Da li se Kim Džong Un priprema za rat? Poslednji potezi izazivaju opravdanu zabrinutost

Kim se odrekao dugogodišnjeg cilja izolovane komunističke države o ponovnom ujedinjenju sa Južnom Korejom i pojačao svoje nuklearne pretnje, što je izazvalo strahove da možda planira vojnu akciju

Da li će Kim Džong Un odvesti Severnu Koreju u rat?

Decenijama je ova povučena država tvrdila da je njen cilj ponovno mirno ujedinjenje sa "sunarodnicima" u Južnoj Koreji. Sada je Kim formalno odbacio taj cilj, postavljajući svoje susede kao neprijatelje, istovremeno intenzivirajući nuklearne pretnje i testove — i podižući uzbunu oko toga da li je, sa svetom fokusiranim na ratove u Ukrajini i na Bliskom istoku, možda spreman da započne još jedan sukob, piše NBC News.

Preporučujemo

Dok pretnje i ljutita retorika nisu ništa novo od Severne Koreje, koju su pre njega vodili Kimov deda i otac, dva renomirana američka analitičara kažu da Kimovi najnoviji potezi prevazilaze "tipično buđenje" i sugerišu da bi mogao da se sprema za napad na Južnu Koreju, koja je ugovorni saveznik SAD.

"Verujemo da je, kao i njegov deda 1950. godine, Kim Džong Un doneo stratešku odluku da krene u rat", napisali su ovog meseca bivši zvaničnik Stejt departmenta Robert L. Karlin i nuklearni naučnik Zigfrid Heker u eseju na sajtu 38 North, koji se bavi Severnom Korejom.

Ta analiza i Kimovi kontinuirani postupci pokrenuli su intenzivnu debatu o tome koliko bi svet trebalo da bude zabrinut.

"Težan neuspeh mašte"

U istorijskom koraku, Kim je prošle nedelje rekao da komunistička Severna Koreja više neće težiti pomirenju sa demokratskim Jugom i da će ustav Severa biti promenjen kako bi se uklonila ideja zajedničke državnosti između dve zemlje, koje su tehnički ostale u ratu koji je okončan primirjem 1953.

Govoreći na sastanku svog parlamenta 15. januara, Kim je rekao da je Južna Koreja "glavni neprijatelj" Severa i da iako nuklearno naoružana Severna Koreja ne želi rat, "nemamo nameru da ga izbegnemo".

Takođe je rekao da će ukinuti sve vladine agencije odgovorne za promovisanje saradnje i ponovnog ujedinjenja sa Jugom i srušiti Luk ponovnog ujedinjenja izgrađen izvan Pjongjanga 2001. kako bi simbolizovao cilj ujedinjenog Korejskog poluostrva.

Situacija na Korejskom poluostrvu eskalira od početka godine.

Državni mediji su 1. januara izvestili o Kimovom zavetu da će "uništiti" Južnu Koreju ako bude isprovociran. Nekoliko dana kasnije, Severna Koreja je ispalila artiljerijske granate u blizini sporne morske granice kod zapadne obale Južne Koreje, što je navelo Južnu da održi sopstvene bojeve vežbe vežbe.

Prošle nedelje, Severna Koreja je saopštila da je testirala raketu srednjeg dometa na čvrsto gorivo sa hipersoničnom bojevom glavom, u svom prvom balističkom testu ove godine. Takođe je sprovela još jedno testiranje svojih podvodnih bespilotnih letelica sa nuklearnom sposobnošću, u znak protesta protiv zajedničkih vojnih vežbi SAD, Južne Koreje i Japana. Ovakvi testovi predstavljaju kršenje rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Tenzije su već porasle tokom 2023. godine, kada je Severna Koreja lansirala prvi špijunski satelit i prvu interkontinentalnu balističku raketu na čvrsto gorivo.

Kao odgovor na lansiranje špijunskog satelita 21. novembra, Južna Koreja je suspendovala deo vojnog sporazuma iz 2018. čiji je cilj ublažavanje tenzija između dve zemlje, obnavljajući vazdušni nadzor u blizini granice. Severna Koreja je tada potpuno suspendovala sporazum, vraćajući granične straže i druge vojne mere.

Severna Koreja je takođe održala bliske veze sa Kinom i ojačala svoje odnose sa Rusijom, gde je Kim prošle godine imao samit sa predsednikom Vladimirom Putinom u svom prvom stranom putovanju od pre pandemije kovid-19. Prošle nedelje, tokom posete severnokorejskog ministra spoljnih poslova Moskvi, Rusija je rekla da je Severna Koreja "veoma važan partner" i da dve zemlje razvijaju odnose u svim oblastima, uključujući i "osetljive".

