Pojam na mrežama ledi krv: Pominje se Treći svetski rat

E. S.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Otkako su SAD i Velika Britanija napale Hute u Jemenu najpopularniji pojam na društvenim mrežama postao je Treći svetski rat

Pixabay.com/Ilustracija

Glavna tema svih svetskih medija od noćas je udar SAD i Velike Britanije na položaje Huta u Jemenu. Najnovija dešavanja na svetskoj sceni zabrinule su milione građana, a na društvenima mrežama je od noćas izuzetno popularan pojam "Treći svetski rat".

Na X-u (nekadašnji Tviter) se za reč, frazu ili temu koja se spominje češće od ostalih kaže da je "tema u trendu" ili jednostavno "trend", a to je od noćas Treći svetski rat.

Brojni korisnici društvene mreže osvrnuli su se na to pa se pitaju jesu li SAD i saveznici udarom na položaje Huta uzrokovali početak novog sukoba svetskih razmera, piše Dnevnik.

O toj temi govorilo se već kada je u februaru 2022. Vladimir Putin napao Ukrajinu, a ponovo je bila aktuelna kada su otpočeli sukobi Izraela i Hamasa. Takođe, nadolazeći izbori na Tajvanu takođe izazivaju zabrinutost, kada se uzmu u obzir sve veće tenzije sa Kinom.

Države se polako okupljaju u blokove pa je tako i nakon današnjeg napada deo zemalja podržao SAD jer vraća kontrolu nad Crvenim morem u kojem Huti već nekoliko meseci napadaju trgovačke brodove. S druge strane, Iran i njegovi saveznici osudili su napad i poručili da se radi o grubom kršenju suvereniteta druge zemlje.

O značaju napada saznaćemo kada se utvrdi je li odmazda Amerikancima samo "prazna pretnja" ili će se sukob proširiti na druge zemlje. Na X-u pak ljudi mole svetske zvaničnike da stanu s pomahnitalim naoružavanjem i napadima i da se okrenu diplomatiji kao načinu rešavanja sukoba.

Podsetimo, godina za nama je, po pitanju ratova, bila veoma krvava. Ne samo zbog rata između Ukrajine i Rusije, Nagorno Karabaha, krvavih sukoba na Bliskom istoku... Ponovo vri u Africi, a deluje kao da se otvara i novo žarište u Južnoj Americi između Venecuele i Gvajane... O tome šta bi moglo da nas očekuje u 2024. smo pričali sa dr Marinom Miron, naučnim saradnikom u Centru za vojnu etiku Odeljenja za studije odbrane na Kraljevskom koledžu u Londonu (KCME), što možete pročitati na ovom linku.

(Telegraf.rs)