Slepe trojke razmišljale o samoubistvu, a onda ih je usvojio slep čovek: Zaplakaćete zbog onoga što se desilo

"Znajući put kojim su kretali i put kojim sada idu, jednostavno se osećam toliko zahvalno što smo porodica," kaže Oli

Kada Oli Kantoš pogleda unazad na 14 godina od kada je prvi put upoznao trojke Nika, Lea i Stivena, ima suze u očima i beskrajnu zahvalnost u srcu, piše magazin People.

"Ne mogu da verujem koliko smo daleko stigli," kaže Oli, sada 53-godišnjak, za People.

Preporučujemo

"Znajući put kojim su išli i put kojim sada idu, osećam se toliko zahvalno što smo porodica."

"Imati ih kao sinove i videti kako napreduju i kako se samostalno snalaze u svetu je zaista toliko dirljivo. To znači da sam im pomogao da se pripreme za zrelost i vođstvo," dodaje on.

Taj prvobitni put izgledao je beznadežno kada je prvi put upoznao dečake preko prijatelja u crkvi 2010. godine.

"Imao je osećaj kao da moram da ih upoznam," rekao je Oli za People 2016. godine. "Takođe mi je rekao da nikada nisu upoznali nekoga ko je slep."

Trojke su rođene sa istim stanjem kao Oli: retinopatija, bolest koja se javlja kod prevremeno rođene dece i izaziva slepilo. Nakon upoznavanja, mentorisao ih je Oli, koji je 2014. godine ispričao priču kako su životi dece izgledali mračno i bez nade za budućnost.

Leo je tada objasnio da je njihova rutina uključivala buđenje, odlazak u školu, povratak kući i "ostajanje tamo do kraja dana." Dodao je da se seća kako je želeo da izađe napolje i igra se u snegu kao i svi ostali.

Nik je dodao: "Postajalo je tako loše da sam želeo da umrem. Ali to je jedna od odluka zbog kojih sam srećan što ih nisam doneo, jer bih propustio sve."

Ubrzo nakon što je Oli upoznao dečake, koji sada imaju 24 godine, znao je da je sudbina da mu budu sinovi i počeo je proces za njihovo zvanično usvajanje.

Preisećajući se prošlosti, Stiven je rekao: "Da tata nije ovde, dogodile bi se dve stvari: ili bih bio u bandi ili bih bio mrtav."

Oli, prva slepa osoba i prva osoba sa vidljivim invaliditetom koja je postala savetnik u gradu Zapadna Kovina u Kaliforniji, bio je savršen uzor svojim sinovima. Advokat koji je ranije radio u Ministarstvu obrazovanja SAD-a u Vašingtonu, kao svoj životni cilj postavio je da podigne sinove da budu nezavisni i srećni.

Nakon što je magazin People 2016. godine prvobitno pisao o vremenu provedenim s Olijem i njegovim sinovima kod njih kući, tada 16-godišnji trojci su postali Čuvari orla (najviši rang u izviđačkoj organizaciji, op.aut.), ispunivši iste rigorozne zahteve kao i bilo ko drugi.

"To su uradili bez produžetka vremena ili prilagođavanja," kaže Oli, koji se preselio iz Virdžinije u Kaliforniju 2019. godine. "Ponosan sam."

Za svoje projekte služenja, Stiven je prikupio potrepštine za učenike niskog prihoda, prikupivši dovoljno za 130 dece, prema lokalnom izvoru ARLNow. U međuvremenu, Leo je organizovao akciju dobrovoljnog davanja krvi i "bukvalno spasao stotine života," kaže Oli, dok je Nik prikupio higijenske potrepštine za neprofitnu organizaciju koja pomaže zlostavljanim ženama i porodicama.

"Oni zaslužuju da dosegnu najbolje, jer tako činimo svet boljim, a istovremeno činimo i naše individualne živote boljim u tom procesu," kaže Oli o svojim sinovima.

Uskoro nakon ovih izvanrednih postignuća, trojke su provele vreme u Centru za slepe Carroll u Njutonu, Masačusets, radeći na brojnim veštinama uključujući kuvanje, čišćenje, kućne poslove, upravljanje vremenom, unapređenje veština u tehnologiji, nezavisno kretanje štapom i istraživanje.

Godine 2018, bilo je vreme da dečaci napuste udobnost svojeg doma i krenu na fakultet. Danas, Leo se sprema da diplomira na Univerzitetu u Virdžiniji, dok će Nik i Stiven diplomirati na Univerzitetu Južne virdžinije. Iako mu je teško zbog udaljenosti, Oli je ponosan na dečake što slede svoje snove.

"Nisu želeli da odu jer su osećali isto što i ja," seća se Oli. "Osećali su kao, 'Bože moj, bili smo ova intenzivna porodična jedinica toliko dugo', ali istovremeno su znali da treba da nauče i da malo sami krenu na svoj put."

"Jedva sam imao dovoljno vremena s njima. Prvi put su ušli u moj život kada su imali 10 godina, pa sam prve dve godine ubacivao sve dečje mogućnosti koje su propustili: traženje uskršnjih jaja, obilaženje kuća za Noć veštica, gađanje pištoljima na vodu... Sve to. Ubacio sam, jer sam znao da nam ponestaje vremena pre nego što počnu da odrastaju."

Danas, Nik se oseća "ponosno što sam član naše porodice," kaže za People, dok Stiven navodi da je u trenutku kada je zvanično postao Kantoš osetio kao da "kompletira svoj identitet."

Za Lea, "život je bio dobar prema meni lično i profesionalno, i tako će nastaviti da bude jer imam porodicu punu ljubavi uza sebe", kaže.

"Sasvim sigurno, nisam ista osoba kao pre 10, čak i 15 godina, daleko pre nego što je tata došao u tu sliku."

Dok Oli gleda unapred, jedva čeka da vidi kako će njegovi dečaci jednog dana imati svoju porodicu.

"Biću deda, ne deka, za njihovu buduću decu", kaže Oli, smejući se, "i želim da budu vaspitani u istom duhu ljubavi."

Oli je takođe napravio GoFundMe, i kaže da će prikupljeni novac nastaviti da pomaže trojkama kako odrastaju.

"Pomoći će im da izmire preostali studentski dug, pomoći će im u nadogradnji tehnologije dok započinju svoje karijere, i pomoći će im u putovanjima kada ih pozovu da govore neprofitnim organizacijama", dodaje.

Oli zna da su, uprkos njihovim uspesima, neuspesi neminovni - i treba ih prihvatiti kao porodica.

"Čak i kada se pojave bilo kakvi neuspesi, kažem: 'Ovde sam s tobom. Mi to imamo zajedno. Uvek smo bili zajedno. Mi to možemo'", kaže Oli.

"Jednostavno sam toliko zahvalan što ih imam u svom životu kao svoje sinove, jer moj život ne bi bio tako bogat da ih nije bilo. Ništa nas neće razdvojiti", zaključuje Oli.

(Telegraf.rs)