Zašto Tramp ne voli Ukrajinu?

Na kraju krajeva, telefonski razgovor sa Zelenskim je doveo do Trampovog prvog opoziva u decembru 2019,

Bivši, a možda i budući predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp okrivljuje ovu državu na istoku Evrope za svoje političke probleme. Tramp ne oprašta lako niti lako zaboravlja. Dok njegovi republikanski saveznici u Kongresu SAD blokiraju vojnu pomoć koju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže da je očajnički potrebna Kijevu kako bi izbegao poraz u ratu protiv Rusije, jasno je da loš odnos bivšeg šefa Bele kuće prema Ukrajini ima duboke korene.

Na kraju krajeva, telefonski razgovor sa Zelenskim je doveo do Trampovog prvog opoziva u decembru 2019, nakon što je on optužen da je pokušao da utiče na izbore 2020. godine oslanjajući se na ukrajinskog lidera da istraži aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena i njegovog sina Huntera. U opširnoj analizi briselski portal Politico.eu navodi detalje o turbulentnimodnosima između Trampa i ukrajine.  Postoje jasni znaci da mu ova zemlja još zaokuplja misli. Kada je Kongres ranije ovog meseca odlučio da ponovo ovlasti Zakon o nadzoru stranih obaveštajnih službi - zakon koji reguliše nadzor osumnjičenih međunarodnih protivnika - Tramp se obratio društvenim medijima.

Preporučujemo

"Ubijte FISA (skraćenica zakona o.a.). On je ilegalno korišćen protiv mene i mnogih drugih", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Istina.

Malo je verovatno da je to što je Tramp mislio na prisluškivanje svog bivšeg predsednika kampanje Pola Manaforta ostalo neprimećeno u Ukrajini, gde zvaničnici prate kampanju za predsedničke izbore u SAD tražeći signale šta bi to moglo da znači za njihove ratne napore. Kao najizgledniji republikanski kandidat, Tramp je već izazvao strah u Kijevu hvaleći se da bi mogao da okonča rat za 24 sata i navodeći da se nada da že se rat završiti pre nego što bude morao da odluči da li da Ukrajinu preda Moskvi.

Spominjanje Manaforta, samo će pojačati zabrinutost u Ukrajini da se američki predsednik još uvek ljuti na zemlju za koju smatra da je blisko umešana u delegitimizaciju njegovog prvog predsedničkog mandata. Od prvih nagoveštaja ruskog mešanja u američku predsedničku kampanju 2016, do istrage specijalnog tužioca, do Trampovog opoziva 2019, svi putevi - ponekad izgleda - vode kroz Kijev.

"Tramp mrzi Ukrajinu", rekao je Lev Parnas, ukrajinsko-američki biznismen koji je nekada služio kao čovek za Ukrajinu Trampovog advokata Rudija Đulijanija, a koji se kasnije okrenuo protiv bivšeg predsednika.

"On i ljudi oko njega veruju da je Ukrajina bila uzrok svih Trampovih problema", dodao je on.

Trampova predizborna kancelarija nije odgovorila na zahteve da prokomentariše ove navode.

Pol Manafort i "Crna knjiga"

Trampovo uplitanje u ukrajinski problem nastalo je u pepelu ukrajinske evromajdanske revolucije. Pre nego što je Manafort postao menadžer Trampove kampanje, radio je u Ukrajini za bivšeg predsednika Viktora Janukoviča, proruskog političara koji je pobegao je iz zemlje 2014. nakon što je zbačen posle demonstracija protiv njegove odluke da Ukrajinu usmeri dalje od EU i ka Moskvi. Tokom protesta je zapaljen štab Janukovičeve partije, i tamo je ukrajinski aktivista i bivši poslanik pronašao ono što je postalo poznato kao "Crna knjiga". Sadržala je rukom pisanu listu tajnih isplata Janukovičeve stranke ukrajinskim zvaničnicima, TV ličnostima, poslanicima i novinarima. Prema Nacionalnom antikorupcijskom birou Ukrajine, Manafortovo prezime se pojavilo najmanje 22 puta dok je primao oko 12,7 miliona dolara. Biro je naveo da uvrštavanje njegovog imena u knjigu ne znači nužno da su mu date spomenute sume, koje je Manafort negirao da je primio.

