Nemačka vraća obavezan vojni rok?
Bundesver je profesionalna vojska sačinjena od volontera, ali ni njih više nema
Krajem oktobra nemački Bundesver je naveo da može da računa na 181.383 vojnika, što je poprilično manje od 203.000, koliko se nemačka vojska nada da će dostići do 2025. godine. Ovo je zabrinulo nemačke vlasti u vreme kada Rusija vodi rat protiv Ukrajine, što je Nemce još jednom podsetilo koliko brzo konflikt može da izbije u Evropi, navodi DW.
Ministar odbrane Boris Pistorijus, od kako je preuzeo ministarstvo početkom godine, razmišlja o načinima da učini Bundesver atraktivnijim u izboru karijere. On je naveo da je od svog ministarstva dobio 65 konkretnih predloga o regrutaciji i reformi vojnih vežbi.
Preporučujemo
Telegraf u Pragu: Stotine ljudi se oprašta od stradalih u tragediji, na hiljade sveća obasjava Univerzitet
Raste broj žrtava u najvećem ruskom napadu na Ukrajinu od početka rata
Čak je obavezan vojni rok, koji je Nemačka okončala 2011. godine, ponovo u igri.
"U to vreme, bilo je razloga da se suspenduje obavezan vojni rok. Međutim, pokazalo se da je to bila greška", Pistorijus je rekao za Die Welt ranije u decembru.
On je podsetio na slučaj Švedske, gde je obavezan vojni rok ukinut i onda ponovo vraćen.
"Tražim modele, kao što je švedski, gde su svi mladi muškarci i žene u obavezi, a samo odabrana nekolicina odradi vojni rok. Da li bi tako nešto bilo primenjivo i kod nas je predmet razmatranja", rekao je Pistorijus.
Tokom 2011. godine, Bundesver je reformisan, a broj vojnika smanjen. Vlada pod vođstvom kancelarke Angele Merkel želela je da u isto vreme uštedi novac i uvede profesionalizam u Bundesver. Delovalo je da održavanje velikog broja vojnika više nije neophodno. Umesto toga, plan je bila manja, dobro utrenirana armija specijalizovana za misije u inostranstvu. Pretpostavka je bila da broj vojnika može opet da bude povećan u slučaju tenzija ili neophodne odbrane zenlje.
Tokom Hladnog rata, '70. i '80. godina, bilo je skoro pola miliona vojnika u vojsci Zapadne Nemačke. U Istočnoj Nemačkoj, krajem '89.bilo je 168.000 vojnika. Svi muškarci od 18 godina i stariji bili su pozivani u vojne redove. Ideja je bila da vojnici budu građani u uniformi, deo demokratskog novog društva. Pet i po decenija, skoro svi mladići su ili služili vojni rok ili služili kao civili u bonicama i staračkim domovima.
Od 1962. godine, za mladiće od 18 do 26 godina, bila je obavezna i osnovna vojna obuka u trajanju od 18 meseci. Jedino što je moglo da ih oslobodi službe bili su verski razlozi.
Kada je došlo do ujedinjenja Nemačke, Bundesver je morao da bude smanjen na 370.000 vojnika.
Danas, Bundesver je profesionalna vojska sačinjena od volontera, ali ni njih više nema. Prema rečima novinara i eksperta za odbranu i bezbednost Tomasa Vigolda, najveća frustracija u Budesveru je birokratija. Kandidati često čekaju i do šest meseci samo da im odgovore na molbu.
(Telegraf.rs)