Dramatično upozorenje švedske vlade građanima: "Budite spremni na rat"

Moramo shvatiti da zemlja s deset miliona stanovnika ne može očekivati da je njene oružane snage odbrane od svega što se može zamisliti kao pretnja, rekao je švedski ministar

Sva domaćinstva u Švedskoj su pre skoro šest godina poštom dobila brošuru pod naslovom "Za slučaj krize ili rata", koja je građane detaljno informisala o tome kako se pripremiti i šta činiti u ratnim situacijama i sličnim situacijama. Godinu dana pre toga ponovno je uveden obavezni vojni rok za 18-godišnjake, iako je dosad obuku u praksi prolazio vrlo mali postotak svakog godišta.

Bili su to znaci promena na koje švedska javnost uglavnom nije obraćala posebnu pažnju sve dok Rusija u februaru 2022. godine nije krenula u otvoreni rat protiv Ukrajine.

Preporučujemo

U poslednje dve godine ne samo da je Švedska potpuno napustila višedecenijsku neutralnost i zatražila članstvo u NATO, nego su i političke elite počele da pripremaju građane na mogućnost ratnog stanja.

Jasna poruka premijera - budite spremni na rat

Isprva je to bilo stidljivo i usput, da bi prošlog vikenda čak trojica visokih državnih zvaničnika, među njima premijer Ulf Kristerson i vrhovni komandant oružanih snaga, general Mikael Biden, jasno i nedvosmisleno Šveđanima poručili da se mentalno i na svaki drugi način pripreme za slučaj da rat stigne i do švedskih granica, piše Index. Kao i u poslednja dva veka, smatra se da pretnju predstavlja Rusija.

"Svi moraju da razumeju sigurnosnu situaciju. Ne možemo samo reći da smo u najozbiljnijoj sigurnosnoj situaciji nakon Drugog svetskog rata. Moramo razumeti šta to znači. I svi moramo preuzeti odgovornost u ovoj situaciji. Ne želim da preplašim, nego da ohrabrim građane. Moja je ambicija da podstaknem više ljudi na razmišljanje o sopstvenoj situaciji i sopstvenoj odgovornosti", rekao je Biden za dnevni list Aftonbladet.

On je rekao da treba da se ugledaju na Ukrajinu, "kojoj to uspeva na fantastičan način".

"Delovi zemlje su u punom ratu, ali drugi delovi funkcionišu relativno normalno uprkos vrlo teškoj situaciji. Dakle, svako mora da se pobrine sam za sebe u prvih nekoliko dana. Razumevanje, znanje i priprema za teška iskušenja stvaraju robusno društvo", istakao je.

Međutim, čini se da je upravo situacija u Ukrajini, odnosno mogućnost ruske pobede, naterala švedskog ministra civilne odbrane Oskara Bohlina da na godišnjoj konferenciji Narod i odbrana prvi otvoreno progovori o izgledima da se Švedska nakon 210 godina mira ponovno nađe u ratnom stanju.

"Moramo shvatiti da zemlja s deset miliona stanovnika ne može očekivati da je njene oružane snage odbrane od svega što se može zamisliti kao pretnja. Zadatak odbrane švedskog društva pada na svih naših stanovnika. Potrebno je pripremiti se za celokupnu lestvicu opasnosti. Moramo pripremiti Švedsku za ratne zahteve sa svime što to podrazumeva", rekao je Bohlin u utorak za Dagens Nyheter i na pitanje postoji li određeni vremenski okvir za pripreme odgovorio:

"Zavisi od toga šta se događa u Ukrajini i u svetu koji nas okružuje. Zbog rata u Ukrajini Rusija je doživela privremeni pad sposobnosti svojih konvencionalnih borbenih snaga. To nam daje priliku za jačanje naše spremnosti", dodao je.

Iako članstvo u NATO već dve godine u anketama uživa stabilnu i natpolovičnu potporu švedskih građana, nacija nije jednoglasno prihvatila uznemirujuću retoriku najviših državnih zvaničnika.

Goran Greider, kolumnista uticajnog dnevnog lista Dagens Nyheter, u tekstu pod naslovom "Naravno, Mikel Biden ne može naglas da kaže da čezne za ratom" u utorak je izričito osudio retoriku vrhovnog zapovednika oružanih snaga.

