"Rusija je pretnja, u julu neće biti poziva za članstvo Ukrajine": Telegraf na brifingu ambasadorke SAD u NATO

Ambasadorka je na brifingu govorila o članstvu Ukrajine i Švedske u alijansi, Trampovoj izjavi, odnosima sa Rusijom i odlaskom Stoltenberga sa funkcije generalnog sekretara

NATO ove godine obeležava 75 godina od osnivanja. Ambasadorka SAD pri toj organizaciji Džulijana Smit, izjavila je danas na brifingu za novinare, na kom je prisustvovao i Telegraf, da ne očekuje da će u julu alijansa uputiti poziv Ukrajini za članstvo na samitu u Vašingtonu.

"Očekujem da će saveznici signalizirati da alijansa nastavlja da se približava Ukrajini i da preduzimamo konkretne korake kako bismo bili kao most između mesta na kom smo sada i tog punopravnog članstva. Nadamo se da će nam se na predstojećem Samitu lično pridružiti i predsednik Zelenski. Mislim da će imati prilike da čuje nepokolebljivo jedinstvo i podršku saveznika njihovoj zemlji. To će biti i poruka Putinu da nismo promenili našu podršku ukrajini", rekla je ambasadorka.

Preporučujemo

Ukrajina je jasno dala do znanja da je njen cilj da postane član tog vojnog saveza koji predvodi SAD.

Kijev i neki od saveznika unutar NATO-a, posebno u istočnoj Evropi, zalagali su se za poziv za članstvo, iako Ukrajina ne može da postane članica NATO-a dok je u ratu.

"Saveznici su eksplicitno izjavili da je budućnost Ukrajine u NATO savezu. Tako smo ponovo potvrdili ono što je alijansa rekla 2008. godine kada su saveznici primetili da će Ukrajina postati članica alijanse. Naporno smo radili od prošlog samita u Vilnjusu da se preduzmu koraci kako bismo nastavili da pomažemo našim prijateljima u Ukrajini kroz neophodne reforme unutar te zemlje u cilju da se približi evroatlantskim integracijama", istakla je Smit i dodala da je fokus NATO-a prvenstveno da nastavi da pomaže Ukrajini u ratu protiv Rusije s ciljem da Kijev pobedi.

Gospođa Smit je rekla da će na predstojećem NATO samitu u Briselu biti održane dve različite sednice.

"Razgovaraćemo o napretku u sprovođenju novih vojnih planova NATO-a, kao i o našem radu sa odbrambenom industrijom kako bismo osigurali da naše vojske i dalje budu dobro opremljene. Razgovaraćemo i o koracima koje saveznici preduzimaju kako bi povećali ulaganja u odbranu. Na Samitu 2014. godine saveznici su obećali da će trošiti dva odsto svog BDP-a na odbranu i to obećanje je trebalo da traje do ove godine. I evo nas sada na kraju tog desetogodišnjeg obećanja. Ono što smo mogli da zaključimo tokom desetogodišnjeg praćenja je da su rashodi za odbranu uvećavani devet godina uzastopno", rekla je ona.

Ambasadorka je dodala da se taj trend ubrzava i da veruje da će do kraja ove godine imati znatno veći broj saveznika koji će dostići tih dva odsto BDP-a.

Ona je zatim rekla da će na predstojećem Samitu jedna od najvažnijih tema biti i situacija u Ukrajini, o kojoj će se diskutovati unutar virtuelnog sastanka kontakt grupe za odbranu Ukrajine.

"Nedavno su iz EU najavili dodatnih 50 milijardi evra podrške Ukrajini, a na to se dodaje 90 milijardi evra koje su zemlje članice EU već dale. Poređenja radi, SAD su za isto vreme pružile podršku u vrednosti od 75 milijardi dolara, a ja sam i dalje uverena da će Kongres doneti još jedan paket pomoći čim se približimo drugoj godišnjici rata u Ukrajini", rekla je ambasadorka.

Smit kaže da svi treba da imaju na umu da "ukoliko Rusija uspe, da će EU i NATO biti u opasnosti jer će to ohrabriti Putina da radi sa drugim autokratama koji žele da destabilizuju njihove zemlje".

"Jedini mogući odgovor na to je kontinuirano jedinstvo NATO-a, nastavak ulaganja u našu bezbednost i što je najvažnije, nastavak pomoći našim prijateljima u Ukrajini da pokažemo protivnicima širom sveta da će NATO savez i dalje biti kamen temeljac globalne bezbednosti" rekla je ambasadorka u uvodnom izlaganju.

Turbulencije nakon Trampovog komentara i članstvo Švedske u NATO

Na pitanje kako SAD mogu da uvere saveznike u NATO-u da nastave da sarađuju nakon Trampove izjave u kojoj je naveo da bi ohrabrio Rusiju da napadne određene NATO zemlje koje ne plaćaju svoje račune, ambasadorka Smit kaže da su savez između država najveća snaga alijanse.

"U julu ove godine alijansa će proslaviti 75 godina od osnivanja. Za sedam i više decenija imali smo nekoliko republikanskih i demokratskih administracija u SAD koje su udružene u jednoj ideji. Ta ideja je da savezi, posebno NATO, zaista sede na kamenu temeljcu spoljne politike SAD. Ovi savezi su snaga Amerike. Oni nisu dobrotvorni projekat. Oni direktno služe interesima SAD i direktno služe interesima naših saveznika", rekla je ambasadorka.

