Rat u Ukrajini i Izraelu, strah od dolaska Trampa na vlast: Zašto svet sa nestrpljenjem prati izbore u SAD?

Izgledi da bi bivši predsednik Donald Tramp mogao da se vrati na funkciju, daju još veću neizvesnost predstojećim izborima

Trka za predsedničke izbore u SAD ove godine zvanično kreće u ponedeljak kada će početi unutarstranački izbori u Republikanskoj partiji, kokusima u američkoj državi Ajovi.

Osoba koja pobedi takmičiće se protiv demokratskog predstavnika i sadašnjeg predsednika Džoa Bajdena na izborima koji će se održati u novembru. Ovi izbori se sa nestrpljenjem prate ne samo u SAD, već i u ostatku sveta.

Preporučujemo

SAD su trenutno neposredno uključene u dva rata - u Ukrajini i Izraelu. U međuvremenu odnosi SAD i Kine su se poigoršali, a tenzije u azijsko-pacifičkom regionu su porasle.

Bliže kući, centralnoameričke nacije su u centru pažnje jer sve veći broj migranata pokušava da dođe do tla SAD, a prošle nedelje došlo je i do vazdušnih napada na Hute u Crvenom oru, koji su takođe predvodili Amerikanci.

Činjenica je da ne postoji oblast u svetu za koju ko se nalazi na čelu SAD nije važno.

Šta ako Tramp dođe na vlast?

Izgledi da bi bivši predsednik Donald Tramp mogao da se vrati na funkciju, daju još veću neizvesnost predstojećim izborima.

Neke države se raduju njegovom eventualnom povratku, ali se ovakvog ishoda plaše mnogi saveznici SAD, koji su i ranije imali problema sa njim.

Ni u jednoj prestonici na svetu se ova kampanja ne prati tako pažljivo kao u Kijevu, budući da bi sudbina rata mogla da zavisi od ishoda.

"Ako će politika budućeg predsednika SAD biti drugačija prema Ukrajini, onda mislim da će takva dešavanja u velikoj meri uticati na tok rata", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Nedavno je i Tramp rekao da će okončati rat u Ukrajini u roku od 24 sata ukoliko on postane predsednik. S obzirom na to da Tramp nije objasnio na koji način to planira da uradi, Ukrajinci strahuju da ta situacija možda ne bi išla njima u prilog.

Takav ishod bi dobro prošao u Rusiji, smatraju analitičari, budući da tamošnji mediji podržavaju Trampa, a neki od njih kritikovali su i odluku da se bivši predsednik skloni iz glasačkih listića 16 država.

Ishodi promene vlasti u SAD osetile bi se i van granica Ukrajine, posebno u evropskim državama sa kojima se ona graniči.

Ono što bi takođe moglo da se dogodi je da bi neki američki saveznici mogli da odluče da im SAD više nisu pouzdan bezbednosni partner.

Jedan američki senator je smatra da bi Japan mogao da razvije sopstveni nuklearni arsenal ako Amerika prestane da pomaže Ukrajini.

Tokio bi, smatra on, mogao da pomisli da "američki kišobran nuklearne bezbednosti jednostavno ima previše rupa u sebi".

Mnogi analitičari sumnjaju da bi Tramp, ukoliko dođe na vlast mogao da povuče SAD iz NATO. Upravo to je još jedan razlog zbog kog članice Alijanse pomno prate dešavanja oko izbora u SAD.

"SAD i njihovi evropski saveznici imaju značajan zajednički izazov. Moramo da pokažemo svetu da Putin ne može da nas prevari i da vizija autoritarizma koju ima kineski predsednik nije najbolja opcija za svet", rekao je nedavno američki senator Kris Kuns.

Situacija na Bliskom istoku

Drugi rat na Bliskom istoku, takođe je na nekoliko načina uzdrmao političku situaciju u SAD. Mladi Amerikanci i arapski Amerikanci protive se podršci Izraelu, a neki analitičari smatraju da bi zbog toga Bajden mogao da izgubi izbore.

Ali reakcija Izraelaca na američku politiku možda još više iznenađuje. Izraelci u velikoj meri favorizuju Trampa u odnosu na Bajdena, ali rezultati ankete koja je sprovedena u decembru prošle godine pokazali su dramatičnu promenu u podršci predsedniku Bajdenu.

Međutim, analitičari smatraju da kako raste podrška Izraelaca Bajdenu, tako jačaju šanse da Tramp bude ponovo izabran za predsednika.

Ukoliko dođe do promene vlasti u SAD, druge bliskoistočne zemlje bi verovatno pozdravile takvu odluku.

Nezavisni senator Angus King upravo se vratio iz višestranačke delegacije Senata u region.

Rekao je da se politička paraliza u SAD primećuje i u inostranstvu.

"Hamas i Putin sada imaju slične strategije, sačekajte da Zapad izgubi volju i sačekajte da Ameriku pojede sopstvena politika podela", rekao je King.

Zašto ljudi prate izbore u SAD?

Od Pekinga do Buenos Ajresa, ljudi prate sudbinu američkih izbornih kandidata i većaju kakvi će biti rezultati. Ovi izbori već godinama imaju publiku kao nijedni drugi u svetu.

Ono oko čega se mnogi analitičari slažu je da ovogodišnji izbori imaju međunarodni fokus koji je intenzivniji nego ikada.

Delom zato što su SAD toliko uključene u toliko dešavanja u svetu, ali i zbog onoga što se dogodilo posle poslednjih.

Događaji od 6. januara 2021. otkrili su nesigurnost američke demokratije.

Sada svet želi da zna kako će ta zemlja proći na sledećem velikom testu demokratije.

Kao i sa mnoštvom kriza sa kojima se SAD već suočava, i sledeći predsednik će morati da se suoči sa neočekivanim.

Prošla godina bila je najtoplija u istoriji, 2022. nam je donela rat u Ukrajini, a 2020. globalnu pandemiju koronba virusa koju niko nije očekivao.

(Telegraf.rs)