Grad od 22 miliona stanovnika na rubu kolapsa: Za nekoliko meseci može da ostane bez vode

"Trenutno je toplo vreme. Još je gore, stvari su komplikovanije."

Alehandro Gomez je bez tekuće vode više od tri meseca. Ponekad dođe na sat ili dva, ali samo malo curi, jedva dovoljno da se napuni nekoliko kanti. Onda mnogo dana ni kapi, piše CNN.

Gomez, koji živi u okrugu Tlalpan u Meksiko Sitiju, nema veliki rezervoar za skladištenje, tako da ne može da dobije dostavu kamionom za vodu - jednostavno nema gde da je uskladišti. Umesto toga, on i njegova porodica traže šta mogu da kupe.

Kada se umiju, hvataju tu vodu da bi njom isprali toalet. Teško je, rekao je za CNN. "Potrebna nam je voda, neophodna je za sve."

Nestašice vode nisu neuobičajene u ovom kraju, ali ovaj put se oseća drugačije, rekao je Gomez.

"Trenutno je toplo vreme. Još je gore, stvari su komplikovanije."

Meksiko Siti, metropola od gotovo 22 miliona ljudi i jedan od najvećih gradova na svetu, suočava se sa teškom krizom vode jer se niz problema – uključujući geografiju, haotičan urbani razvoj i infrastrukturu koja popušta – pogoršavaju pod uticajem klimatskih promena.

Godine nenormalno niskih padavina, duži sušni periodi i visoke temperature dodali su stres sistemu za vodu koji se već napreže da se nosi sa povećanom potražnjom. Vlasti su prinuđene da uvedu značajna ograničenja za vodu koja se crpi iz rezervoara.

"Nekoliko naselja pati od nedostatka vode nedeljama, a preostalo je još četiri meseca dok nea počnu kiše", rekao je Kristijan Domingez Sarmijento, atmosferski naučnik sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM).

Političari umanjuju bilo kakav osećaj krize, ali neki stručnjaci kažu da je situacija sada dostigla tako kritične nivoe da bi Meksiko Siti mogao da se kreće ka "nultom danu" za nekoliko meseci – kada će slavine presušiti za ogromne delove grada.

Istorijski minimumi

Gusto naseljen Meksiko Siti prostire se preko korita jezera na velikoj nadmorskoj visini, oko 2.225 metara iznad nivoa mora. Izgrađen je na tlu bogatom glinom - u koju sada tone - i sklon je zemljotresima i veoma ranjiv na klimatske promene. To je možda jedno od poslednjih mesta koje bi neko danas izabrao da izgradi megagrad.

Asteci su izabrali ovo mesto da sagrade svoj grad Tenočtitlan 1325. godine, kada je to bio niz jezera. Izgradili su ostrvo, proširujući grad prema van, gradeći mreže kanala i mostova za rad sa vodom.

Ali kada su Španci stigli početkom 16. veka, srušili su veći deo grada, isušili dno jezera, zasuli kanale i posekli šume. Videli su vodu "kao neprijatelja kojeg treba savladati da bi grad napredovao", rekao je Hose Alfredo Ramirez, arhitekta i ko-direktor Groundlab-a, organizacije za dizajn i istraživanje politike.

Njihova odluka utrla je put mnogim savremenim problemima Meksiko Sitija. Močvare i reke zamenjene su betonom i asfaltom. U kišnoj sezoni muče ga poplave. U sušnoj sezoni nestašice vode.

Oko 60% vode u Meksiko Sitiju dolazi iz podzemnog vodonosnog sloja, ali je to toliko previše da grad tone zastrašujućom brzinom - oko šest centimetara godišnje, prema nedavnim istraživanjima. A vodonosni sloj se ne popunjava ni blizu dovoljno brzo. Kišnica se kotrlja sa tvrdih, nepropusnih površina grada, umesto da tone u zemlju.

Ostatak gradske vode se pumpa na velike udaljenosti uzbrdo od izvora van grada, u neverovatno neefikasnom procesu, tokom kojeg se oko 40% vode gubi kroz curenje.

Vodovodni sistem Kucamala, mreža rezervoara, pumpnih stanica, kanala i tunela, snabdeva oko 25% vode koju koristi dolina Meksika, koja uključuje Meksiko Siti. Ali teška suša je učinila svoje. Trenutno, na oko 39% kapaciteta, čami na istorijskom minimumu.

"To je skoro polovina količine vode koju bi trebalo da imamo", rekla je Fabiola Sosa-Rodriges, šef odeljenja za ekonomski rast i životnu sredinu na Metropolitan autonomnom univerzitetu u Meksiko Sitiju.

U oktobru, Konagva, državna komisija za vodu, objavila je da će ograničiti vodu iz Kucamale za 8% "kako bi se obezbedilo snabdevanje stanovništva vodom za piće s obzirom na veliku sušu".

Samo nekoliko nedelja kasnije, zvaničnici su značajno pooštrili ograničenja, smanjujući količinu vode koju sistem snabdeva za skoro 25%, okrivljujući ekstremne vremenske uslove.

"Moraće da se preduzmu mere da se voda koju Kucamala raspoređuje tokom vremena, kako bi se osiguralo da ne nestane", rekao je u to vreme Herman Arturo Martinez Santojo, generalni direktor Konagve.

Prema februarskom izveštaju, oko 60 odsto Meksika doživljava umerenu do izuzetnu sušu. Skoro 90% Meksiko Sitija je u teškoj suši - a ona će se pogoršati jer će sde početak kišne sezone čekati još mesecima.