Na pitanje novinara da li Trampovo ohrabrivanje Rusije da napadne članice NATO dovodi u veću opasnost američke i evropske vojnike, ambasadorka kaže:

"Pa, gledajte, ohrabrivanje Kremlja da napadne bilo koju teritoriju saveznika NATO-a zaista dovodi naše vojnike i vojnike naših saveznika u veću opasnost. Davanje takvih izjava je opasno i iskreno, neodgovorno", kratko je prokomentarisala ambasadorka Smit.

Ambasadorka je rekla da je ono što su sa saveznicima uradili tokom 70 i više godina nešto izuzetno.

"Ne samo da radimo zajedno na konvencionalnim vojnim pretnjama i nastavljamo da pružamo važno odvraćanje i odbranu teritorije članica NATO-a, već radimo zajedno iz dana u dan ovde u NATO-u na raznim budućim izazovima. Gledamo i radimo zajedno na svemirskim projektima, sajber bezbednosti štiteći kritičnu infrastrukturu, gradimo zaštitu od nekih hibridnih taktika na koje se oslanjaju Kina i Rusija. Dakle, ovo je savez koji je spreman da proslavi 75 godina zajedničkog stajanja u ime naše kolektivne bezbednosti", rekla je Džulijana Smit.

Nakon što je Turska odobrila članstvo Švedske u NATO, sve oči uprte su u nama susednu Mađarsku, koja još uvek nije ratifikovala članstvo.

Odgovarajući na pitanje šta kašnjenje u ovom procesu znači za NATO i samu SAD, ambasadorka je rekla da Švedska u osnovi deli njihove vrednosti, kao i da su tokom izvođenja vojnih vežbi bili aktivan partner.

"Švedska je spremna da u ovu alijansu unese određene kapacitete i sposobnosti, a to će se desiti onog trenutka kada postane punopravni član. Zato želimo da se situacija sa Švedskom završi što je pre moguće. Bilo nam je drago da vidimo da su naši prijatelji u Turskoj završili proces ratifikacije pre samo nekoliko nedelja i pozivamo naše prijatelje u Mađarskoj da učine isto što je pre moguće", rekla je ona.

"Rusija je primarna pretnja alijansi"

U poslednje vreme veliki broj stranih zvaničnika govorio je o mogućem sukobu NATO i Rusije koji bi mogao da je dogodi u narednih pet do deset godina. Ambasadorka Smit kaže da njene kolege veoma ozbiljno shvataju ovu pretnju i da sa EU uveliko rade na jačanju politika u oblasti bezbednosti i odbrane.

"Bilo nam je veoma drago kada smo videli da je EU dala Ukrajini veliki paket podrške. Zato verujemo da je podrška Ukrajini zbližila EU i NATO u poslednje dve godine i radujemo se nastavku bliskog sarađivanja ovde u NATO-u sa našim prijateljima u centru Evropske unije. Otkako je Rusija odlučila da započne rat u Ukrajini, NATO je preduzeo čitav niz koraka da poboljša svoju odbranu. Odmah smo videli kako ne samo SAD već i mnogi naši saveznici u Evropi pomeraju trupe u Istočnu Evropu kako bi ojačali taj blok. Takođe, videli smo da NATO razvija nove multinacionalne bataljone na istočnom krilu, kako bi se na vreme spremili da deluju protiv bilo koje ruske hibridne taktike protiv saveznika", objasnila je ambasadorka.

Ona je zatim objasnila da se NATO sprema za sve nepredviđene situacije.

"Videli smo da Rusija koristi istu taktiku da bi podrivali snage alijanse. Ne gubimo vreme, već se pripremamo za sve nepredviđene situacije. Jasno smo stavili do znanja u strateškom konceptu koji je objavljen 2022. godine da je Rusija primarna pretnja sa kojom se suočavamo ovde unutar alijanse, pored pretnji terorizmom. Dakle, naš rad se preventivno fokusira na tu pretnju i nastavljamo da se pripremamo za sve buduće nepredviđene situacije", objasnila je ambasadorka na brifingu.

Odlazak Stoltenberga

Ove godine kada NATO slavi 75 godina od osnivanja, doći će do smene generalnog sekretara Jensa Stoltenberga koji je na ovoj funkciji bio deset godina. Ambasadorka Smit, koja ima priliku da sa njim sarađuje rekla je da su mu svi zahvalni na svemu što je do sada učinio za taj savez.

"On je odlučio da će do jeseni ove godine da se povuče sa mesta generalnog sekretara. Zbog toga unutar NATO-a uveliko radimo na mogućim kandidatima. Mislim da su naši saveznici vrlo zainteresovani da se proces selekcije završi u prvom kvartalu ove godine", rekla je ona.

Gospođa Smit je zatim dodala da je jedan od mogućih kandidata i holandski premijer Mark Rute, koji je sam izrazio ineresovanje.

"On je samo jedan od mogućih kandidata, očekujemo da ćemo u narednih nekoliko meseci imati nekoliko mogućih rešenja", ispričala je ona.

(Telegraf.rs)