen kandidatom za kojeg nikada ranije nisu čuli.

Zašto da ne? Nemamo pojma ko bi to mogao da bude, u suprotnom to ne bi bilo iznenađenje.

(Telegraf.rs)