Jeziva "sekta sudnjeg dana": Vođa terao ljude da lome sebi noge, jedu pacove, a onda je uradio nešto najgore

Kult Roka Terija jedan je od najjezivijih religijskih kultova za koje znamo

Vođa religioznog kulta, ubeđivao je svoje sledbenike da će smak sveta biti krajem 1970-ih, podvrgavao ih je sve više uvrnutim mučenjima ako su sumnjali u njegovu reč ili pokušavali da napuste grupu. Rok Terio je ranije bio član Crkve adventista sedmog dana, ali je razvio još ekstremnije tumačenje njene filozofije kraja sveta. Formirao je sopstvenu grupu pod nazivom The Ant Hill Kids, zasnovanu na svom snu o zajedničkom radu čovečanstva "Kao mravi u mravinjaku".

Međutim, iako je propovedao jednakost, svojim kultom je upravljao "čvrste ruke". Sve žene u grupi imale su obavezu da imaju seks sa njim i imao je najmanje 26 dece sa više "supruga" i konkubina.

Preporučujemo

Pripadnici kulta zarađivali su tako što su pravili hleb i torte i prodavali ih, dok je on sedeo i izdavao naređenja.

Ukoliko bi neko prekršio njegova pravila, kazne su bile stravične. Zabranjivao je članovima grupe da imaju konktakt sa porodicom ili prijateljima koje su imali pre nego što su pristupili kultu, zato što se to kosilo sa njegovim strogim vrednostima "slobode".

- Stavljao je ljude na suspenzije da vise sa plafona, čupao im svaku dlaku sa tela ili je pribegavao ponižavajućim radnjama, kao što je vršenje nužde po njima - objašnjeno je u podkastu pod nazivom Morbid Truth (morbidna istina).

Terio je bio ubeđen da će kraj sveta da stigne u februaru 1979. godine i svoju komunu je relocirao iz Kvebeka na kanadsko napušteno poluostrvo Gaspe kako bi čekali drugi dolazak Isusa Hrista. Kada je taj datum došao, a smaka sveta nije bilo, Terio je imao izgovore, ali je nastavio da gradi svoj kult, koji je dostigao vrunac osamdesetih, kada je imao oko 40 članova.

- Nije bio uznemiren zbog svog neuspeha, a kako je bio dobar manipulator, lako je pripisao neuspeh neskladu u protoku vremena između našeg sveta i "božanskog rasporeda". Iako nije imao logično i normalno ponašanje, njegovi sledbenici su se držali romantizovanih predstava o svom vođi i smatrali ga svojim apsolutnim autoritetom - objašnjeno je u spomenutom podkastu.

Svako ko je pokušao da napusti kult je udaran kožnim kaišem ili pretučen čekićem. Kako je vreme prolazilo, zlostavljanje je postajalo sve gore i bolesnije. Svoje sledbenike koji se nisu u potpunosti povinovali njegovoj volji primoravao je da slome sami svoje noge velikim građevinskim čekićima, sede na vrućim šporetima i jedu mrtve pacove i miševe. Čak i da pucaju jedni u druge.

Počeo je da provodi opasne i često potpuno nepotrebne operativne zahvate. Nakon što se pripadnica kult Solanž Boilard požalila da ima bolove u  stomaku, bolesni vođa kulta joj je hirurški otvorio stomak bez anestezije. Podvrgao je ženu opasnom klistiranju, a onda pokušao da pomera njene unutrašnje organe golim rukama.

Kada je umrla, "propovednik" je otvorio njenu lobanju i ejakulirao na njen mozak u "pokušaju da je vrati u život".

Kanadska policija tek je 1989. godine uhapsila Terija, koji je godinama bio zaštićen zbog toga što je policija oklevala da se umeša u poslove crkve. Osuđen je 1993. godine za drugostepeno ubistvo Solanž Boilard i osuđen je na kaznu doživotnog zatvora.

Umro je iza rešetaka 2010. godine, nakon što ga je cimer iz ćelije izbo nožem u vrat. Ubica je tada mirno odšetao do zatvorske straže, dao im nož i rekao gde se nalazi telo, kao i da ga je "iseckao".

(Telegraf.rs)