"Sat sudnjeg dana" postavljen na 90 sekundi do ponoći
Ponoć predstavlja tačku u kojoj će se svet potencijalno suočiti sa globalnom katastrofom
"Sat sudnjeg dana" za 2024. godinu postavljen je na 90 sekundi do ponoći, kao i prošle godine, ali imamo 10 sekundi manje nego 2022. godine.
Grupa atomskih naučnika ponovo je danas otkrila panel "Sat sudnjeg dana" kako bi ukazali na rizik od globalne katastrofe.
Na tom satu ponoć predstavlja tačku u kojoj će se svet potencijalno suočiti sa globalnom katastrofom.
Sat Sudnjeg dana dakle ostaje najbliže ponoći nego ikada ranije, što odražava kontinuirano stanje opasnosti sa kojom se svet suočava. "Bulletin of the Atomic Scientists", upravitelji sata Sudnjeg dana, naglašavaju da bi Sat mogao da se vrati, ali da vlade i ljudi moraju da preduzmu hitne mere.
"Zloslutni trendovi nastavljaju da upućuju svet na globalnu katastrofu. Rat u Ukrajini i široko rasprostranjeno i rastuće oslanjanje na nuklearno oružje povećavaju rizik od nuklearne eskalacije. Kina, Rusija i Sjedinjene Države troše ogromne sume da prošire ili modernizuju svoje nuklearne arsenale, povećavajući sve prisutnu opasnost od nuklearnog rata greškom ili pogrešnim proračunom. Godine 2023. Zemlja je doživela najtopliju godinu u istoriji, a stravične poplave, šumski požari i druge katastrofe povezane sa klimom pogodile su milione ljudi širom sveta. U međuvremenu, brz i zabrinjavajući razvoj nauke o životu i drugih disruptivnih tehnologija ubrzao se, dok su vlade činile samo slabe napore da ih kontrolišu... Ali svet se može učiniti bezbednijim. Sat se može pomeriti od ponoći", navodi se u saopštenju
Svet, prema rečima predsednice "Bulletin of the Atomic Scientists" nije stabilan.
"Nemojte da pogrešite: resetovanje sata na 90 sekundi do ponoći nije pokazatelj da je svet stabilan. Sasvim suprotno. Hitno je da vlade i zajednice širom sveta reaguju. I Bilten ostaje pun nade — i inspirisan — gledajući mlađe generacije kako vode akciju", rekla je dr Rejčel Bronson, predsednica i izvršna direktorka "Bulliten-a".
Podsetimo, "Sat sudnjeg dana" koji slikovito i simbolično oslikava globalne rizike od katastrofe kreirala je neprofitna organizacija i časopis "Bulliten of Atomic Scientists" koji se bave praćenjem pitanja globalne bezbednosti i rizika od ubrzanja tehnološkog napretka koji ima negativne posledice po čovečanstvo. Ovu organizaciju u časopis pokrenuo je projekat "Menhetn" (Manhattan Project) koji se tokom Drugog svetskog rata bavio istraživanjem i razvojem nuklearnog oružja.
Mnogi od naučnika koji su radili u okviru ovog projekta imali su rezerve po pitanju moći oružja u čijem kreiranju su učestvovali. Posle prve uspešne kontrolisane nuklearne lančane reakcije na Univerzitetu u Čikagu 1942, tim naučnika koji su radili na "Menhetnu" se razišao dok su mnogi od njih otišli da rade u vladinim laboratorijama za razvoj nuklearnog oružja.
(Telegraf.rs)