Šta smo naučili posle dve godine sukoba u Ukrajini: Rat koji je doneo ogromne promene u taktici

Rusija je izgleda ponovo nadjačala Ukrajinu, ali planira da poveća proizvodnju bespilotnih letelica kako se rat odugovlači u treću godinu

Ukrajina se dve godine bori protiv Rusije kako bi oslobodila svoje teritorije i oterala Ruse – ali snabdevanje, taktika i ravan teren značili su da je toliko hvaljena ukrajinska kontraofanziva prošle godine dala malo opipljivih rezultata, piše Al Jazeera.

Na širokom poljoprivrednom zemljištu južne Ukrajine, nema mnogo pokrića za napadačku silu.

Rusija je imala mesece da pripremi svoju odbranu i izgradi je u dubini pre početka ukrajinske ofanzive.

Red za redom rovova, protivtenkovske prepreke, rovovi i ojačani bunkeri formirali su barijeru, često kilometrima duboku, efektivno zadržavajući ukrajinske snage dok su u više navrata pokušavale da se probiju na otvoreno područje iza njih, ali bez uspeha.

Kontraofanziva je zaglibila u spori, iscrpljujući rat, dok ruska strategija da natera Ukrajinu da plati za svaki metar koji pokuša da pređe pokazuje znake uspeha.

Kvalitet ruskih vojnika može biti upitan, ali oni su i dalje u stanju da uspore ukrajinsko napredovanje, zaštićeni u utvrđenim zemunicama, uz pomoć osmatračkih dronova koji sprečavaju ukrajinsku vojsku da izvede iznenadne napade na njih.

Uprkos tome, mešavina novog i starog oružja promenila je dinamiku modernog ratišta i rata koji se vodi u Ukrajini.

Neke nove taktike se razvijaju i uspešni sistemi naoružanja su uvedeni u igru dok su stari, kao što je tenk, i dalje u upotrebi.

Ipak, uprkos svim inovacijama 21. veka, bojna polja južne Ukrajine počinju da poprimaju jezivu dinamiku Prvog svetskog rata. General od pre jednog veka ne bi imao problema da razume brutalnu parolu ovog sukoba.

Dronovi, dronovi i još dronova

Dronovi su sastavni deo obe strane u ovom ratu.

Rusija je dosta zakasnila s usvajanjem njihove upotrebe i platila je visoku cenu pošto su pokušaji njene vojske da iznenadi Ukrajinu bili prekinuti masovnom artiljerijom koja je korišćena za uništavanje ruskih oklopnih i pešadijskih jedinica.

Mali ukrajinski dronovi korišćeni su za bacanje granata na ruske položaje, demorališući trupe zaglavljene u rovovima.

Ukrajinska artiljerija ih je koristila za otkrivanje ruskih artiljerijskih baterija te su mogle brzo da podese vatru u realnom vremenu, hvatajući ruske trupe i tenkove na otvorenom dok su pokušavali da napreduju preko ravnih polja.

Moskovske snage su tokom vremena primenile naučene lekcije i okrenule situaciju. Sada su ukrajinske jedinice te koje bivaju uhvaćene u napredovanju samo da bi bile uništene ruskim artiljerijskim udarima.

Obe strane su shvatile vrednost ne samo dronova za nadzor, već i dronova većeg dometa koji se mogu koristiti za gađanje vrednih ciljeva duboko iza neprijateljskih linija.

Rusija je koristila stotine bespilotnih letelica Šahed-136 iz Irana kao jeftine krstareće rakete.

Dok sporo lete, one služe za iscrpljivanje ukrajinske protivvazdušne odbrane, prazneći zalihe ukrajinskih raketa dok kombinacija napada dronom, krstarećim i balističkim projektilima stalno narušava sposobnost Ukrajine da se brani.

Ukrajina je naučila lekciju da je mnoštvo jeftinih, efikasnih, naoružanih dronova korisno u ratu na industrijskom nivou i dobar način da nadoknadi to što ima slabije vazdušne snage.

