Šta se dešava ako Čarlsa III proglase za nesposobnog da vlada

Nakon što je vladaru Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske dijagnostikovan tumor pre nekoliko nedelja, nekoliko pitanja u vezi sa sukcesijom britanskog prestola vratilo se u žižu javnosti, između ostalog i ono koje ne pretpostavlja najgore

Nakon što je Čarlsu III dijagnostikovan kancer, otvorio se čitav iza novih, odnosno starih, pitanja: ko će ga naslediti, i kako ko u britanskoj kraljevskoj porodici stoji u liniji sukcesije, tj. prestolonasledstva, budući da je svima jasno da će Vilijam biti naredni na prestolu Ujedinjenog Kraljevstva. Time smo se već bavili.

Jedno urgentnije pitanje tiče se situacije koja ne pretpostavlja najgore za Čarlsa III (smrt), već samo privremenu ili trajnu nesposobnost da vodi državu, onako kako to britanski monarsi vekovima čine: da predsedava otvaranjima Parlamenta, da daje kraljevski pristanak na zakone, da zvanično imenuje ministre u vladi, uključujući i glavnog ili prvog ministra, tj. premijera.

Preporučujemo

Za sada, on se i dalje redovno sastaje sa Sunakom, iako se sada retko pojavljuje u javnosti (za to služi brojna porodica, da se pojavljuje u njegovo ime), budući da se leči i da je podvrgnut tretmanu o kome, prirodno, ne znamo mnogo, s obzirom da nije javno objavljeno o kakvom se tumoru radi i gde se nalazi.

Ali ako ne bude mogao da radi, ako mu se stanje pogorša, a malo je verovatno da bi u tom slučaju abdicirao (poslednji put se to desilo 1936, dakle relativno nedavno za takvu stvar, kada se Edvard VIII povukao da bi oženio Volis Simpson, ali taj događaj nije u lepom sećanju roda Vindzorovog), koje su druge opcije?

Zakon o regentstvu iz 1937. crta jasan put. Ako je monarh privremeno onemogućen ili van zemlje, dva ili više Savetnika Države mogu biti imenovani da popune upražnjeno mesto, što se zapravo desilo mnogo puta tokom vladavine kraljice Elizabete II.

Trenutno postoji pet Državnih savetnika (velikim slovom jer je „Counsellors of State” zapravo svojevrsna i jasno definisana institucija): kraljica-supruga Kamila, i četiri odrasle osobe, starije od 21 godine, koje se nalazi u liniji sukcesije, dakle prinčevi Vilijam, Hari i Endru te potonjega kći Beatris.

Ali Hari živi u Kaliforniji, Endru je izopšten zbog neodređenosti svoje povezanosti sa Džefrijem Epstinom, Beatris je mislima daleko od kraljevskih dužnosti; zato je 2022. pomenuti zakon izmenjen, pa su njihovo mesto popunili Čarlsovi mlađi brat i sestra, princ Edvard i princeza Ana.

Pošto Savetnici države ne mogu da rade sve ono što radi monarh (ne mogu, recimo, da imenuju premijera), zakon reguliše i daleko ozbiljniju situaciju, ako bi kralj postao „za sada nesposoban za obavljanje kraljevskih funkcija” — u tom slučaju obrazuje se Regentsko veće.

Za to je potrebno da kraljica-supruga, Lord kancelar, Lord glavni sudija, Gospodar svitaka (zvanično: „Master of the Rolls” ) i Spiker Doma komuna, na temelju medicinskih dokaza, potpišu deklaraciju o nesposobnosti (od njih petoro, troje moraju da se slože).

Deklaracija se zatim čita u Tajnom veću (Privy Council, kod nas ponekad prevođen kao „Državni savet”, mada to nije dobar prevod, ponajmanje zato što izaziva konfuziju zbog već pomenute institucije sličnog naziva), u kojem sede vladini ministri i najistaknutiji članovi oba doma Parlamenta, iz svih političkih tabora.

Nakon toga, regent može da podnese zakletvu i da preuzme funkciju monarha unutar UK, uz dva ograničenja: ne može da potvrdi zakon kojim se menja linija sukcesije, niti da se meša u zakon koji štiti Crkvu Škotske unutar UK. Druge države kojima je britanski monarh poglavar, moraju zasebnom legislaturom da ga priznaju za regenta.

Ali ko je regent? Zakon reguliše, naravno, i to pitanje: prva osoba na listi sukcesije starija od 18 godina, što sada znači Vilijam, princ od Velsa. Ako bi kojim slučajem i on bio onemogućen, onda bi Hari morao da se vrati iz Amerike, a Hari ne bi došao sam...

(Telegraf.rs)