Više od 40 zemalja zahteva istragu povodom smrti Navaljnog
Rusija mora da dozvoli "nezavisnu i transparentnu međunarodnu istragu njegove iznenadne smrti"
Nakon smrti ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog više od 40 zemalja pozvalo je na međunarodnu istragu.
Rusija mora da dozvoli "nezavisnu i transparentnu međunarodnu istragu njegove iznenadne smrti", rekla je ambasadorka EU Lote Kundsen na savetu UN za ljudska prava u ponedeljak u ime 43 države.
Poziv je u ime svih 27 država EU i još 16 zemalja, uključujući Kanadu, Veliku Britaniju, Sjedinjene Američke Države i Ukrajinu, upućen preko ambasadorke Evropske unije u Savetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ženevi Lote Knudsen, prenosi Rojters.
"Ogorčeni smo smrću ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog, za koju su odgovorni ruski predsednik (Vladimir) Putin i ruske vlasti. Rusija mora da dozvoli nezavisnu i transparentnu međunarodnu istragu o okolnostima njegove iznenadne smrti", poručila je Knudsenova.
Vlasti tvrde da je on 16. februara u zatvoru u arktičkoj regiji Jamal preminuo prirodnom smrću, no okolnosti njegove smrti i dalje su nepoznate. Nakon sahrane njegov tim je još jednom naglasio da će opozicija, izbegla u inostranstvo, nastaviti svoju borbu protiv korupcije ruskih vlasti i političkog aparata predsednika Vladimira Putina.
Više od stotinu uhapšenih
Navaljnova ostavština ostaće živa "dok god ima miliona ljudi u Rusiji i svetu koji nisu indiferentni prema tome. Zato ne smemo odustati", poručili su. Na dan sprovoda održani su događaji delom zemlje, s desetinama uhapšenih. Platforma OVD-Info je jutros izvestila da je bilo više od stotinu uhapšenih u dvadeset gradova, uključujući 20 samo u Novosibirsku.
U Moskvi su se juče na sahrani okupile hiljade ljudi. Mnogi od njih uzvikivali "Putin je ubica!" i "Rusija bez Putina". Rodbina, pobornici i aktivisti za ljudska prava optužuju Putina da je ubio svog političkog protivnika u zatvoru. Navaljni je već oslabio zbog ranijeg trovanja, a vlasti tvrde da je kolabirao u dvorištu zatvora te da pokušaji oživljavanja nisu uspeli.
Kremlj odbacuje odgovornost za njegovu smrt, uoči izbora koji se održavaju od 15. do 17. marta te se na njima očekuje Putinova pobeda za peti mandat na čelu Rusije.
(Telegraf.rs)