Da li Evropa počinje da menja strategiju naoružanja prema Ukrajini?

U najgorem slučaju, NATO ima oko pet godina da se naoruža kako bi vojni potencijal još uvek bio dovoljan za uspešno odvraćanje mogućeg napada na teritoriju članica NATO-a

Nekoliko visokorangiranih vojnih funkcionera NATO je u januaru upozorilo da savez mora da se pripremi za sukob s Rusijom.

"Moramo biti jasni u tome da se ne podrazumeva da živimo u miru", upozorio je holandski admiral i predsednik Vojnog odbora NATO-a Rob Bauer na konferenciji za štampu nakon dvodnevnog sastanka tog tela krajem januara.

U kontekstu ruske agresije na Ukrajinu, uoči godišnjice u februaru, Norvežanin Erik Kristofersen rekao je da sada postoji "mogućnost, koja će trajati možda jednu, dve ili tri godine, tokom koje moramo investirati još više u odbranu".

Sa druge strane, u susednoj Švedskoj, vrhovni zapovednik Mihael Bilden pozvao je građane te zemlje i političare da "pređu s razumevanja na konkretnu akciju".

Apel vojske političarima

Stručnjaci to vide kao apel vojske političarima u Evropi da promene strategije u sukobu s Rusijom.

"Nada da će rat biti brzo završen uz pomoć zapadnog oružja s jedne strane i sankcija protiv Rusije s druge nije se ispunila", kaže u razgovoru za DW nemački stručnjak za bezbednost Niko Lange.

Međutim, ono što zabrinjava vojsku i analitičare prvenstveno je nedostatak naoružanja, nove vojne opreme i stanje proizvodnih kapaciteta u Evropi.

Ovde je potencijal vojnog odvraćanja NATO-a usko povezan s isporukama oružja Ukrajini. EU je prošle godine obećala Ukrajini isporuku milion granata do marta, međutim, plan je propao.

Lange smatra da je nemačka vlada prekasno dala proizvođačima garancije o preuzimanju.

"To se sada radi nakon dve godine", kazao je on.

Pri tome su, kako kaže, potrebe za naoružanjem velike ne samo u Ukrajini, već i u skladištima municije zemalja NATO-a, koja se polako prazne.

Ulaganja u naoružanje

U najgorem slučaju, NATO ima oko pet godina da se naoruža kako bi vojni potencijal još uvek bio dovoljan za uspešno odvraćanje mogućeg napada na teritoriju članica NATO-a.

Gustav Gresel iz Evropskog saveta za spoljne odnose rekao je da Zapad, posebno evropske zemlje moraju da revidiraju svoje finansijske propise i povećaju proizvodnju dronova, municije i oklopnih vozila.

On smatra da je strategija snabdevanja Ukrajine, uglavnom poznatim oružjem sovjetske proizvodnje iz skladišta država istočne i srednje Evrope, polako stigla do kraja.

"Jednostavno nema više ničega. Proizvodnja oružja mora da se masovno poveća, kako za Ukrajinu, tako i za druge zemlje članice NATO", objasnio je on.

Taktičko povlačenje Ukrajine s oslobođenih teritorija?

Tokom ove zime visokorangirani oficiri i analitičari prvenstveno se fokusiraju na inferiornost ukrajinskih oružanih snaga u artiljerijskoj borbi s Rusijom, koja očigledno može da popuni praznine u isporukama iz Severne Koreje. Dok Ukrajina mora da štedi municiju.

"Odnos je trenutno jedna ispaljena ukrajinska granata na pet ruskih", kaže analitičar Mihael Kofman iz američkog Centra za pomorsku analizu (CNA).

Kofman smatra da je moguće da će Ukrajinci morati da se povuku duž istočnog fronta iz grada Avdijevke, u kojem se vode borbe, kao i da postoji opasnost od velikog ruskog napada malo severnije, u gradu Kupjansku.

"Time postaje sve jasnije da oklevanje u pogledu municije i vojne opreme u poslednje dve godine sada dovodi do toga da Ukrajina mora da se povuče iz delova zemlje koje je već oslobodila", rekao je Kristian Meling u nedavnom intervjuu.

Da li je došlo do promene strategije?

Međutim, neposredno pre Minhenske bezbednosne konferencije, na kojoj će se i ove godine sredinom februara okupiti brojni zapadni vojni stručnjaci, Niko Lange zapravo vidi početak promene strategije.

"Ona je podstaknuta vojnom situacijom u Ukrajini i analizama zapadnih vojnih krugova, koji takođe prate potrebe za naoružavanjem sopstvenih oružanih snaga", smatra on.

Zapravo, ukrajinske oružane snage takođe izveštavaju i o uspesima protiv ruske nadmoći, poput ciljanih vazdušnih napada na ruske položaje, baze i rute snabdevanja na Krimu i južnom delu Ukrajine.

"Ono što je odlučujuće jeste da bespilotni sistemi, poput bespilotnih letelica, zajedno s drugim naprednim vrstama oružja predstavljaju najbolju opciju za Ukrajinu da ne bude uvučena u rovovsku bitku u kojoj nemamo prednost", rekao je za CNN ukrajinski glavni komandant Valerij Zalužni početkom meseca.

Za 50 zemalja, predvođenih sa SAD, koje podržavaju Ukrajinu, to znači veću isporuku modernog oružja.

SAD od početka februara snabdevaju ukrajinske trupe takozvanim GLSDB preciznim bombama proizvođača Boing-Sab s dometom od 150 kilometara. To znači da je glavna ruta snabdevanja ruske vojske na obalskom pojasu između Krima i južnog ukrajinskog grada Marjiupolja u dometu Ukrajine.

Lange to potvrđuje, pozivajući se na informacije iz bezbednosnih krugova. Kijev se, kako kaže, ovom preciznom oružju nadao više od godinu dana.

"Za Ukrajinu se u ovom trenutku događa nekoliko stvari koje idu u dobrom smeru. Da li će promena strategije koju pokreću zapadni i ukrajinski vojni stratezi dopreti i do političara u Evropi, koji naposletku moraju obezbediti finansiranje isporuke oružja Ukrajini u godinama koje dolaze, kao i povećanje evropske proizvodnje oružja, to ostaje da se vidi", rekao je on.

(Telegraf.rs)