Krize podelile glasače u Evropi na pet "plemena": Stvari koje najviše brinu ljude i koje će odlučivati izbore

Autori izveštaja tvrde da se svih pet ovih kriza "osećalo širom Evrope, iako različitog intenziteta u različitim delovima kontinenta; mnogi Evropljani doživljavaju ih kao egzistencijalnu pretnju; dramatično su uticali na vladinu politiku - i nikako nisu završene".

Na ovogodišnjim izborima u Evropi dominiraće stavovi o klimi, migracijama, globalnom ekonomskom previranju, Ukrajini i kovidu, pokazuju istraživanja.

Evropski glasači više nisu podeljeni na leve ili desne, pro-EU ili anti-EU tabore, sugeriše jedno istraživanje, već na pet različitih plemena čiji će sukobljeni interesi verovatno dominirati na skoro 20 izbora širom kontinenta ove godine.

Preporučujemo

Ankete sugerišu da će se pred Evropskim parlamentom i nacionalnim izborima 2024. boriti oko stavova o pet velikih kriza koje su uticale na živote birača poslednjih godina: klimatskoj vanrednoj situaciji, migracionoj krizi 2015, globalnim ekonomskim previranjima, ratu u Ukrajini i kovidu.

Autori izveštaja tvrde da se svih pet ovih kriza "osećalo širom Evrope, iako različitog intenziteta u različitim delovima kontinenta; mnogi Evropljani doživljavaju ih kao egzistencijalnu pretnju; dramatično su uticali na vladinu politiku - i nikako nisu završene", prenosi Guardian.

"U 2019. godini centralna borba je bila između populista koji su želeli da okrenu leđa evropskim integracijama i mejnstrim partija koje su želele da spasu evropski projekat od Bregzita i Trampa. Ovoga puta biće to nadmetanje između suprotstavljenih strahova od porasta temperature, imigracije, inflacije i vojnog sukoba", rekao je Mark Leonard, jedan od autora studije.

Ivan Krastev iz Centra za liberalne strategije u Sofiji, u Bugarskoj, kaže da je studija pokazala da se građani, u smislu kako oni vide EU, "udaljavaju od ideoloških veza desnice i levice" i da su umesto toga više podstaknuti svojim stavovima o ovim krizama".

Izveštaj "Sopstvena kriza: politika traume u evropskoj izbornoj godini" sugeriše da bi glavne političke stranke mogle da se bore da mobilišu birače o pitanjima kao što je budućnost evropskog projekta, sugerišući umesto toga da bi trebalo da "ispitaju i predlože rešenja" za najhitnije brige birača.

Sve u svemu, kažu autori izveštaja, klimatska kriza i imigracija će se pokazati kao dva najveća mobilizatora u predizbornim kampanjama koje će se voditi širom Evrope 2024. godine - kao što su bile i u anketi o holandskim parlamentarnim izborima u novembru.

Holandski glasači su na vrh ankete postavili antiimigrantsku Partiju slobode (PVV) Gerta Vildersa, dok je proekološki savez Zelenih i laburista na čelu sa bivšim potpredsednikom Evropske komisije Fransom Timermansom završio na drugom mestu.

"Borba između ova dva "plemena" je sukob dve "pobune protiv izumiranja". Klimatski aktivisti strahuju od izumiranja ljudskog i drugog života; antimigrantski aktivisti strahuju od nestanka svojih nacija i kulturnog identiteta", dodaju autori.

Glasači koji vide imigraciju kao najveću krizu uglavnom podržavaju desničarske stranke kao što su Nacionalni skup u Francuskoj ili nemačka Alternativa za Nemačku (AfD). Oni koji daju prednost klimi obično podržavaju zelene ili levičarske stranke kao što su španski socijalisti ili poljska levica.

Jedna rana politička posledica ovoga bila je "evropeizacija" migracije jer je EU nastojala da ublaži zabrinutost birača, rekli su autori, i, istovremeno, "renacionalizacija" debate oko usporavanja globalnog zagrevanja od strane desničara.

Pored izbora za Evropski parlament, koji će se održati u junu, birači u 15 evropskih zemalja - uključujući Portugaliju, Belgiju, Austriju, Hrvatsku, Litvaniju i Veliku Britaniju - ove godine izlaze na birališta na nacionalnim parlamentarnim i predsedničkim listićima.

Istraživanje - od devet država članica EU koje predstavljaju 75 odsto stanovništva bloka, plus Velike Britanije i Švajcarske - pokazalo je da 73,4 miliona evropskih glasača veruje da je klimatska vanredna situacija najvažnija kriza koja utiče na njihovu budućnost.

Skoro isto toliko (72,8 miliona) smatra da je kovid - koji je razotkrio ranjivost nacionalnih zdravstvenih sistema, sa velikim ekonomskim posledicama - najvažnija briga, dok je 69,3 miliona reklo da su globalna ekonomska previranja njihova glavna briga.

58,2 miliona se opredelilo za imigraciju, 49 miliona za Rusku invaziju na Ukrajinu, a 46,4 miliona nije izabralo nijednu od pet.

Studija je, međutim, otkrila da ova biračka "plemena" nisu raspoređena ni geografski, ni prema starosti ni prema obrazovanju. Glasači u Nemačkoj, na primer, smatraju da je imigracija najveća kriza (31%), dok su u Francuskoj klimatske promene (27%).

U Italiji i Portugaliji, od kojih su obe bile teško pogođene finansijskim krahom 2008. i krizom evrozone koja je usledila, veći broj (34%) ispitanika je rekao da su svetska ekonomska previranja i rastući troškovi života najvažniji među njihovim brigama.

Strahovanje od ruskog rata protiv Ukrajine, u međuvremenu, bilo je najveće u zemljama najbližim sukobu: ispitanici u Estoniji (40%), Poljskoj (31%) i Danskoj (29%) su to videli kao najvažniju krizu, naspram 7% u Francuskoj i Italiji i 6% u Španiji i Velikoj Britaniji.

Kada je reč o generacijama, klimatska kriza je bila na vrhu dnevnog reda među mladima, a 24% mladih od 18 do 29 godina smatra da je to najvažnije pitanje za njihovu budućnost. Ta starosna grupa je takođe smatrala da je imigracija najmanja briga (9%).

Starije generacije su bile najviše zabrinute zbog imigracije kao vitalnog pitanja, pri čemu je 13% ispitanika od 50 do 69 godina i 16% ispitanika starijih od 70 godina to smatralo svojom najvećom brigom. Među visokoobrazovanim biračima, klimatska kriza je bila glavna briga (22%).

Za pristalice krajnje desnih partija u zemljama u kojima nisu na vlasti imigracija je bila pitanje koje je najviše promenilo način na koji gledaju na svoju budućnost, na primer Reconquête (76%) u Francuskoj, AfD u Nemačkoj (66%) i Reform u Velikoj Britaniji (63%).

Međutim, u zemljama u kojima je krajnja desnica u vladi, kao što je Italija, jedva 10% ispitanika u anketi je izjavilo da im je imigracija najveća briga, uključujući samo 17% glasača koji su u skladu sa strankom Braća Italije premijerke Italije Đorđe Meloni.

Izbori za Evropski parlament 2024. biće "pre projekcije nego projekti", rekli su autori studije.

"Svaka od pet evropskih kriza imaće mnogo života, ali će oni živeti, umreti ili vaskrsnuti u glasačkoj kutiji. Evropski izbori neće biti samo takmičenje između levice i desnice - i evroskeptika i proevropljana - već i bitka za prevlast između različitih kriznih plemena Evrope", zaključuju autori studije.

(Telegraf.rs)