Umor, bedne rezerve i nestali komandant: Kako su Ukrajinci izgubili Avdijivku?

U samo nedelju dana Ukrajina je izgubila Avdijivku, grad u regionu Donjecka koji je branila mnogo pre nego što je Rusija otpočela invaziju

Jedna ukrajinska brigada je mesecima, bez prekida, branila isti blok industrijskih zgrada. Druga je bila u Avdijevci skoro cele dve godine rata, iscrpljena, a nije imao ko da je zameni.

Zalihe municije bile su nikakve, a Rusi su vršili na desetine vazdušnih napada svakog dana, koristeći "klizne bombe" kako bi zatrli utvrđene položaje.

Preporučujemo

Ruski vojnici naletali su u talasima. Prvo lako naoružana pešadija, da bi naterali Ukrajince da potroše dragocene metke, a potom su stizali dobro obučeni vojnici. Nekada bi grupe Rusa iskakale pre njih iz tunela i krenuli da pucaju...

Dok je moral opadao, komandant bataljona, koji je bio zadužen za stotine ljudi, nestao je pod sumnjivim okolnostima, prema dokumentima nadležnih u koje je AP imao uvid. Jedan od vojnika koji je bio sa njim pronađen je mrtav. Komandant i još jedan vojnik od tad nisu viđeni.

U samo nedelju dana Ukrajina je izgubila Avdijivku, grad u regionu Donjecka koji je branila mnogo pre nego što je Rusija otpočela invaziju. Okruženi i brojčano nadjačani, Ukrajinci su doneli odluku da se povuku kako bi izbegli smrtonosnu zamku koju su doživeli braneći Azovstal u Marijupolju, kada je poginuli ili oteto na hiljade ljudi.

AP je intervjuisao deset ukrajinskih vojnika, kako bi rekonstruisali vreme u kojem su ostajali bez municije, dok su Rusi doveli do najgoreg ukrajinskog poraza u poslednjih godinu dana. Strahuje se da bi Ukrajina mogla da se ponovo suoči sa sličnim problemima u bliskoj budućnosti.

"Nismo bili fizički toliko iscrpljeni koliko psihički. Bili smo vezani za to mesto", rekao je Viktor Balijak, pešadinac 110. brigade koji je bio na tom području od marta 2022. godine.

Njegova jedinica bila je na južnom obodu Avdijivke, na poziciji koju zovu Zenit. Vojnici bi, nomalno, trebalo da dignu utvrđenje, ali Balijak kaže da su napadi Rusa bili stalni, a oni nisu imali ništa od opreme osim lopata.

Vojnik Oleg je stigao sredinom oktobra sa 47. brigadom. Loše obučena ruska pešadija, koja je nosila nove uniforme i marširala u redovima, postala je laka meta, rekao je on. Ukrajinska oprema je radila, a zalihe municije bile su dovoljne za povratnu vatru.

Međutim, krajem novembra, tokom velikog ruskog udara, Ukrajinci su shvatili da se nešto promenilo. Sa neba su padale klizne bombe, nevođeno oružje iz sovjetske ere naknadno opremljeno navigacionim sistemom ciljanja, a stizale su i eksplozivne bespilotne letelice koje mogu da uđu u zgrade i love vojnike.

Kako su zalihe municije opadale, Ukrajinci su uzvraćali različitim kalibrima, ispaljivali bi svaki metak koji bi našli u skladištu. Na svaki ispaljen ukrajinski metak, Rusi bi uzvraćali sa osam ili devet, rekli su vojnici.

"Što je to duže trajalo, sve više smo dobijali drnč granata za sve vrste oružja“, rekao je Oleg.

Među ukrajinskim vojnicima počela je da se javlja ideja o porazu.

Stotine ukrajinskih vojnika povuklo se u fabriku koksa nakon što su Rusi neprekidno udarali od jeseni. Fabrika iz vremena SSSR-a, puna hodnika, tunela i železničkih šina, bila je gotovo savršeno mesto za odbranu.

Međutim, nakon Nove godine, čak je i fabrika postala "ranjiva".

Ukrajinske brigade pokušale su da rotiraju ljude sa linija fronta nakon nekoliko dana ili najviše nedelje. A brigade sa dugoročnim angažmanima trebalo bi da budu povučene i ojačane kako bi im se omogućilo da zamene ljude koji su pobijeni ili ranjeni, da odmore živce i dopune zalihe. Međutim, to se nije dogodilo u Avdijevki.

Dok su se zvaničnici u Kijevu raspravljali o delikatnom pitanju nove regrutacije, mnogi vojnici na istoku osećali su se napušteno od zapadnih saveznika koji više nisu slali oružje, od njihove vrhovne komande i sunarodnika Ukrajinaca.

Frontalni napadi bili su beskrajni, svuda bi iskakali ruski vojnici koji bi pucali na Ukrajince i nestajali.

"Samo su uskakali u fabriku, njihovi leševi su tamo ostali. Planine beživotnih tela i brda uništene opreme", rekao je Maksim, vojnik u "predsedničkoj brigadi".

Međutim, Rusi su očigledno imali neograničene resurse kada su u pitanju ljudstvo i municija. Ukrajinci su shvatili da imaju sve manje opcija.

"Pod stalnih pritiskom i bez pomoći zapadnih sila, počele su da kruže priče o povlačenju. Njihovi stalni napadi su nas iscrpeli", rekao je Oleg.

Druge nedelje februara stigla je 3. jurišna brigada, sa naređenjem da krenu na fabriku koksa. Međutim, dok su oni stigli do fabrike, ruske snage su već napravile obruč oko kompleksa.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je 8. februara smenio vrhovnog komandanta Valerija Zalužnog, što je bio najveći potres u ukrajinskoj vojsci od početka rata.

Narednog dana, na ulazu u Avdijivjku, vojnici koji su se borili da spasu grad okupili su se na nekoliko kilometara od fabrike. Vodila se žustra diskucija između komandira i dvojice vojnika u jednom automobilom. Ono što se sledeće dogodilo i dalje nije najjasnije, a emocije su prštale i Rusi nadirali.

Zvaničnici ne veruju da je komandant koji je nestao kod sebe imao poverljive informacije ili vojnu opremu u trenutku kada je "ispario" sa još dvojicom vojnika. Jedan od njih pronađen je mrtav sa ranama od vatrenog oružja, a drugi vojnik i komandant od tada nisu viđeni.

Bilijak je potom 15. februara dobio naređenje za noćno povlačenje 110. brigade sa njihovih položaja na jugu Avdijivke. Tu je bio prethodne dve godie.

"Radovali bismo se da se to ranije dogodilo. Bili smo spremni da sve bacimo i odemo jer smo već duže vreme bili svesni da se kraj bliži. Sada smo znali da je prekasno i da je ovo potez očajnika", rekao je Bilijak.

Narednog dana stiglo je naređenje o povlačenju 3. jurišne brigade. Rusija je 17. februara saopštila da je preuzela kontrolu nad Avdijivkom i fabrikom koksa.

Novi načelnik ukrajinske vojske, general-pukovnik Oleksandr Sirski, objavio je 29. februara saopštenje u kojem je naglasio važnost iskusnih i odlučnih komandanata i napomenuo da je inspekcija Donjecka otkrila „određene pogrešne procene u savladavanju situacije i proceni neprijatelja“.

(Telegraf.rs)