Ukrajina planira masovnu proizvodnju dronova koji mogu da unište ciljeve udaljene do 1.000 kilometara, teoretski dovodeći Moskvu i Sankt Peterburg u domet. Što je još važnije, ranžirne stanice, lučki objekti, železnička skladišta i kasarne sada bi se potencijalno našli na udaru, što bi dodatno komplikovalo ruske logističke izazove u snabdevanju njenih snaga na linijama fronta.

Da bi dao predstavu o oslanjanju na dronove, Mihail Fedorov, zamenik ukrajinskog premijera, rekao je da je samo u 2023. domaća proizvodnja dronova porasla na 300.000 komada, a to ne uključuje strane donacije.

Cilj ove godine je da se napravi više od milion dronova, sa najmanje polovinom komponenti koje se proizvode lokalno, u nastojanju da se nadoknadi slabljenje podrške Sjedinjenih Država Ukrajini.

Industrija je ključna

Bez obzira na to ko pobedi na američkim izborima, podrška Ukrajini je oslabila jer su domaći problemi i drugi ratovi, poput izraelske kampanje u Gazi, upijali američku podršku i resurse.

Ukrajina ne dobija vojnu pomoć koja joj je očajnički potrebna dok Rusija svoju ekonomiju postavlja na lagane ratne osnove, sada izdvajajući 6,5 odsto svog ukupnog budžeta za nadoknadu značajnih gubitaka na bojnom polju.

Jedna procena, koju je ovog meseca objavio istraživački centar Royal United Services Institute (RUSI), kaže da Rusija sada može da proizvodi 125 tenkova mesečno, što je više nego dovoljno da zameni one uništene u nedavnim borbama.

Ukrajina se zato sve više oslanja na evropske članice NATO-a, koje bi trebalo da nadoknade potencijalni nedostatak američke vojne pomoći.

Podsticanje ukrajinske odbrambene proizvodnje dronova i artiljerijske municije sada se smatra nacionalnim prioritetom.

Brutalna aritmetika pokazuje da je Ukrajini potrebno dodatnih 240.000 granata mesečno da bi održala korak sa Rusijom.

Pošto se većina borbi vodi na velikim udaljenostima, artiljerija je ključna za obe strane.

Ruska industrija je značajno povećala proizvodnju artiljerijskih granata i višestrukih raketnih sistema (MLRS), zajedno sa velikim uvozom severnokorejske artiljerijske municije i balističkih projektila.

Rusija sada može da ispali pet granata na svakog Ukrajinca. Očajni ukrajinski defanzivci u nekim oblastima sada ispaljuju nekoliko metaka dnevno, samo da bi sprečili poraz.

Teško naučene lekcije

Svetske vojske su posmatrale kako se sukob razvija i morale su da nauče nekoliko teških lekcija.

Predratne procene za proizvodnju artiljerije bile su užasno male, a ukrajinski sukob pokazuje koliko je industrijske snage potrebno kada se bori s ekvivalentnom vojskom ili većom.

Predratne zalihe projektila su takođe izuzetno male.

Većina projektila za kopneni napad bili su ostaci iz Hladnog rata. Sada je jasno da će ih biti potrebne hiljade, što znači da su jeftine, brzo proizvedene rakete ključni delovi svakog arsenala.

Isto tako je neophodan i slojeviti sistem protivvazdušne odbrane, koji se ponovo oslanja na velike količine jeftinih projektila, čija se proizvodnja može brzo povećati. Isto važi i za krstareće rakete.

Rakete poput Storm Shadow – sa dometom većim od 250 km – su izuzetno efikasne, ali su skupe i potrebno je mnogo vremena da se naprave. Potrebne su jeftine alternative.

Ideja o tenkovima se vratila

Pre invazije, mnoge vojske su se postepeno oslobađale svojih tenkova. Ali iskustvo sada pokazuje da tenk, propisno zaštićen i kao deo kombinovanog napada, i dalje ima veliku upotrebu na bojnom polju i ostaje zastrašujuće oružje.

Da se ​​vratimo na bespilotne letelice, koje su se našle na svakom nivou bojnog polja.

One mogu pomoći svakoj vojsci da iskoristi opremu i oružje koje ima.

Jedan ukrajinski vojnik je nedavno primetio, u intervjuu za Politico, da se preciznost artiljerijskih jedinica povećala za 250 odsto kada su uparene sa dronovima.

(Telegraf.rs)