"Na sredini smo sušne sezone sa stalnim porastom temperature koji se očekuje do aprila ili maja", rekla je Džun Garsija-Besera, docent za inženjerstvo na Univerzitetu Severne Britanske Kolumbije.

Prirodna varijabilnost klime u velikoj meri utiče na ovaj deo Meksika. Tri godine La Ninje donele su sušu regionu, a zatim je dolazak El Ninja prošle godine pomogao da se dobije bolno kratka kišna sezona koja nije uspela da dopuni rezervoare.

Ali dugoročni trend globalnog zagrevanja izazvanog ljudima zuji u pozadini, podstičući duže suše i žešće toplotne talase, kao i jače kiše kada dođu.

"Klimatske promene su učinile suše sve ozbiljnijim zbog nedostatka vode", rekao je Sarmiento iz UNAM-a. Uz to, visoke temperature "dovele su do isparavanja vode koja je dostupna u sistemu Kucamala", rekla je ona.

Prošlog leta su brutalni toplotni talasi zahvatili velike delove zemlje, koji su odneli najmanje 200 života. Ovi toplotni talasi bi bili "praktično nemogući" bez klimatskih promena, prema analizi naučnika.

Klimatski uticaji su se sukobili sa rastućim problemima grada koji se brzo širi. Populacija raste, a stručnjaci kažu da centralizovani vodovodni sistem nije održao korak.

"Nulti dan"

Kriza je pokrenula žestoku debatu o tome da li će grad dostići "nulti dan", kada će sistem Kucamala pasti na tako nizak nivo da neće moći da obezbedi vodu stanovnicima grada.

Lokalni mediji su početkom februara naveliko objavili da je zvaničnik ogranka Konagve rekao da bi bez značajne kiše "nulti dan" mogao da stigne već 26. juna.

Ali vlasti su od tada nastojale da uvere stanovnike da neće biti "nultog dana". Na konferenciji za novinare 14. februara, meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador rekao je da je u toku rad na rešavanju problema vode. Gradonačelnik Meksiko Sitija, Marti Batres Gvadarama, rekao je na nedavnoj konferenciji za novinare da su izveštaji o "nultom danu" "lažne vesti" koje šire politički protivnici.

Konagva je odbila CNN-ove zahteve za intervjue i nije odgovorila na konkretna pitanja o izgledima "nultog dana".

Ali mnogi stručnjaci upozoravaju na sve veću krizu. Meksiko Siti bi mogao da ostane bez vode pre nego što dođe kišna sezona ako nastavi da je koristi na isti način, rekla je Sosa-Rodriges. "Verovatno ćemo se suočiti sa nultim danom", dodala je ona.

To ne znači potpuni kolaps vodovodnog sistema, rekla je, jer grad ne zavisi samo od jednog izvora. Neće biti isto kao kada je Kejptaun u Južnoj Africi bio opasno blizu potpuno suvih slavina 2018. nakon teške višegodišnje suše. "Neke grupe će i dalje imati vodu", rekla je, "ali većina ljudi neće."

Raul Rodrigez Markes, predsednik neprofitnog savetodavnog veća za vode, rekao je da ne veruje da će grad ove godine dostići "nulti dan" - ali, upozorio je, hoće ako se promene ne dese.

"Mi smo u kritičnoj situaciji i mogli bismo da dođemo do ekstremne situacije u narednih nekoliko meseci", rekao je on za CNN.

"Mislim da niko nije spreman"

Skoro deceniju, Sosa-Rodriges je upozoravala zvaničnike na opasnost od "nultog dana" za Meksiko Siti.

Ona je rekla da su rešenja jasna: bolji tretman otpadnih voda bi povećao dostupnost vode i smanjio zagađenje, dok bi sistemi za prikupljanje kišnice mogli da zahvate i tretiraju kišu, i omoguće stanovnicima da smanje svoje oslanjanje na vodovodnu mrežu ili kamione za vodu za 30%.

Otklanjanje curenja učinilo bi sistem mnogo efikasnijim i smanjilo zapreminu vode koja se mora izvući iz vodonosnog sloja. A rešenja zasnovana na prirodi, kao što je obnavljanje reka i močvara, pomogla bi u obezbeđivanju i prečišćavanju vode, rekla je, uz dodatnu prednost ozelenjavanja i hlađenja grada.

U saopštenju na svojoj veb stranici, Konagva je rekla da preduzima trogodišnji projekat za instaliranje, razvoj i poboljšanje vodovodne infrastrukture kako bi pomogao gradu da se nosi sa smanjenjem sistema Kucamala, uključujući dodavanje novih bunara i puštanje u rad postrojenja za prečišćavanje vode.

Ali u međuvremenu, tenzije rastu jer su neki stanovnici primorani da se nose sa nestašicom, dok drugi — često u bogatijim enklavama — ostaju uglavnom bez promena.

"Postoji jasan nejednak pristup vodi u gradu i to je povezano sa prihodima ljudi", rekla je Sosa-Rodriguez. Iako "nulti dan" možda još nije tu za ceo Meksiko Siti, neki kvartovi se godinama bore s tim, dodala je ona.

Amanda Martinez, još jedna stanovnica gradskog okruga Tlalpan, rekla je da za ljude ovde nedostatak vode nije ništa novo. Ona i njena porodica često moraju da plate više od 100 dolara za vodu iz jednog od gradskih kamiona za vodu. Ali postaje sve gore. Ponekad može da prođe više od dve nedelje bez vode i ona se plaši šta bi moglo da se desi, rekla je za CNN.

"Mislim da niko nije spreman."

(Telegraf.rs)