SAD i njihovi saveznici optužili su Severnu Koreju da isporučuje Rusiji projektile i artiljeriju za njen rat u Ukrajini, što obe zemlje poriču.

Karlin i Heker tvrde da je Severna Koreja odustala od diplomatije sa SAD 2019. godine, kada su Kim i tadašnji predsednik Donald Tramp održali neuspeli samit u Vijetnamu. Od tada su pregovori o nuklearnom i raketnom programu Severne Koreje zastali i Severna Koreja je izvela rekordnu seriju testova naoružanja, razvijajući naprednije rakete koje je teže detektovati i koje bi mogle da stignu i do američke teritorije Guam, kao i Južne Koreje i Japana, u kojima se nalaze hiljade američkih vojnika.

Vašington navodi da je spreman da pregovara sa Severnom Korejom bilo gde, u bilo koje vreme i bez preduslova. Ali takođe upozorava da će svaki severnokorejski napad na SAD ili njihove saveznike naići na "ogroman" odgovor i značiti kraj Kimovog režima.

Pretpostavka da će pretnja sprečiti Kima da deluje, Karlin i Heker kažu da je "fundamentalno pogrešno tumačenje Kimovog pogleda na istoriju i teški neuspeh mašte" koji bi mogao da dovede do "katastrofe".

Prepreke u ratu

Stručnjaci Severne Koreje se uglavnom slažu da je situacija na Korejskom poluostrvu sve opasnija i da je Pjongjang promenio pristup poslednjih godina, oslanjajući se više na podršku Kine i Rusije dok one izazivaju SAD na svetskoj sceni.

"Postoji veća spremnost da se dođe u konfrontaciju sa Južnom Korejom jer postoji osećaj da je zaštićena", rekao je Skot Snajder, viši saradnik za korejske studije i direktor programa o američko-korejskoj politici u Savetu za spoljne odnose.

Istovremeno, konzervativni predsednik Južne Koreje, Jun Suk Ieol, koji je izabran 2022. godine, zauzeo je tvrđi stav prema Severnoj Koreji od svog prethodnika.

"Dvojica lidera prekidaju dijalog i spremnija su da pokažu svoju vojnu moć", rekao je Jang Mu-džin, predsednik Univerziteta za severnokorejske studije u Seulu.

Ali većina stručnjaka se ne slaže sa Karlinom i Hekerom da je Severna Koreja na ivici pokretanja rata, rekavši da njene provokacije i dalje uglavnom imaju za cilj da navedu druge zemlje da pregovaraju i da Kim možda planira da se poklope sa ovogodišnjim izborima u SAD i Južnoj Koreji.

Kažu da Kim možda takođe pokušava da ojača svoj režim suočen sa nestabilnošću kod kuće, gde se ekonomija bori i gde postoje izveštaji o gladovanju dok slobodno troši na programe naoružanja.

Kim će "nastaviti da baca bombe kako bi održao visok nivo napetosti" rekao je bivši južnokorejski ministar odbrane Šin Beom-čul.

"Ali verujem da Kim Džong Un ne može da sprovede svoje reči u delo, jer će njegovo vođstvo biti kritično povređeno kada pokrene ozbiljnu vojnu provokaciju i bude ugušen od strane saveza Južne Koreje i SAD."

Uvek postoji rizik od nenamernog sukoba ili ograničenijeg napada, kažu stručnjaci, ukazujući na epizode ​​kao što je severnokorejsko granatiranje ovog meseca.

"Stvari mogu brzo da izmaknu kontroli", rekao je Lami Kim, profesor u Azijsko-pacifičkom centru za bezbednosne studije Daniel K. Inui u Honoluluu. Granatiranje ili provokacije manjeg obima mogu biti veoma opasne.

Ali kada je u pitanju rat sa predumišljajem, Severnoj Koreji stoji niz faktora na putu. Njeno konvencionalno oružje ne može se porediti sa južnokorejskim, a Severu nedostaju rezerve hrane i nafte koje bi mu bile potrebne za vođenje takvog sukoba.

Što je najvažnije, Severnoj Koreji nedostaje podrška Kine i Rusije, koje više vole da održe status kvo, rekao je Jang.

SAD bi trebalo da iskoriste uticaj Kine na Severnu Koreju, rekao je on, "jer produženo odvraćanje SAD i Južne Koreje ne može da kontroliše i zaustavi agresiju Severne Koreje".

U Južnoj Koreji, Kimova retorika nije impresionirala ljude kao što je Margi Kim, koja je rekla da bi bilo "samoubistvo" da napadne Jug.

"Kim Džong Un ne može biti ozbiljan sa svojim blefiranjem o ulasku u rat protiv Južne Koreje", rekla je Kim, stanovnica Seula.

"Čula sam to iznova i iznova, tako da ne mogu ozbiljno shvatiti njegove pretnje."

(Telegraf.rs)