"Ne kajem se. Ubio sam 100 dece": Najsuroviji serijski ubica koji nije dočekao najjeziviju smrtnu kaznu

"Ja sam Džaved Ikbal, ubica 100 dece. Mrzim ovaj svet, ne stidim se svog postupka i spreman sam da umrem. Ne kajem se. Ubio sam 100 dece", navodno je rekao kada se predao

U rano jutro 8. oktobra 2001. godine u ćeliju zatvora Kot Lakpar pronađeni su mrtvi Džaved Ikbal Mugal, serijski ubica koji na duši nosi čak 100 dečjih života, i njegov saučesnik Sajid Ahmad. Saopšteno je da su izvršili samoubistvo tako što su se obesili čaršavima. Spekulisalo da su ubijeni, a autopsije su otkrile da su ih tukli pre smrti. Time je završena jedna od najmračnijih priča u istoriji Pakistana.

Džaved Ikbal (1956. u Lahoru, Pendžab, Pakistan - 8. oktobar 2001. u Lahoru, Pendžab, Pakistan) bio je pakistanski serijski ubica koji je proglašen krivim za seksualno zlostavljanje i ubistvo 100 dece, mahom prosjaka. I to za svega šest meseci.

Preporučujemo

Način na koji je to otkriveno posebno je jeziv.

Šokantno otkriće

On je, naime, u decembru 1999. poslao pismo policiji i lokalnim novinama u Lahoreu u kome je priznao ubistva 100 dečaka. Sve njegove žrtve imale su između šest i 16 godina i živele su na ulicama Lahorea.

Ikbal je priznao da je decu silovao i davio do smrti, a potom njihove ostatke rastvarao u bačvama sa hlorovodoničnom kiselinom, da bi na kraju ostatke bacao u lokalnu reku.

Da nije u pitanju slučaj osobe koja samo želi da stekne slavu lažnim tvrdnjama ispostavilo se kada su policija i novinari ušli u njegov dom.

Tamo su pronašli fleke od krvi na zidovima i podu, sve sa lancem kojim je, kako je tvrio, Ikbal davio svoje žrtve. U plastičnim vrećama su pronađene fotografije mnogih njegovih žrtava.

Svi predmeti su bili uredno obeleženi rukom ispisanim pločicama.

Ikbal je čak na otvorenom ostavio dve bačve kiseline sa delimično rastvorenim ljudskim ostacima, kako bi ih policija lakše pronašla. Uz bačve je išla i napomena u kojoj je navedeno da "tela u kući nisu namerno odložena kako bi ih vlasti pronašle".

Ikbal je u pismu naveo da je planirao da se udavi u reci Ravi, što je dovelo do najveće potrage u istoriji Pakistana, tokom koje su mreže vučene po rečnom dnu ne bi li ga pronašli. Naravno, neuspešno.

Hapšenja saučenika

Serijski ubica je i dalje bio na slobodi, ali četvoriva njegovih saučesnika, tinejdžeri koji su živeli s njim, ubrzo su uhapšeni. Jedan je preminuo u policijskom pritvoru, a kako zvaničan uzrok smrti navedeno je da je skočio kroz prozor.

Ikbal je saučenike, koji su bili deca, koristio da namami svoje žrtve. Ne želeći da rizikuje da regrutuje odrasle muškarce, koji bi mogli da se okrenu protiv njega, ispirao je mozak mladim tinejdžerima koji su ispunjavali njegove naredbe.

Ikbal je imao način da se sprijatelji sa decom i zadobije njihovo poverenje. Tako mu je bilo lako da pronađe nekoliko tinejdžera koja su delila njegovu zlu viziju.

Trojica zloglasnih saučesnika koji bi se pridružili Javedovom sudskom suđenju bili su Sajid Ahmed (17), Mohamad Nadeem (15) i Mohammad Sabir (13).

Ikbalova predaja

Ikbal se predao policiji posle mesec dana, tako što je došao u redakciju "Daily Jang"-a, novina na urdu jeziku.

"Ja sam Džaved Ikbal, ubica 100 dece. Mrzim ovaj svet, ne stidim se svog postupka i spreman sam da umrem. Ne kajem se. Ubio sam 100 dece", navodno je rekao kada se predao.

Izjavio da se predao novinarima "jer se plašio za svoj život i bio zabrinut da će ga policija ubiti".

Dnevnik horora

Dnevnik koji je vodio sadržavao je eksplicitne detalje s opisima ubistava, a utvrđeno je i da se rukopis na plakatima pronađenim u njegovom domu poklapao, odnosno da je bio njegov. Pisao je detaljne izveštaje o ubistvima, navodeći imena svojih žrtava, godine i datume njihove smrti. Takođe je čuvao njihove cipele i snopove njihove odeće.

"Što se tiče troškova, uključujući kiselinu, koštali su me 120 rupija (2,40 dolara) da 'izbrišem' svaku žrtvu", napisao je u svom dnevniku.

Ipak, na sudu je tvrdio da je nevin i da je "cela afera bila razrađena prevara kako bi se skrenula pažnja na nevolju odbegle dece iz siromašnih porodica".

Takođe, uporno je tvrdio i da su izjave policiji date pod prinudom.

Roditelji nestale dece morali su da razvrstaju odeću i slike kako bi pokušali da identifikuju svoju nestalu decu. Većina je identifikovana, ali policija nije pronašla nijedno telo.

100 smrtnih kazni za serijskog ubicu

Suđenje je bilo sve, samo ne formalnost, odnosno ono što bismo mi ovde očekivali.

Protiv Ikbala i njegovih saučesnika bilo je više od sto svedoka, pa su ubrzo proglašeni krivima.

Razlog zašto suđenje ne može da se nazove formalnim jeste izrečena kazna.

Sudija je, naime, odlučio da Ikbal mora da umre onako kako su umirale i njegove žrtve - prvo bi bio zadavljen na istom javnom trgu na kojem je nalazio žrtve, da bi potom njegovo telo bilo isečeno na 100 komada, odnosno na onoliko delova koliko je dece ubio, te na kraju rastvoreno u kiselini. Presuda je doneta prema šerijatskom zakonskom konceptu Kisas.

Kisas je, pojašnjenja radi, islamski izraz koji se tumači kao "oko za oko" - kod slučajeva ubistava taj zakon dozvoljava da se ubici oduzme život na isti način na koji je ubio.

Što se saučesnika tiče, Sajid Ahmad (17), koji se zvanično kao i Ikbal ubio u zatvoru, je takođe osuđen na smrt zbog učešća u ubistvima, dok je Mamad Nadim (15) proglašen krivim za 13 ubistava i dobio je na 182 godine zatvora, odnosno po 14 godina za svako ubistvo. Mamad Sabir (13) osuđen je na 63 godine zatvora.

(Telegraf.rs)