Procureli snimci, nejasna politika Šolca prema Kijevu: Da li je nemački kancelar problem za Ukrajinu i NATO?

Šolcova vlada se u poslednje vreme odupire pritiscima da jedno od svojih najmoćnijih vojnih sredstava podeli sa Ukrajincima baš kada im je najpotrebnija

Zbog procurelih snimaka, mlakih konferencija za štampu i konfuzne politike prema Ukrajini, nemački kancelar Olaf Šolc je u velikom problemu.

Posle meseci onoga što je izgledalo kao efektivni zastoj, nastaje novi narativ ukrajinskog sukoba- ukoliko Zapad ne proširi i ne ubrza svoju podršku ukrajinskoj vojsci, Rusija bi uskoro mogla da ima veliku prednost.

Preporučujemo

S obzirom na to da Predstavnički dom američkog Kongresa tek treba da glasa o novom paketu američke vojne pomoći, evropski saveznici u NATO-u se trude da povećaju svoj doprinos ratnim naporima. Ali nisu svi na istoj strani, a Nemačka odjednom izgleda kao veliki politički i strateški problem i za Ukrajinu i za NATO u celini.

Nemačka je bila na dugom putu od ruske invazije u februaru 2022. Tada relativno nova vlada koju je predvodio kancelar Olaf Šolc napravila je veliku promenu u nemačkoj odbrambenoj politici najavljujući da će ta zemlja Ukrajini obezbediti vojni hardver. Taj potez je pomogao da se pokaže koliko je Zapad u celini ozbiljno shvatao sukob.

Od tada je, međutim, udeo Nemaca u ratu bio pomalo zbrkan. S jedne strane, nemački evri i materijali stižu do Ukrajine, doduše po principu stop-start. Ministarstvo odbrane Nemačke shvata ozbiljnost sukoba. Sve više političara u Nemačkoj pozivalo je Evropu da se spremi za veću rusku pretnju zemljama izvan Ukrajine, a takođe su rasporedili svoje bataljone u Litvaniji, što znači da će nemačke trupe biti stacionirane na samo 100 kilometara od ruske granica.

Ali s druge strane, Šolcova vlada se u poslednje vreme odupire pritiscima da jedno od svojih najmoćnijih vojnih sredstava podeli sa Ukrajincima baš kada im je najpotrebnija.

U pitanju je projektil Taurus, stelt raketa sa dometom od 500 km, dvostruko većim od britanske Storm Shadow i francuske rakete Scalp, koje je Ukrajina koristila za gađanje glavnih ruskih vojnih ciljeva.

Ukrajinci su mesecima tražili sistem Taurus, ali je Šolc do sada odbijao. Kancelar je tvrdio da se projektili ne mogu poslati u Ukrajinu jer bi to podrazumevalo dolazak nemačkih trupa u tu zemlju jer moraju da ih programiraju. On tvrdi da tim postupkom rizikuju eskalaciju sukoba.

Šolc je napravio i diplomatski pogrešan korak na nedavnom samitu kada je nagovestio da francuske i britanske snage koriste krstareće rakete koje su navodno pod kontrolom Ukrajine. To je nešto što nijedna zemlja ne priznaje. Šef komiteta za spoljne poslove britanskog Donjeg doma je te primedbe nazvao "pogrešnim i neodgovornim potezom koji je kao šamar saveznicima".

Ali gore od Šolcovog odbijanja da pošalje rakete u Ukrajinu bilo je nedavno curenje snimka na kojem se moglo čuti kako oficiri nemačkih vazduhoplovnih snaga direktno protivreče Šolcovom argumentu, umesto toga potvrđujući da projektil ne zahteva dolazak nemačkih snaga u Ukrajinu.

Snimak je objavljen u ruskim medijima, a Moskva preti da će doći do strašnih posledica po Nemačku ako Taurus bude raspoređen u Ukrajini.

Prevareni Ukrajinci?

To što je tako osetljiv razgovor uopšte mogao da se snimi i procuri u javnost, užasnulo je mnoge u Nemačkoj i  NATO. Međutim, otkriće da je Šolcov javni izgovor za uskraćivanje Taurusa neosnovan izazvalo je dubok gnev među saveznicima i Ukrajincima.

Prema rečima Bendžamina Talisa, višeg saradnika u Nemačkom savetu za spoljne poslove, snimak pokazuje da kancelar nije istinski posvećen pobedi Ukrajine.

"Ovakvo zadržavanje rizikuje da Ukrajina izgubi, a ukoliko do toga dođe cela Evropa će biti u riziku od uvlačenja u veliki rat. Šolcovi argumenti su razotkriveni jedan po jedan i mnogi su ih protumačili kao izgovor. Saveznici su poslali slično oružje i nisu se suočili sa odmazdom. Sve što Šolc radi je da pokazuje slabost i da od Nemačke pravi višu metu", rekao je Talis.

Rusi su nedavno napredovali na istoku Ukrajine, a mnogi analitičari smatraju da je to zbog nedostatka oružja Kijevu.

Osim što nastavljaju da nanose velike žrtve ruskoj vojsci, za koju Kijev tvrdi da je izgubila preko 400.000 vojnika od februara 2022. godine, ukrajinske oružane snage se trenutno fokusiraju na uništavanje vojne imovine visoke vrednosti koju će Rusi teško zameniti, među kojima je i ruski patrolni brod koji je 4. marta pogođen.

Ovi udari imaju višestruku korist - osim što ne nanose ljudske žrtve Ukrajini, oni i potkopavaju taktičke sposobnosti Rusije i dovode u pitanje ideju da njihovi resursi nisu garancija za pobedu.

Isto važi i za raketne i bespilotne udare unutar ruske teritorije, posebno u pograničnom regionu Belgoroda, koji je Ukrajina više puta gađala.

Međutim, bez dovoljno zapadnog oružja da se nastave ovi napori, i zbog vojnika koji se povlače sa položaja zbog manjka oružja, Ukrajini će biti teško da ispuni obećanja koje su dali svojim zapadnim saveznicima.

(Telegraf.rs)