O ovom skandalu je prvi put izvestio Njujork tajms u avgustu 2016, samo nekoliko meseci pre nego što je Tramp trebalo da izađe na megdan protiv Hilari Klinton u bici za predsednika. To je bila jedna od prvih priča koja povezuje Trampa sa Ukrajinom i verovatno sa Rusijom i njenim saveznicima, pitanje koje će ga mučiti sve vreme dok je na funkciji. Trampovi saveznici prikazali su "Crnu knjigu" kao neautentičnu i zaveru Demokratske stranke da potkopa svoje protivnike.

"Bilo je nemoguće dokazati autentičnost potpisa pored Manafortovog imena u knjizi. Ko bi otvoreno stavio svoj potpis pod tajne gotovinske isplate?", rekao je Jurij Lučenko, bivši generalni tužilac koji je jedno vreme podržavao Trampove napore da otvori istragu o korupciji protiv Hantera Bajdena.

Ukrajina još "Crnu knjigu" tretira kao poverljivi dokument. Rudolf Đulijani je 2019. opisao "Crnu knjigu" kao lažnu navodeći da nikad nije bila korišćena. Manafort je optužen po 12 tačaka za pranje novca, utaju poreza i kršenje lobiranja u 2017. Optužbe nisu bile povezane sa "Crnom knjigom", koja nije korišćena kao dokaz protiv njega.

Trampov lov na server demokrata

Trampova antipatija prema Ukrajini takođe je ukorenjena u njegovom uverenju da je Ukrajina, a ne Rusija, ta koja se mešala u američke predsedničke izbore 2016, navodi Parnas.

"Počelo je kada krenuo 'Russiagate'",- rekao je Parnas, misleći na navode o mešanju ruskih hakera u izbore, što je na kraju dovelo do imenovanja specijalnog tužioca Roberta Milera da rukovodi istragom.

"Ljudi u Trampovoj kampanji su mu rekli da se u izbore mešaju Ukrajinci", a ne Rusi.

Trampova izborna pobeda bila je ukaljana optužbama, koje su kasnije potvrdile američke obaveštajne agencije, privatne obaveštajne firme i savezni istražitelji, da je Rusija hakovala mejlove Demokratskog nacionalnog komiteta, strateškog i finansijskog ogranka stranke, i pustila ih 2016. da bi diskreditovala Trampovu protivnicu Hilari Klinton.

Tramp je dosledno promovisao teoriju zavere da je Ukrajina izvršila hakovanje, kako bi podmetnula Rusiji, i da zemlja i dalje krije server sa podacima. Tramp je očigledno to uverenje zadržao tokom mandata, spomenuvši ga u julu 2019. tokom, kako je kasnije opisao, "savršenog“ telefonskog razgovora sa Zelenskim. U pitanju je razgovor koji je doveo do njegovog opoziva (impičmenta).

"Hteo bih da nam učinite uslugu jer je naša zemlja prošla kroz mnogo toga kao i Ukrajina. Server je kod Ukrajine", rekao je Tramp.

Kasnije te godine, Tramp je branio svoju odluku da zamrzne vojnu pomoć Ukrajini delom zbog svojih sumnji da "ukrajinska kompanija“ poseduje server.

"Još uvek želim da vidim taj server", rekao je u jednom TV šouu i dodao:

"Znate, FBI nikada nije dobio taj server. To je veliki deo cele ove stvari."

Miler, specijalni tužilac, optužio je 12 Rusa 2018. za upad u kompjutere Demokratske stranke dve godine ranije. Jevgenij Prigožin, nastradali vođa Vagnera, 2022. godine je priznao da je Rusija intervenisala u američkim demokratskim procesima.

"Mi smo se mešali u američke izbore, mešamo se i nastavićemo da se mešamo. Pažljivo, tačno, hirurški i na svoj način, kako znamo da radimo", rekao je Prigožin.

Zelenski i savršen telefonski poziv

Trampov telefonski razgovor sa Zelenskim iz jula 2019. igra je centralnu ulogu u jednoj od najsramotnijih epizoda u njegovoj političkoj karijeri: njegov prvi opoziv, koji je proistekao iz njegovog nastojanja da izvrši pritisak na ukrajinskog predsednika da otvori istragu protiv Bajdena. Tokom telefonskog razgovora Tramp je pozvao Zelenskog da pokrene istragu, rekavši da će ga spojiti sa Đulijanijem i državnim tužiocem Vilijamom Barom.

"Doći ćemo do dna toga . Siguran sam da ćete to shvatiti", rekao je Tramp.

