Seljake nagovaraju da prodaju bubreg, govore da će im izrasti novi: Očajni pokazuju ožiljke, prošli su golgotu

Trgovina organima ostaje velik problem u Indiji. Podstaknuta je velikim jazom u potražnji i ponudi. Nedostatak donora doveo je do pojave crnog tržišta, a lekari i bolnice su među onima koji su razotkriveni u istragama razmene "gotovine za bubrege"

U podnožju Himalaja dva muškarca podižu majice i otkrivaju velike ožiljke na svojim telima. Obojica su u 40-im godinama, deluju samosvesno, čak im je i neugodno, ali žele da podele svoju priču. Kanča i Ram prodali su svoje bubrege, vođeni finansijskim očajem. Kanča i dalje trpi bolove i ne može da radi zbog nuspojava operacije.

"Nemoguće je izbrojati koliko je ljudi učinilo to isto. Svuda, ovo selo, ono selo, toliko je ljudi prodalo svoje bubrege", priča Kanča za Sky News.

Selo Hokse u Nepalu ima jedinstvenu i veoma burnu prošlost. Poznato je kao "Dolina bubrega" jer je gotovo u svakom domaćinstvu neko prodao bubreg. Mešetari su godinama posećivali to područje, nagovarajući ljude da se odreknu organa, iako se zna da je to nezakonito.

Meštani su poslednjih godina očajnički pokušavali da prekinu tu sramotu - osećaju se prevareno i oštećeno. Neki kažu da su bili iskorišćavani, neki tvrde da im je čak rečeno da će im bubrezi ponovno izrasti. Neki su umrli od posledica onoga što je učinjeno njihovim telima.

Nažalost, siromaštvo sada podstiče još jednu zdravstvenu krizu u Nepalu. I ponovno su bubrezi u njenom središtu.

Sve veći broj Nepalaca odlučuje da radi u inostranstvu, u zemljama Arapskog zaliva i Maleziji kako bi zaradili više novca za svoje porodice kod kuće. Ali to nije bez rizika.

Mladi i nekada zdravi muškarci vraćaju se u Nepal s očajničkom potrebom za transplantacijom bubrega. Neki naučnici kažu da je to rezultat izlaganja ekstremnoj vrućini i teškoj dehidraciji. Pre nekoliko godina Suman (31) je bio toliko finansijski i emocionalno slomljen da je razmišljao o samoubistvu. Smatrao je da nema drugi izbor, nego da otputuje u Indiju kako bi prodao svoj bubreg ženi koja se pretvarala da mu je sestra.

Bio je to fizički iscrpljujuć proces koji je ostavio ožiljke. Dobio je 3.000 funti...

"Osećao sam se slabo i izgubio sam svest. Kad sam se probudio, mnogo me je bolelo. Sada ne mogu radim i pokušavam da kažem svima kojima mogu da ne prodaju svoj bubreg", kaže Suman.

Nije bio siguran zna li lekar o čemu se radi, ali indijski zakon je jasan - donatori moraju biti u srodstvu i moraju predočiti relevantnu dokumentaciju.

Trgovina organima ogroman problem

Trgovina organima ostaje velik problem u Indiji. Podstaknuta je velikim jazom u potražnji i ponudi. Nedostatak donora doveo je do pojave crnog tržišta, a lekari i bolnice su među onima koji su razotkriveni u istragama razmene "gotovine za bubrege".

To, nažalost, nije svojstveno samo u Indiji. Procene pokazuju da je u svetu jedan od 10 presađenih organa bio predmet trgovine.

"Agenti su izradili lažne dokumente u Katmanduu, uključujući indijske lične karte", kaže Kanča, koji je takođe prodao svoj bubreg u Indiji.

Kako kaže, njegov bubreg je dobila njegova lažna sestra.

"Mislim da je doktor u Indiji znao da sam ga prodao", iskren je Kanča.

U Hokseu meštani insistiraju na tome da među njima niko više ne prodaje bubrege, ali neki još uvek preduzimaju ekstremne rizike kako bi pokušali da poboljšaju svoje živote.

Jit Bahadur Gurung proveo je tri godine radeći u Saudijskoj Arabiji. U dobi od samo 29 godina završio je na četverosatnoj dijalizi triput nedeljno u Nacionalnom centru za bubrege u Katmanduu.

"Morao sam da radim na ekstremnoj vrućini - oko 50 stepeni Celzijusa. Nismo imali vremena da ručamo, odemo u toalet, ni da popijemo vode", kaže Jit dok izgleda umorno i povučeno.

Opisujući trenutak kada je shvatio da nešto nije u redu, Jit kaže: "Odjednom sam osetio kako mi stopala otiču i nisam mogao da hodam. Tada su mi rekli da mi je otkazao bubreg."

Simptomi zatajenja bubrega često mogu proći nezapaženo i do trenutka kada se radnici migranti vrate u Nepal često bude prekasno. Jit očajnički traži donora. Ali donor mora biti rođak i često nema dovoljno pozitivnih podudarnosti.

Išvor ima 34 godine i još uvek traži izlaz. Kaže da je radio 16 sati dnevno tokom sedam godina u Dubaiju.

"Radio sam dugo na velikoj vrućini i bez sna. Telo je počelo da mi otiče kao da sam dobio batine", priča ovaj mladić.

Dr Pukar Šrest, poznati hirurg u Centru za transplantaciju ljudskih organa u Nepalu, pre je izvodio transplantacije samo na starijim osobama, ali nedavno je video mlade ljude s ožiljcima i smanjenom funkcijom bubrega.

Uočio je obrazac - mladići odlaze na posao po velikim vrućinama s malo vode i vraćaju se s potpunim zatajenjem bubrega.

"Ovo je vrlo ozbiljno jer oko jedne trećine svih transplantacija čine ti radnici migranti koji su došli iz inostranstva. To je veliko opterećenje za naše zdravstvene resurse jer na njih se odnosi više od 30 odsto ukupnog broja transplantacija u našoj zemlji", kaže doktor.

To je neproporcionalna brojka jer radnici u inostranstvu predstavljaju oko 14 odsto nepalskog stanovništva. Dr Šresta veruje da je obrazovanje ključno - informisanje mladića koji odlaze u inostranstvo o važnosti pijenja vode, odmora i dobre prehrane.

Zdravstvena kriza

Mladi lekar koji radi s njim prikuplja ključne podatke o tome gde su muškarci bili i s kakvim su uslovima bili suočeni. Radnici moraju da prođu lekarske preglede pre nego što mogu da otputuju u inostranstvo da rade, zbog čega se veruje da su prethodno bili dobrog zdravlja.

Činjenica je da se osećaju prisiljeno da rade na nekim od najtoplijih mesta na svetu i da imaju vrlo malo prava. Iako su neke zemlje, poput Katara, skratile vreme koje ljudi mogu da provode na suncu, patnja Nepalaca nije prestala.

Više studija pokazalo je da je rizik od ekstremne vrućine u zemljama arapskog zaliva samo eskalirao poslednjih godina zbog klimatskih promena. Nedavni izveštaj Human Rights Watch-a navodi da se radnici-migranti maltretiraju i da se na njih gleda kao na "potrošnu robu".

(Telegraf.rs)