Da li je Evropa spremna za moguću nuklearnu katastrofu u Zaporožju?

IAEA je potvrdila da nije primetila nikakva strukturna oštećenja nakon poslednjeg incidenta, 7. aprila, ali su oštro osudili napad

Napadi u blizini najveće nuklearne elektrane u Evropi i dalje zabrinjavaju stručnjake. NE Zaporožje nalazi se na jugoistoku Ukrajine i pala je u ruke Rusije nedugo nakon što su oni započeli invaziju 2022. godine.

Od tada, ova nuklearka je često bila u samom centru unakrsne vatre između Ukrajinaca i Rusa zbog čega su atručnjaci u više navrata upozoravali da bi moglo da dođe do katastrofe slične onoj u Černobilju.

Preporučujemo

Poslednji takav incident dogodio se u aprilu kada je u elektranu udario dron. Obe zaraćene strane su se međusobno optuživale za taj incident.

"Ispaljivanje dronova kamikaza na Zaporožje nije ni malo zabavno", kazao je za za Euronews bivši glavni nuklearni inspektor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Robert E. Keli.

On dodaje da "ne postoji nikakva mogućnost da bi ovi incidenti" mogli da izazovu eksploziju u fabrici.

IAEA je potvrdila da nije primetila nikakva strukturna oštećenja nakon poslednjeg incidenta, 7. aprila, ali su oštro osudili napad.

Da li nam preti scenario iz Černobilja?

Neki prethodni incidenti u Zaporožju rezultovali su nestankom struje u elektrani.

Tehnički, ovo je opasno. Bez struje, nuklearni reaktori ne mogu da se ohlade, pa samim tim može da dođe do pregrevanja, a zatim i eksplozije kao što je to bio slučaj u Černobilju.

"Šanse da se desi tako nešto danas su u suštini ravne nuli. Černobilski reaktor je iznenada uključen u punu snagu sa svom vodom u njemu, koja se pretvorila u paru u deliću sekunde i samo raznela tu zgradu u komadu". objašnjava Keli.

On dodaje da su reaktori danas izrađeni po skroz drugačijem standardu.

"Reaktori koji su korišćeni u Černobilju imali su na tone zapaljivog grafita za kontrolu nuklearnih reakcija, dok reaktor sa vodom pod pritiskom u Zaporožju ne radi. U Černobilju, grafit se zapalio i izbacio radioaktivne izotope i pepeo u atmosferu danima sve dok požar nije ugašen. PVR nemaju takav problem zapaljivosti, što je ogromna prednost. Voda ne gori", objašnjava on.

Tokom prethodnih nestanka struje u Zaporožju, snabdevanje električnom energijom moglo bi da bude preusmereno iz drugih izvora, kao što je obližnja elektrana na ugalj Zaporiška, najveća termoelektrana u Ukrajini i iz dizel generatora. Ovo ograničava šanse za opasni nestanak struje.

Svaki reaktor u Zaporožju je takođe trenutno u fazi gašenja, za razliku od černobilskog koji je bio potpuno operativan.

Iako je NE preuzela Moskva, osoblje fabrike je uglavnom ostalo na radnom mestu, čime je smanjena šansa da neko pogrešno rukuje elektranom.

"Ukrajinci, koje su Rusi naterali da ostanu u Zaporožju i vode ovu fabriku dve godine treba da budu tretirani kao heroji, a IAEA bi mogla da igra ulogu u tome. Mislim da bi trebalo da dobiju medalju zato što su služili zemlji u teškom položaju, prošli su kroz pakao", rekao je Keli.

Da li je Evropa spremna za nuklearnu katastrofu?

Najkraći odgovor na ovo pitanje bi glasio - izgleda da jeste.

Više od 150 reaktora aktivno radi u 27 država članica EU .

Svaka zemlja ima agenciju za nuklearnu pripravnost, čak i one koje nemaju reaktore.

"Koordinacija se mnogo povećala od katastrofe u Fukušimi 2011. godine", kaže za Euronews specijalista za hitne slučajeve u Švedskoj agenciji za radijacionu bezbednost Jan Johanson.

Smernice za nuklearnu bezbednost na međunarodnom nivou uspostavlja IAEA.

U Evropi, organizacija koja koordinira bezbednosne procedure u različitim zemljama je HERCA, dok je EMSREG telo EU koje obezbeđuje njihovu primenu u pojedinačnim državama.

"HERCA je bila prilično aktivna po pitanju Ukrajine, pokušli su da pomognu da se usaglase i razgovaraju o tome šta da se uradi ukoliko dođe do nuklearne nesreće u Ukrajini", kaže Johanson.

Kako izgleda plan reagovanja na nuklearni incident?

Johanson naglašava da je priprema najvažniji deo.

"Šta god da se desi, čak i topljenje, proći će neki vremenski period pre nego što se desi. Ako nešto krene naopako, generalno znaćemo to pre nego što dođe do stvarnog curenja radijacije", objašnjava on.

U najgorem mogućem scenariju, ukoliko dođe do eksplozije sa ispuštanjem radijacije, područje u radijusu od pet kilometara oko incidenta (zona predostrožnosti) biće odmah evakuisano.

Kada se opasnost otkrije, čitavo stanovništvo u radijusu od 25 kilometara, u zoni planiranja hitnih zaštitnih akcija, upozorava se alarmima, sirenama i tekstualnom porukom.

Alarmi se oglašavaju i na ulici i u kućama. Svaka kuća u blizini nuklearne elektrane, barem u Švedskoj, opremljena je radio prijemnikom koji se uključuje u slučaju opasnosti.

Svi u krugu od 25 kilometara moraju da se sklone u zatvoreni prostor.

"Boravak u kući bi trebalo da bude u redu, čak i u slučaju velikog ispuštanja radioaktivnog zračenja. Boravak u školi takođe, nemka potrebe da se odlazi u bunker", objašnjava Johanson.

Svi građani imaju i tabletu joda koja blokira apsorpciju zračenja štitnom žlezdom i na taj način sprečava rizik od raka štitaste žlezde. Svako domaćinstvo ga dobija, na svakih pet godina. Ali da li je potrebno da se koristi zavisi od razmera curenja radijacije.

Kada se ljudi sklone, neophodno je da se preko medija prate zvanične informacvije koje saopštavaju vlasti.

U Švedskoj su i lokalni mediji obučeni da distribuiraju ovu vrstu uputstava.

"Sledeći koraci zavise od količine iscurelog radioaktivnog materijala, kao i od meteoroloških faktora. Vežbamo nekoliko puta tokom godine. Verujemo da imamo prilično efikasan sistem, a nadležni znaju šta da rade", dodao je on.

(Telegraf.rs)