Svet se ubrzano naoružava: Ulažu se milijarde u oružje, a evo ko je najviše novca izdvojio

Studija je pokazala da je 2023. godine 31 članica NATO (pre priključenja Švedske) na oružje potrošila 1,3 biliona dolara, što je 55 odsto svetskih vojnih rashoda

U svetu je tokom protekle godine na oružje potrošeno čak 2,4 milijarde dolara, navodi se u najnovijem izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI)! Kako je preneo portal "DW", u pitanju je novi rekord u potrošnji i najveći porast na godišnjem nivou još od 2009. godine.

Preporučujemo

Rast potrošnje na oružje zabeležen je širom sveta, a najveći iznosi su očekivano izdvojeni u zemljama Evrope, Bliskog istoka i Azije. Ukupno gledano u svetu je na oružje tokom 2023. utrošeno 6,8 odsto više novca nego godinu dana ranije. Tri zemlje koje su prošle godine izdvojile najviše novca na oružje su Sjedinjene Države, Kina i Rusija.

Sjedinjene Države, koje troše više na odbranu od bilo koje druge zemlje u svetu, povećale su rashode za 2,3 odsto na čak 916 milijardi dolara, što predstavlja 68 odsto ukupne vojne potrošnje NATO. Kina je 2023. godine za svoju vojsku izdvojila oko 296 milijardi dolara. To je povećanje od šest odsto u odnosu na 2022, a istovremeno predstavlja polovinu ukupne vojne potrošnje širom Azije i Okeanije.

Izveštaj je ukazao da je sukob u Ukrajini doveo do povećanja potrošnje na oružje ne samo Kijeva i Moskve, već i većine evropskih zemalja. Ruski rashodi porasli su 24 odsto na procenjenih 109 milijardi dolara u 2023. godini, tvrdi se u izveštaju SIPRI. Potrošnja Rusije na oružane snage činila je 16 odsto ukupnog državnog budžeta, a njeno vojno opterećenje (vojna potrošnja kao učešće u bruto domaćem proizvodu) iznosilo je 5,9 odsto.

Na drugoj strani, Ukrajina je bila osma zemlja po potrošnji na oružje u 2023, posle rasta od čak 51 odsto na ukupno 64,8 milijardi dolara. SIPRI je naveo i da je ova zemlja takođe dobila 35 milijardi dolara vojne pomoći, pri čemu je najveći deo dolazio iz SAD, što znači da su kombinovana pomoć i potrošnja iznosili preko devet desetina ruske.

Ukrajinski rashodi za odbranu iznosili su 37 odsto BDP i 58 odsto državnog budžeta, saopštio je SIPRI, dodajući da je prostor za dalje povećanje sada "veoma ograničen". Studija je pokazala da je 2023. godine 31 članica NATO (pre priključenja Švedske) na oružje potrošila 1,3 biliona dolara, što je 55 odsto svetskih vojnih rashoda. U Evropi, Poljska je imala najveći rast do sada, za 75 odsto na 31,6 milijardi dolara.

- Za evropske države članice NATO, protekle dve godine rata u Ukrajini suštinski su promenile njihov bezbednosni portfolio. Ova promena u percepciji pretnji se ogleda u rastućem udelu BDP koji se usmerava na vojnu potrošnju, pri čemu se cilj NATO o izdvajanju dva odsto BDP svake zemlje članice više se smatra bazom, a ne pragom koji treba dostići - rekao je Lorenco Skarazato, istraživač u SIPRI programu vojnih rashoda i proizvodnje oružja.

Izveštaj je takođe naglasio da su geopolitičke tenzije na Bliskom istoku podstakle najveće povećanje izdataka za odbranu u protekloj deceniji. Procenjeni regionalni vojni rashodi porasli su za devet osto na 200 milijardi dolara u 2023. Izraelski budžet - drugi po veličini u regionu posle Saudijske Arabije - skočio je za 24 odsto na 27,5 milijardi dolara prošle godine, zaključio je SIPRI.

(Telegraf.rs)