"Da budem iskren, uvek sam sumnjao da mnogi vojnici zapravo potajno čeznu za ratom. U mnogočemu su slični bokserima koji nikad ne izađu ni na jedan meč. Pretpostavljam da ih tokom dugotrajnih razdoblja mira progoni stalna briga da će ih javnost i poreski obveznici smatrati nepotrebnim. U Švedskoj, koja već dugo živi u miru, delimično zahvaljujući sada izgubljenoj neutralnosti, ta čežnja mora da je jako potisnuta.

Ne znam. Mnogi su zaista prestravljeni ruskom pretnjom, uprkos tome što ruski imperijalistički ratni stroj nije uspeo da porazi slabiju zemlju; osvojene teritorije zadržao je slanjem svoje mladosti u masovni pokolj. Bidenova izjava usmerava Švedsku samo na jedan put: na ratni put. Ideja mira postala je tabu. Istovremeno imamo vladu koju izraelski ratni stroj ne zabrinjava", rekao je Greider.

Treba li da se spreme za kopnenu invaziju?

Margot Valstrom, bivša ministarka spoljnih poslova iz redova danas opozicionih Socijaldemokrata, smatra da bi vlada desnog centra i Biden trebalo da budu jasniji u svojim porukama o ratnoj opasnosti.

"Vlada bi trebalo da nam pomogne da shvatimo u čemu je sigurnosna pretnja. Treba li se da se pripremimo za kopnenu invaziju? Postoje li druge pretnje? Ili je sve to dezinformacija?", pitala je.

Reporteri Expressen-a u utorak su izašli na ulice Stokholma i pitali nekoliko mlađih građana, najpre onih na kojima bi trebalo da počiva teret oružane odbrane (a u Švedskoj se to odnosi na vojne obveznike oba pola), jesu li spremni da brane zemlju od napada neprijatelja. Odgovori nisu bili posebno ohrabrujući.

"Nikad ne pričam o ratu, smatram to zastrašujućim, pa radije sve ignorišem. Nisam spremna da se borim u ratu", rekla je 24-godišnja Sofia Edenberger, dok je njena prijateljica iskreno priznala da ne zna kako da odgovori na to teško pitanje.

"Ne želim da umrem, a s druge strane, ima stvari koje vredi braniti. Znam da bi trebalo da kažem da ću se boriti, ali zapravo nemam pojma šta bih učinila", rekla je devojka.

Oglasila se Rusija

U međuvremenu se s ruske strane oglasio Aleksej Puškov, predsednik informacionog odbora ruskog Senata.

"Švedska je jedna od vodećih zemalja u Evropi u smislu nivoa antiruske paranoje. Već godinama Šveđani govore o tome kako se Rusija navodno sprema da osvoji Geteborg i slične besmislice. Očito se pokušava da se Švedskoj da geopolitičko značenje koje ona nema. Ponekad se čini da neki švedski zvaničnici, kao i novinari, gotovo kao da sanjaju o ratu. Izgleda da još ne mogu da prihvate poraz na Poltavi", rekao je Puškov, koji je mislio na Poltavsku bitku u današnjoj Ukrajini iz 1709. godine u kojoj je ruski car Petar Veliki naneo švedskoj vojsci najteži poraz u istoriji i tako zaustavio švedsku ekspanziju prema istoku.

I za poslednji ratni neuspeh Švedske, u takozvanom Finskom ratu, tačno sto godina nakon Poltavske bitke, zaslužna je Rusija.

Iako su poslednji učesnici i svedoci ovih bitaka odavno pokojni i nakon toga su usledila dva veka mira, ruska pretnja nikad nije sasvim nestala iz švedske nacionalne svesti.

Premijer Ulf Kristerson pokušao je kod javnosti, koja se "uspavala kroz stoleća mira", da probudi tu nacionalnu i domoljubnu svest: "Ukrajina nas je naučila da je najvažniji resurs zemlje u ratu zajednička volja naroda da se brani. I mi moramo početi da razgovaramo o očekivanjima koja dolaze sa švedskim državljanstvom".

Kristeron je rekao da se radi o odbrani Švedske, "naših vrednosti i našeg načina života - s oružjem u rukama i našim životima na kocki".

"Državljanstvo nije samo putna isprava. Vi branite švedsku demokratiju i slobodu. Ako to ne želite da učinie, ne bi trebalo da budete švedski državljanin", rekao je on.

(Telegraf.rs)