Tajvan sutra na izborima bira između tri kandidata: Da li će rezultati uticati na odnose sa Kinom?

Kina tretira Tajvan kao svoju teritoriju i ove izbore doživljava kao opredeljivanje između rata i mira upozoravajući da bi svaki pokušaj proglašenja njegove nezavisnosti "značilo rat"

Predsednički i parlamentarni izbori na Tajvanu održaće se u subotu, 13. januara, a analitičari predviđaju da će biti presudni za budućnost ovog samoupravnog ostrva i njegove odnose sa Kinom.

Istovremeno, oni će u velikoj meri uticati i na stabilnost azijsko-pacifičkog regiona u trenutku kada jača rivalstvo Pekinga i Vašingtona.

Preporučujemo

Kina tretira Tajvan kao svoju teritoriju i ove izbore doživljava kao opredeljivanje između rata i mira upozoravajući da bi svaki pokušaj proglašenja njegove nezavisnosti "značilo rat".

S druge strane, tajvanski zvaničnici ne prihvataju suverenitet Kine, dok SAD vode politiku "strateške ambivalentnosti".

Vašington podupire bezbednost Tajvana slanjem vojne opreme, ali se od 1979. pridržava politike "jedne Kine", tako da je zvanični Peking odnosno Narodna Republika Kina jedini subjekt u međunarodnom sistemu.

U trci tri stranke

Na poslednjih pet izbora otkako je uspostavljen demokratski sistem 1996, birači su se opredeljivali između kandidata dve ključne stranke- Demokratske progresivne partija (DPP), koja je na vlasti u poslednjih osam godina, i Kuomitanga (KMT), vladajuće partije tokom autoritarnog perioda koja je na kraju omogućila tranziciju ka demokratiji.

Reč je o stranci čiji su pripadnici sa liderom Čang Kaj Šekom izbegli 1949. iz Kine na Tajvan (bivša Formoza) nakon poraza u građanskom ratu sa Komunističkom partijom Mao Ce Tunga.

Ukratko, Kuomitang se zalaže za angažovanje sa Kinom, barem ekonomski, dok DPP naglašava rastuću pretnju iz Kine po Tajvan.

Novina na ovim izborima je i treći kandidat iz Tajvanske narodne stranke (TPP) koja tvrdi da zauzima sredinu između dva tradicionalna tabora, posebno popularna među mladim biračima, kojima su bitne i druge teme, pre svega ekonomske.

Zbog toga su ovo među najnezizvesnijim izborima, sa malom razlikom među kandidatima prema anketama.

Sve partije nastoje da uvere birače da je njihova politika prema Kini ispravna. DPP tvrdi da neće težiti nezavisnosti kao što ih optužuje KMT, već će nastaviti dosadanju uravnoteženu politiku predsednice Cai Ing-ven.

KMT ističe da može iskoristiti prednosti odnosa s Kinom dok i dalje štiti interese Tajvana.

Analitičar Instituta Brukings, Ričard Buš smatra da medijska karakterizacija Kuomitanga kao prokineske opcije, a Demokratske progresivne partije kao pobornika nezavisnosti Tajvana, pogrešno predstavlja složeniju stvarnost.

Aktuelni potpredsednik vodi u anketama

Laj Čing-te (64), poznat kao Vilijam Laj, predsednički je kandidat vladajuće Demokratske progresivne partije.

Otac mu je bio rudar i umro je kada je Laj imao samo tri meseca. Njega i petoro braće i sestara podigla je majka.

Ovaj nekadašnji doktor, koji je studirao i na Harvardu, bio je na skoro svim ključnim političkim funkcijama na Tajvanu: poslanik duže od decenije, popularni gradonačelnik grada Tajnana na jugu zemlje i tajvanski premijer.

Sada je potpredsednik Tajvana. On je najprivlačniji pristalicama nezavisnosti, ali je u prošlosti bio popularan i među biračima centra.

Potpredsednik Tajvana i predsednički kandidat Laj Čing-te, u sredini, drži govor tokom predizborne kampanje, 6. januara 2024. Ako pobedi, Kina će sigurno nastaviti da preti i izoluje Tajvan, ocenjuje "Ikonomist".

Doživljavan u Pekingu sa dubokim nepoverenjem, sebe je opisao kao "pragmatičnog pobornika nezavisnosti Tajvana".

On je obećao da će se držati pažljivo skrojene krilatice sadašnje predsednice Cai: pošto je Tajvan već nezavisan, pa mu ne trebaju dalje deklaracije, odnosno izjave o tome.

Ipak, ako pobedi, Kina će sigurno nastaviti da preti i izoluje Tajvan.

Odnosi sa Kinom

Glasači će sutra glasanjem odlučiti da li žele nastavak politike koju vodi aktuelna predsednica Cai Ing-ven, a koja je usmerena na nezavisnost.

Ona je izabrana 2016. i po ustavu ne može da se kandiduje za treći mandat. Iako je umerena političarka zalažući se za status kvo, odnosno autonomni status ostrva, razljutila je Peking odbijanjem da otvoreno izjavi da je Tajvan deo Kine.

Tokom njenog mandata Kina je prekinula formalnu komunikaciju sa Tajvanom i pojačala vojni pritisak.

Peking želi da na ovim izborima pobedi Kuomitang iako se i on protivi kineskoj aneksiji. Peking nastoji da deluje i subverzivnim sredstvima na biračko telo na Tajvanu, piše Guardian.

On ima dugu istoriju sajber rata prema Tajvanu.

Poslednjih deset godina ovo ostrvo je bilo na udaru najvećih dezinformacija, pokazuju istraživanja nekoliko posmatračkih grupa.

Dok je kineska vojska godinama izvodila provokativne akcije narušavajući vazdušni prostor Tajvana, čini se da su te aktivnosti uoči ovih izbora utihnule.

Analitičari spekulišu da Peking uviđa da njegova sve otvorenija agresija potencijalno kontraproduktivna po njegove interese na ovim izborima.

(Telegraf.rs)