Poslednji dan izbora u Rusiji: Sprema li opozicija Putinu zvrčku u podne?

Biračima je rečeno da se pojave na biračkim mestima odjednom i glasačke listiće učine nevažećim

Kritičari predsednika Rusije Vladimira Putina i Kremlja pozvali su danas na masovne proteste, poslednjeg dana glasanja na predsedničkim izborima u toj zemlji.

Trodnevno glasanje već su poremetili napadi ukrajinskih snaga i upadi antiputinovskih grupa na rusku teritoriju. Rano jutros dron je udario u rafineriju u Slavjansku i izazvao požar, a dvoje ljudi poginulo je u napadu dronom na Belgorod u subotu.

Preporučujemo

Bilo je onih koji su protestovali tokom prethodnih dana glasanja, a policija je hapsila Ruse zbog sumnje da su u glasačke kutije sipali boju, i optuživali ih da su spremali napade.

Pre nego što je preminuo prošlog meseca u zatvoru, glavni opozicioni lider Aleksej Navaljni, bio je pozvao Ruse da 17. marta izađu na ulice i protestuju.

Njegova udovica, Julija Navaljni, ponovila je njegov poziv i rekla da demonstranti treba da se pojave u velikom broju u isto vreme na biračkim mestima. Pozvala je građana da na glasačkim listićima ispišu "Navaljni" ili da glasaju za bilo kog drugog kandidata, samo ne za Putina.

Svako javno neslaganje u Rusiji oštro je kažnjeno od početka ofanzive Moskve na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, a vlasti su više puta upozoravale na izborne proteste. Ruska opozicija pozvala je ljude da izađu na birališta u podne u, kako se nadaju, legalnoj demonstraciji snage protiv Putina.

Jedan stanovnik Moskve, koji ima oko 20 godina, rekao je da će učestvovati na protestu u podne u glavnom gradu.

"Samo da vidim mlada lica sa podrškom oko sebe...da osetim podršku oko sebe i vidim svetlo u ovom mračnom tunelu”, rekao je mladića za Guardian.

Moskovljanin, koji je odbio da kaže svoje ime iz bezbednosnih razloga, rekao je da se nada da će demonstracije pokazati vlastima "da u ovoj zemlji ima ljudi protiv sukoba... protiv režima".

Vladimir Putin (71), bivši KGB agent, vlada od 1999. i sprema se da osvoji još jedan predsednički mandat i da se "zacementira" na vlasti do 2030. godine. Ukoliko dobije još jedan mandat, on će ući u istoriju kao čovek koji je ostao na vlasti duže nego bilo ko drugi od Katerine velike u 18. veku.

Realno, Putin nema adekvatnog protivnika, jer je izuzeo dva kandidata koji su se protivili sukobu u Ukrajini i zbog toga što je Navaljni bio u zatvoru.

Kremlj je izbore označio kao priliku za Ruse da pokažu da stoje iza napada na Ukrajinu, gde se takođe glasa u oblastima pod ruskom kontrolom. Glasanje će se završiti u Kalinjingradu, najzapadnijoj vremenskoj zoni Rusije, a očekuje se da će izlazna anketa biti objavljena ubrzo nakon toga.

Istovremeno, najavljen je koncert na Crvenom trgu u ponedeljak, a povodom obeležavanja 10 godina od ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim – događaj za koji se takođe očekuje da posluži kao proslava pobede Putina.

Ukrajina je više puta osuđivala izbore kao nelegitimne, nazvavši ih farsom, a njeno ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je zapadne saveznike da ne priznaju rezultat.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš i više od 50 država članica osudili su Moskvu zbog održavanja glasanja u delovima Ukrajine, a Gutereš je rekao da pokušaj nelegalne aneksije tih regiona "nema validnosti prema međunarodnom pravu".

Ruski državni mediji "pumpali" su nedavne uspehe na frontu i prikazali sukob kao borbu za opstanak protiv zapada. Moskva je nastojala da osigura svoju prednost na liniji fronta jer su podele oko zapadne vojne podrške Ukrajini dovele do nestašice municije, iako Ukrajina kaže da je za sada uspela da zaustavi rusko napredovanje.

(Telegraf.rs)