Parnas, koji je radio na unapređenju istrage, rekao je da se Đulijani prvi put zainteresovao za tu stvar 2018. Katalizator je bio video snimak u kojem je tadašnji potpredsednik Džozef Bajden opisao kako je 2016. zapretio da će uskratiti sredstva tadašnjem ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku ako Kijev ne otpusti tužioca. U to vreme Rusija je već izvršila invaziju na Krim i delove istočne Ukrajine.

"Đulijanijeve oči su se raširile. Imamo ga, imamo Džoa, rekao je", prisetio se Parnas.

Đulijani je verovao da bi to moglo da dokaže da je Džo Bajden insistirao na otpuštanju tužioca Viktora Šokina jer je istraživao Hantera, koji je preuzeo posao u Burismi, ukrajinskoj gasnoj kompaniji koja je bila predmet istrage o korupciji.

"Dve nedelje kasnije pokazali smo snimak Trampu", dodao je Parnas.

"Posle toga mu je na pameti bila Ukrajina. Tada sam shvatio da je Ukrajina gotova", naveo je on.

Nema dokaza koji podržavaju Đulijanijeve optužbe. Iako je Bajden tražio Šokinovu smenu, to je bio deo koordinisanih napora sa Stejt departmentom SAD i Evropskom unijom zbog zabrinutosti da tužilac blokira istrage o korupciji u zemlji. Šokin nije istraživao Hantera Bajdena ili Burismu u vreme kada je Bajden zagovarao njegovo svrgavanje. Parnas je rekao da je njegov cilj bio da ubedi Ukrajinu da sarađuje sa predsednikom Trampom i time obezbediti njegovu podršku.

"Za to nam je bio potreban jedan od predsednika (Porošenko ili Zelenski) da najavi istragu o Bajdenu. Mislili smo, ako urade šta hoće, Tramp će zadužiti Ukrajinu", bio je uveren Parnas.

Tokom telefonskog razgovora sa Tramppom, Zelenski je obećao da će proveriti šta bi moglo da se uradi, ali Ukrajina na kraju nije otvorila istragu.

"Dakle, sada Tramp strašno mrzi Zelenskog. I Zelenski to zna", siguran je Parnas.

Ukrajina nikada nije imala nijedan dokaz da su Bajden ili njegov sin prekršili zakone zemlje , priznao je Lučenko u intervjuu. Parnas je 2022. godine osuđen na 20 meseci zatvora zbog prevare i kampanje finansiranja zločine u slučaju koji nije povezan sa njegovim radom za Đulijanija.

Ukrajina se priprema za Trampov drugi mandat

Kako se približavaju američki predsednički izbori, ukrajinska vlada daje sve od sebe da ostane podalje od američke politike. Zelenski je zatražio od Trampa da dođe u Ukrajinu da vidi šta je Rusija uradila toj zemlji sa svojim očima. Sa predlogom zakona o vojnoj pomoći od 60 milijardi dolara koji je u zastoju u Kongresu, njegova kancelarija je pokušavala da ubedi republikance da je pomoć Ukrajini u nacionalnom interesu Amerike.

"Ne verujem da će iko ko predstavlja stranku Ronalda Regana napustiti Ukrajinu", rekao je za Politico Andrij Jermak, šef kancelarije Zelenskog, ranije ovog meseca.

U međuvremenu, međutim, Ukrajinci rade na tome da budu što je moguće samodovoljniji, povećavajući domaću proizvodnju oružja i pokušavajući da diverzifikuju svoje izvore vojne pomoći. Dok je Zelenski javno zabrinut zbog mogućnosti Trampovog predsedništva, Jermak je nastojao da postigne više optimističan ton.

"Mislim da su, pre svega, ljudi koji su u to vreme bili u Trampovom timu više nisu tu", rekao je on i nastavio:

"Ima novi tim. Štaviše, postoji dvostranačka podrška za Ukrajinu i mi stalno razgovaramo sa predstavnicima obe strane."

Parnas, na drugoj strani tvrdi da je pesimista.

"Zelenski i Jermak znaju da se ne bore samo protiv Rusije za njihove živote, već i protiv republikanaca. Ako Tramp izgubi, Ukrajina će dobiti sav novac i oružje koji su joj potrebni. Rusija će biti gotova. Ako Tramp pobedi, stvari će biti veoma loše", zaključuje on.

(Telegraf.rs/Politico.eu)